Izvor: Kurir, 18.Dec.2011, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SLOBODA
Jeste li se ikad upitali kako je moguće da nismo u stanju da kontrolišemo ekonomiju, nego se ona prema nama odnosi kao nekakva strana sila, stihija od čijeg demonskog raspoloženja zavisi sudbina svih nacija (i pojedinačne sudbine ...
Jeste li se ikad upitali kako je moguće da nismo u stanju da kontrolišemo ekonomiju, nego se ona prema nama odnosi kao nekakva strana sila, stihija od čijeg demonskog raspoloženja zavisi sudbina svih nacija (i pojedinačne sudbine milijardi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << naravno)?
Zlo ima nevino ime. Neki ga zovu „slobodno tržište“, neki „liberalizam“, i slično. Reč je o shvatanju da tržište mora regulisati i kontrolisati samo sebe, da se mora pustiti da deluje samo „po vlastitim zakonima“.
Reč je o težnji da svaka nacionalna ekonomija (a zajedno s njima i globalna, svakako) svake godine raste. Reč je o težnji da se profit svake godine povećava, da se zarađuje sve više, i više, i više. Da se proda što više proizvoda, da se stvori što veća potrošačka baza.
Sve je ovo, naravno, lepo zamišljeno. Pre nekoliko vekova.
Tada ljudi nisu bili svesni da planeta na kojoj živimo ima veoma ograničene resurse, i da će ovakvo ekonomsko silovanje neminovno dovesti do nesagledivih posledica, prvo po živi svet oko nas, a onda i nas same. I to je ono zbog čega je ovo danas neuporedivo opasnije od onog od pre 80 godina. Sistem koji je zamišljen tako da donese najveću blagodat - doneće nam najveću nesreću.
Videli ste po novinama, beli medvedi na Arktiku počeli su, zbog nedostatka leda (svog lovišta), da jedu jedni druge.
Možda vam ovo izgleda samo tužno, ali ipak udaljeno, i skloni ste da ovu činjenicu prihvatite kao nešto što je za žaljenje, ali ipak nema dodira s „pravom“ stvarnošću u kojoj treba nastaviti svakodnevni život.
Nažalost, nije tako.
Klimatska katastrofa je već počela. Ekonomska i humanitarna upravo počinju.
Dok ovo čitate, u Sibiru se odmrzavaju davno zamrznute džinovske jame s metanom, koji u mlazovima šiklja u atmosferu. Metan, gas koji je dvadeset puta jači agent klimatskih promena od ozloglašenog ugljen-dioksida.
Svakog dana izumre oko 200 biljnih i životinjskih vrsta. Ovim tempom vrste su izumirale samo još jednom u istoriji planete - kad je onaj džinovski meteorit pogodio Jukatan.
Uskoro ćemo ostati samo mi, pacovi i bubašvabe. U svetu bez snega, na večitih plus 50. Veselo okruženje za našu decu.
Ovo nije nikakav pesimizam, zapamtite. Ovo što čitate reći će vam svaki naučnik koji se bavi ovom temom.
Sve ovo - zahvaljujući „slobodi“ tržišta. Slobodi da budemo glupi.
„Sloboda“ tržišta omogućila je nekima da se enormno obogate. To je onih „jedan odsto“ o kojima govore ovi što „okupiraju“ trgove gradova u SAD i po svetu. Vladare ekonomskog sistema nije briga ni za bele medvede, ni za metan, ni za ratove, ni budućnost budućih pokoljenja. Stalo im je samo da danas, sutra i prekosutra žive kao bogovi na Zemlji. Profit je ogroman. Oni imaju medije, koji će vam pričati da je „sve OK“, da je Britni rodila još jednu bebu, da je Šerbedžija jeb’o Cecu u filmu, da se u Kini rodilo prase sa tri glave...
Nas sedam milijardi smo, u suštini, taoci ove grupice od nekoliko desetina hiljada, koja kontroliše pogubni i neodrživi globalni ekonomski sistem.
Rešenje je, naravno, potpuno jasno. Treba ih odatle skinuti, silom.
