Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sabor prema tradiciji
Tu nema šatri, pevačica, trange-frange prodavnica, samo igra kolo i harmonika svira
ŽELJIN – Možda vekovima, a decenijama sigurno, prve nedelje posle Petrovdana, na planini Željin, na zaravni Sutelica održava se sabor. Nije to vašar uprkos ovim modernim vremena već pravi sabor i tu nema šatri, pevačica, jakih ozvučenja, a ipak ima veselja i zabave. nasred livade tri kola, sviraju harmonike uz pratnju klarineta, saksofona ili kontrabasa, onako bez pojačala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Podvriskuje kolovođa i merka ko će kolo da mu ,,prati", a u kolu pogledi i dodir ruku sve kazuju.
Na saborištu nema improvizovanih tezgi na kojima se prodaje sve i svašta, doduše može se kupiti jagnjeće i praseće pečenje sa bukovog panja po ceni od 800, odnosno 400 dinara za kilogram. Prodaju se i liciderska srca, luše, bombone na kilogram...
Sabor se, kažu stare sabordžije, ovde održava svake godine od pamtiveka . To nam potvrđuje i Miloš Pavlović, sedamdesetšestogodišnji svirač na klarinetu iz sela Jelakca koji još u svom orkestru ima i sina Životu, bubnjara.
– Sutelica na turskom znači susretanje – tvrdi Miloš – a još su mi moji preci pričali da je baš ovde, u tursko vreme, na ovaj dan bilo dozvoljeno da se sretnu i popričaju momak i devojka različite nacije i vere. Tog dana to im niko nije zabranjivao ni prigovarao. Tako je posle ostao taj običaj da ovde bude sabor, da se zabave čobani i oni koji su namerom iz okolnih sela na sabor dolazili.
Ova priča ,,muzičara" Pavlovića deluje baš uverljivo, jer i danas se na Sutelici, sa područja tri opštine a iz mnogih okolnih sela: Jelakca, Rokca, Drenja, Pleša, Ploča, Kovača, Boća, Gokčanice, ali i iz Kraljeva, Raške, Vrnjačke Banje, Aleksandrovca... sreću momci i devojke a i mnogi ,,zemljaci" koji su ovde rođeni a odavno su napustili rodni kraj. Tu se jednom godišnje vide i popričaju i tačno se zna gde je na saborištu mesto za Lazareviće, Protiće, Peciće, Pavloviće, Kneževiće, Grkoviće, Minoviće, Lazoviće, Žarkoviće...
Pored njih na Sutelicu, na ovaj ,,izvorni" sabor dolaze i oni kojima ovde a ni u blizini nije rodno ognjište. Tako zatičemo sabordžije iz Kraljeva i okoline: Aleksandra Rakića, Milutina Bogojevića, Pavla Grkovića, Miloša Dulovića, Miomira Markovića... Kažu da ovde saborišu već četvrtu godinu. Dešava se da još veče pred sabor dođu na planinu kako bi obezbedili mesto na saborištu.
– Sve je, verujem, isto kao i pre jednog veka, samo što se sada dvadesetak kilometara i više od glavnog puta do ove ,visoravni′ na planini, koja je na oko 1.500 metara, umesto peške i dvokolicom dolazi traktorima i terenskim vozilima. Taj pravi saborski ambijent treba očuvati od novina koje sabore sada pretvaraju u vašare i svakojaki kič – kaže Aleksandar Rakić iz Kraljeva, već stari sabordžija na Sutelici.
M. Dugalić
[objavljeno: 19.07.2006.]
