Izvor: Blic, 22.Okt.2009, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi žele da grade metro i deo koridora 10
Rusija je zainteresovana da kreditira niz infrastrukturnih objekata u Srbiji, od učešća u izgradnji koridora 10 do podizanja termocentrala i gradnje metroa u Beogradu. Međudržavna radna grupa tek treba da precizira visinu kamate, grejs period i rok otplate kredita od milijardu evra koji su pre dva dana u Beogradu dogovorili predsednici Dmitrij Medvedev i Boris Tadić. Rok za taj posao ne postoji, ali je u interesu srpske privrede da radovi krenu što pre.
Tokom posete ruskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednika dogovoreno je jedino da 200 miliona dolara bude usmereno u srpski budžet, a sve drugo namenjeno je projektima na čijem se ugovaranju uveliko radi. Kako "Blic” saznaje u krugu naših pregovarača, ruska strana zainteresovana je za gradnju železničke stanice Prokop u Beogradu, rekonstrukciju stanice metroa kod Vukovog spomenika, jedna njihova građevinska firma zainteresovana je za oblasti izgradnje puteva i razvoj infrastrukture.
Do sada se razgovaralo i o izgradnji termocentrale "Novi Sad II”, o poslu sa "Beogradskim elektranama” i obilaznici oko srpske prestonice na potezu Orlovača - Bubanj potok. Ruska strana zainteresovana je da po sistemu ključ u ruke izgradi laki ili teški metro, kao i da učestvuje u gradnji dela koridora 10 od Novog Sada do Horgoša.
Zoran Ćirović, pomoćnik ministra za finansije i predsednik radne grupe za pregovore sa Rusima, za "Blic” kaže da se za sada ne zna cena kredita (kamate, rok otplate) i da ako bude preskup, onih 200 miliona dolara namenjenih za budžetsku podršku neće biti upotrebljeno.
- Ako cena kredita bude premašila objektivne kriterijume, tih 200 miliona dolara nećemo ni povući. Preostalih 800 miliona dolara namenjeno je železničkoj i putnoj infrastrukturi. U prvoj fazi neće biti rađeni svi projekti jer je svaki ponaosob skup. Koje ćemo projekte realizovati, zavisi i od toga za koje je projektna i ostala dokumentacija spremna. O tome koji će projekti biti rađeni odlučuje i ruska strana kao kreditor - objašnjava Ćirović za "Blic”.
Naša delegacija će do kraja oktobra otići u Moskvu da perfektuiraju dogovor, potom ga šalju Vladi na usvajanje, pa sledi ratifikacija ugovora u parlamentu. Ćirović očekuje da prvi radovi mogu početi od Nove godine ukoliko građevinarima zimski uslovi nisu prepreka za rad, a da će na proleće dinamika radova biti maksimalna.
- Kad je reč o železnici, nećemo kupovati vozove jer za njih trebaju dobre pruge. Planirana je rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, kao i deonica Valjevo-Loznica. To će pratiti elektrifikacija deonica na kojima ona još nije urađena, posebno u kontekstu koridora 10 koji se odnosi i na puteve i na pruge. Ovaj kredit neće biti trošen na južni deo koridora, tu smo zatvorili finansijsku konstrukciju - kaže Ćirović.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, u izjavi za naš list ističe da ga veoma raduje informacija da su predsednici Medvedev i Tadić dogovorili kredit koji će pokrenuti ozbiljne investicione radove u Srbiji jer naša zemlja to svojim sredstvima nije u stanju da uradi.
- Nadam se da će realizacija krenuti što pre jer je reč o infrastrukturnim radovima i podizanju naše građevinske operative, a ne o kreditu koji će biti plasiran u javnu potrošnju - dodaje Bugarin.
Nikola Pavičić, vlasnik "Sintelona” koji je prisustvovao ručku Medvedeva i Tadića na Andrićevom vencu u utorak, kaže za "Blic” da se tada nije razgovaralo o konkretnim infrastrukturnim projektima.
- Pominje se metro. To je veoma skupa investicija koja nije ekonomski isplativa, već ima karakter socijalne investicije. Trebalo bi da se fokusiramo na koridor 10 jer on pomaže bržu integraciju Srbije u EU. Ne sviđa mi se zaduživanje za koje ne znamo za šta se zadužujemo kao prezadužena država. Biće to kredit povoljniji od ostalih, ali moramo dobro razmisliti u šta ćemo da ga utrošimo - ističe Pavišić za "Blic”.
