Izvor: Kurir, 22.Nov.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD MOŽEMO DA SE SLIKAMO
Približava se kraj godine. O koncu godine počeće i analize. Kako učinjenog, tako i onoga što nije urađeno. Svoj izveštaj daće i Narodna skupština Republike Srbije, institucija koja, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, uživa najmanje poverenje građana ove zemlje. Već prilikom prve izgovorene rečenice:
„U 2010. godini parlament je usvojio toliko i toliko zakona“ sledi pljusak potpitanja.
„Koliki vam je račun za struju?“
„Koliko ste potrošili >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na putovanja?“
„Ko je naručio slike predsednika?“
„Da li vi znate kako narod živi, a hoćete veće plate?“
Kao poslanik na stalnom radu, svakoga dana redovno dolazim na posao. Baš kao i većini zaposlenih u bilo kom preduzeću, ne pada mi na pamet da bacim pogled na strujomer Narodne skupštine. Čak ne znam ni gde se nalazi, kao ni vodomer, koji očitava utrošenu vodu. Ni zaposleni u bilo kom preduzeću u Srbiji o tome ne vode računa. O računima za struju i vodu stara se vlasnik preduzeća, ili osoba koju on zaduži da o tome brine.
Kada je reč o putovanjima poslanika u inostranstvo, građani ove zemlje najčešće smatraju da je reč o turističkim putovanjima radi provoda i šopinga. Malo ljudi zna da poslanici na takvim putovanjima imaju isplaniran svaki sat i da najčešće i ne vide grad u kome borave. Uglavnom je reč o važnim posetama i sastancima na kojima se donose i te kako značajne odluke za budućnost naše zemlje.
I tako dođosmo do slika svih predsednika i predsednica Narodne skupštine. U holu su postavljeni portreti svih predsednika, čak i onih u pokušaju, tako da se našlo mesta i za harizmatičnog gubitnika Tomislava Nikolića, koji je pet dana predsedavao srpskom skupštinom. Ne znam ni ko je naručio portrete ni ko ih je platio.
Kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, nisam baš pozvan da tumačim umetnička dostignuća naših slikara. Ali pojedine slike mi više liče na foto-robote koje rade policijski crtači, a druge me podsećaju na čuvene brzopotezne portrete koje na Zemunskom keju za 10 evra izrađuju studenti fakulteta umetnosti. Tako da suma od 150.000 dinara po portretu bode oči, a i džep svakom građaninu ove zemlje.
Džaba onda danonoćni rad, nebitan je broj donetih zakona i ušteda ostvarenih ukidanjem dnevnica. Dok je ovakvih događaja, u svesti narodnoj za članove Skupštinu rezervisan je pašnjak na kome pasu crne ovce i tu pomoći nema. Još kada, umesto da čobani šišaju ovce, ovce krenu da šišaju čobane, eto priče i za Nušića i za Domanovića. A i za crnu hroniku.
