Izvor: Radio 021, 29.Sep.2015, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabić: Tajnost ugovora traže naši ministri, a ne strani partneri
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da se propisi Zakona o slobodnom pristupu informacijama dosledno ne primenjuju, jer nadležni organi i Vlada Srbije ne obezbeđuju njegovu primenu, "čime zapravo pozivaju na kršenje propisa".
On je kazao i da na tajnosti određenih ugovora insistiraju srpski ministri, a ne strani partneri. "Imamo dobar zakon o slobodnom pristupu informacijama i preko 94 odsto poverenikovih intervencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << se uspešno reši. Ali, u ovih ostalih šest, sedam procenata ulaze veoma bitni i zanimljivi ugovori koji ostaju pod velom tajnosti", ukazao je Šabić.
Za nepostupanje po rešenju Poverenika, kako je dodao, takođe postoje zakonski mehanizmi koji ipak ne funkcionišu. Naime, kako je podvukao, ni po jednom od od 67 zahteva koje je uputio Vladi da postupi po njegovim rešenjima zbog kršenja zakona, nije postupano.
Inače, prema podacima kancelarije Poverenika, u proteklih pet godina, Poverenik je 253 puta kaznio ministarstva, javna preduzeća, sudove pa i jedan zoološki vrt, jer su uskratili pravo na informacije od javnog značaja. Od 2010. poverenik Šabić izrekao je kazne u vrednosti 19 miliona dinara, od čega čak polovina do danas nije naplaćena.
Šabić smatra i da kazne koje izriče treba da budu veće, kako bi imale efekta. Ukazao je, naime, da mnogi rađe plaćaju kazne, nego da obezbede pristup informacijama, navodeći da je tako kompanija Telekom Srbija platila oko tri miliona dinara, a Srbijagas oko 1,2 miliona dinara kazni. A da, prema njegovim rečima, apsurd bude veći, te kazne plaćaju se od državnog novca.
Kao kuriozitet je naveo i primer da Savet za borbu protiv korupcije, koji je organ Vlade, do informacija iz državnih organa dolazi isključivo preko kancelarije Poverenika. "To je princip po kojem ne funkcioniše organizovana država", ocenio je Šabić.
On je naglasi i da je osnovni zadatak Vlade da obezbedi primenu zakona, što je, kako je ukazao, pitanje i za parlament kojem bi trebalo da bude važno da li se zakoni koje usvaja i primenjuju. Šabić je naveo i da je oko devedest odsto žalbi koje dobija kancelarija Poverenika posledica ignorisanje zahteva koje zaintersovana lica i građani prethodno podnose različitim državnim organima i preduzećima, što je ocenio nedopustivim.
Komentarišući ugovor o "Beogradu na vodi", Šabić je rekao da je to jedan u nizu primera tajenja ugovora sa inostranim elementima. Ipak, kako je naveo, nikad nije dobio žalbu vezanu za taj ugovor, jer se stalno najavljivalo da će bit objavljen, što je konačno i učinjeno. "Dobro je što je taj ugovor objavljen. Međutim, nije dobro što je to učinjeno sa ogromnom docnjom", kazao je on.
Poverenik je ocenio i da je zakon o zaštit konkurencije loš i kontorverzan, te da je pravno i logički neodrživo da na tajnosti određenih ugvora insistiraju srpski ministri, a ne strani partneri. Napomenuo je i da po zakonu Poverenik može sa nekog dokumenta da skine oznaku tajnosti, te da ima pravo uvida u sve ugovore, ali da mu do danas nije dozvoljeno da vidi menadžersk ugovor za Železaru, zbog čega je već dva puta izrekao kaznu Ministarstvu privrede te pozvao Vladu da obezbedi prinudno izvršenje.
.jpg)
