Izvor: Politika, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savetnik protiv savetnika
Sneg po kome svaka zverka ostavlja svoj trag, 10. decembar i period potom, osim što će biti test za demokratiju u Srbiji, biće bez ikakve sumnje još jedna parada probisveta, lovaca u mutnom, neodgovornih pokvarenjaka opasnih namera. Osim tragova ove paščadi, na snegu je vidno odsustvo tragova intelektualne elite Srbije. Ona je pasivna, negde u senci. Da li su intelektualci nezainteresovani, razočarani, uplašeni, zbunjeni ili imaju pametnija posla nego što je bavljenje temama od opšteg značaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teško je reći. Očigledno je da u nedostatku trezvenih, mudrih i pametnih, javnu scenu zaposedaju žongleri, gutači sablji i prodavci magle.
Ranije je bilo drukčije. Narod je bio zbunjen, a elita, intelektualna i moralna, svrstana u blok koji se više od decenije zvao opozicija, pokušavala je da stvari objasni i promeni.
Sada mi izgleda da je obrnuto. Izgleda mi da je narod, građani, obični svet, prvi put u novijoj istoriji Srbije, postao onaj racionalniji deo društva. Bolje reći, onaj racionalni deo društva. Izgleda mi da danas svaki smederevski voćar ima više pameti i odgovornosti u malom prstu nego većina savetnika većine političkih ličnosti u celokupnoj masi svojih velikih i malih mozgova.
Savetnik je, inače, bezvezna politička figura. Tačnije, nevažna. To je, po pravilu, nepolitička ličnost za koju nikada niko nije glasao, a verovatno i nikad neće, angažovana da obavlja nekakav tehnički ili uskospecijalizovani posao. Da prati određenu temu, sakuplja materijale, arhivira, beleži i na taj način pomaže poslodavcu. Suprotno od onog što neki savetnici misle, državnu politiku određuju izabrani državni organi – predsednik Srbije, Skupština i vlada. Savetnici nikako ne.
Uzmimo za primer izjavu nevoljnog Simića u kojoj pominje rat. Kada je ovaj započeo elaboraciju te ideje, voditeljka emisije, inicirana emocijom, pitala ga je da li je hrabrost pominjanje ratne opcije. Uau! Izuzetno je hrabro ratovati iz kancelarije u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Za to stvarno treba imati petlju. Kapa dole! Ne znam da li svih nekoliko preostalih Srba iz Prištine, smeštenih u jednoj zgradi, deli ove poglede na život. Ili onih stotinak iz Cernice. Za njih je kupovina mleka hrabrost. Samo ne verujem da će neodgovorne i uspaljene izjave ikome od njih doneti normalan život i miran san.
Među jednim delom onih koji utiču na medijsku sliku postoji uverenje da možda ne bi bilo loše da se, što bi jedan kolumnista rekao, "malo zvecka oružjem bez namere da se uđe u bilo kakav oružani sukob". Po toj logici nije loše ni da se "gardisti kneza Lazara" šetkaju po Skupštini i uručuju pozive za mobilizaciju. Ali nisu u pravu ti koji veruju u zveckanje, jako je to loše. Tih nekoliko veselnika daju alibi terorističkoj organizaciji ANA. Gledali smo šta govori njihov maskirani i uniformisani komandir: "Mi smo grupa seljaka iz okolnih sela. Samoorganizovali smo se da bismo se zaštitili od upada elitne (!) 'Garde car Lazar'!"
Kad govorimo o štetnim i neodgovornim izjavama državnih službenika bilo bi nepravedno zaobići predsednika Opštine Topola. Onog što je nabavio žicu da se zaštiti od Roma. Nije jedino stvar u tome što je on kao član svoje stranke upadao na tribinu "Peščanika". Setimo se, i LDP je upadao na tribine DS-a, problem je što ovaj to radi kao predstavnik države i što kao takav razmišlja o paljenju B92. Sad je na državi da mu objasni da to tako neće moći.
Umalo da zaboravim, Vučić je rekao da se Tadić dogovorio da dobije potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju u januaru, a za uzvrat će izdati Kosovo. Nešto u tom smislu. Mislio je, verovatno, da Tadić planira da dà nešto što je on, Vučić, sačuvao. Neko je za ovakvu vrstu lagarije rekao da to ni pas s maslom ne bi pojeo, pa zato ne bih ništa ni dodavao.
Savetnik predsednika Republike
[objavljeno: ]
