Izvor: RTS, 11.Dec.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit u Briselu
Šefovi država Evropske unije postigli dogovor koji vodi ka novom referendumu o Lisabonskom ugovoru u Irskoj. Na dvodnevnom samitu u Briselu razmatraju se ključna svetska pitanja.
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren rekao je da Srbija još može, u najboljem mogućem scenariju, da dobije status kandidata do kraja 2009. godine, ali i da to "svakim danom postaje sve teže".
Ren je u Briselu na konferenciji za novinare s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ocenio da je Srbija "napustila nacionalističku prošlost, okrenula se evropskoj budućnosti i pronašla veoma ambicioznu reformsku agendu".
"Srbija je takođe suštinski poboljšala saradnju s Haškim tribunalom i samim tim stvara sebi prostor da ide napred u procesu integracija", rekao je Ren.
Lideri Evropske unije na samitu u Briselu postigli su sporazum kojim se, kako se navodi, otvara put za održavanje novog referenduma o Lisabonskom ugovoru u Irskoj.
Irska je, zauzvrat, zahtevala očuvanje svoje vojne neutralnosti, samostalne poreske politike i zakona o abortusu.
Evropski reformski ugovor iz Lisabona zamenio je nekadašnji tekst evropskog Ustava, a irski glasači su ga u junu mesecu odbili na prvom referendumu, preneo je Bi-Bi-Si.
Reformski ugovor bi, kako su zamislili njegovi tvorci, trebalo da pojednostavi funkcionisanje Evropske unije i da podigne njen ugled i uticaj u svetu, kao i da omogući prijem novih članica.
Na dvodnevnom samitu EU u Briselu Irska je sada uspela da obezbedi garancije za sprovođenje sopstvenih zakonskih rešenja u njoj važnim oblastima.
Na detaljima sporazuma sa Dablinom još će se raditi, ali diplomate kažu da su lideri Unije postigli sporazum oko "mape puta" za njegovu ratifikaciju u Irskoj.
Bi-Bi-Si je imao uvid u nacrt dokumenta u kome se navodi rešenost te zemlje da do oktobra 2009. godine održi ponovljeni referendum o Lisabonskom ugovoru.
Kritičari tvrde da je ponovljeno glasanje antidemokratsko, ali će, ukoliko sledeće godine kažu "da", irski glasači izvući Evropsku uniju iz najveće krize u koju je zapala od svog osnivanja.
Međutim, ako uprkos svemu oni u oktobru 2009. odbiju Lisabonski ugovor, to bi Uniju gurnulo u potpuni haos, ocenjuju analitičari.
Srbija sve bliža kandidaturi
Pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji "postojano napreduje, mada sporo... a Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Unijom", piše u dokumentu koji će sutra, u Briselu, prihvatiti vođe Evropske unije.
Dokument pod naslovom "Zajamčiti bezbednost u svetu koji se menja", pripremio je visoki predstavnik EU Havijer Solana i u njemu se naglašava da prijem novih članica u EU "i dalje na našem kontinentu predstavlja moćnu pokretačku snagu za stabilnost, mir i reforme".
U dokumetu se navodi da je "Euleks u fazi razmeštanja na Kosovu što je do sada najveća civilna misija u sklopu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU ".
Plan za suzbijanje klimatskih promena
Zemlje članice Evropske unije približavaju se sporazumu o podeli obaveza u sprovođenju evropskog plana za suzbijanje klimatskih promena, izjavio je jedan zvaničnik EU.
Prema njegovim rečima, posle prvog okruglog stola, dvadesetsedmorica se na evropskom samitu bliže konsenzusu o tome i očekuje se da sutra bude postignut sporazum.
Italija i Mađarska su, međutim, zatražile izmene predloga Francuske o primeni plana, rekle su diplomate, a stručnjaci za sutra treba da pripreme novi, izmenjen predlog.
"Za sada, ostajemo na svojim pozicijama i nećemo dati saglasnost dok ne usvoje svi naši zahtevi", rekao je šef italijanske vlade Silvio Berluskoni.
U Briselu je održan sektorski sastanak u okviru unapređenog stalnog dijaloga Srbije i Evropske unije. Razmatran je napredak Srbije u oblastima kretanja radnika, saradnje u socijalnim pitanjima i razvoju ljudskih resursa.
Šefovi država Evropske unije na dvodnevnom samitu razmatraće ključna evropska i svetska pitanja, kao i prevazilaženje finansijske krize koja se proširila na Evropu.
Evropska komisija je izradila mehanizam mera u cilju obnove bankarsko - finansijskih transakcija i podsticanje proizvodnje u visini od 200 milijardi evra.
Evropski lideri zatražiće redefiniciju svetskog bezbednosnog poretka, pri čemu bi, u partnerstvu sa SAD, morala da se povrati ravnoteža i multilateralnost u svetskim odnosima.
Važne spoljnopolitičke teme samita biće i teška situacija u Avganistanu, problemi s Iranom, izraelsko-palestinska kriza, svetski terorizam.
.jpg)