Što se tiče projekta vezanog za "Beogradske elektrane”, Rusi su, kako "Blic” nezvanično saznaje, zainteresovani za izgradnju kogenerativnih postrojenja u Srbiji, odnosno termoelektrana-toplana (TE-TO) koje bi koristile gas, a osim toplotne energije proizvodile i struju. Ozbiljne studije već su rađene kod nas, a najozbiljnija lokacija za to je u okviru toplane Novi Beograd jer već postoji infrastruktura za to. Ukoliko bi došlo do izgradnje TE-TO, osim što bi došlo do velikih energetskih ušteda, Srbija bi bila i izvoznik struje.
Energetika je druga ključna oblast dogovora, pored kredita od milijardu dolara. Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa”, juče je objavio da bi gasovod "Južni tok” za snabdevanje Italije i Evrope ruskim gasom preko Srbije trebalo da ima kapacitet između 36 i 41 milijardu kubika godišnje. To je četiri puta više od onoga što je predviđeno međudržavnim sporazumom o saradnji u oblasti nafte i gasa potpisanim januara 2008.
- To bi moglo da nam donese godišnji prihod od tranzita od pola milijarde evra - izjavio je Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa”.
Bajatović je naveo da će uz veći kapacitet gasovoda na našoj teritoriji moći da se uskladišti pet do sedam milijardi kubika godišnje, što zahteva nova skladišta, o čemu će uskoro biti napravljen plan. Preduzeće Srbijagasa i ruskog Gasproma za podzemno skladište gasa „Banatski dvor” počeće da radi 31. marta naredne godine najavio je Bajatović.
Vojislav Vuletić, sekretar Udruženja za gas, kaže za "Blic” da je Srbija "dobila priliku da postane energetsko čvorište”.
- Nadam se da je nećemo propustiti. Dve stvari su najvažnije. Prvo je zarada od tranzita. Ukrajina sada naplaćuje tri dolara za transport 1.000 kubika na 100 kilometara, što je prilično niska cena. A Srbija Mađarima plaća pet puta više. Kao čvorište Srbija bi smanjila troškove tranzita preko Mađarske i prihodovala od transporta za okolne zemlje. Druga stvar je da uvek imate dovoljno gasa, što nije mala stvar - objašnjava Vuletić.
Izvoz lekova bez carina privlačan za strane investitore
Ukidanje carina za izvoz lekova u Rusiju, na osnovu sporazuma koji je potpisan tokom posete Medvedeva, može da privuče strane investitore da osnuju sopstvenu proizvodnju u Srbiji ili strateško partnerstvo sa nekom domaćom fabrikom lekova, kaže za „Blic” Dragomir Marisavljević, potpredsednik „Hemofarma”. On je dodao da se taj sporazum, iako je tek sada potpisan, sprovodi još od 12. marta ove godine i važi za sve proizvođače lekova u Srbiji.
- „Hemofarm” je prošle godine na rusko tržište prodao lekove u iznosu od 57 miliona evra. Plan za ovu godinu je čak 65 miliona evra - objašnjava Marisavljević, inače i predsednik Grupacije proizvođača lekova.
S. T.
Jeftiniji gas za odabrane
Dušan Bajatović je rekao da je namera "Srbijagasa” da obezbedi dopunske količine gasa po nižim cenama za strateška preduzeća. On kaže da su pregovori u toku i da bi ih "otežalo pominjanje imena firmi”. Inače, veliki potrošači gasa su Metanolsko-sirćetni kompleks, Azotara i Srpska fabrika stakla u Paraćinu. Akcionar ovih firmi nedavno je postao i "Srbijagas”. "Moguće je da Rusi daju jeftiniji plin, ali da zauzvrat traže da im povoljnije prodajemo robu koje te fabrike proizvode. To nije loše jer upošljavate svoje kapacitete”, kaže naš sagovornik iz gasnog sektora.
ZA KOJE SU PROJEKTE ZAINTERESOVANI RUSI
- Železnička stanica Prokop u Beogradu
- Rekonstrukcija metro stanice kod Vukovog spomenika u Beogradu
- Izgradnja puteva i razvoj infrastrukture
- Termocentrala "Novi Sad II”
- "Beogradske elektrane”
- Laki i teški metro u Beogradu po sistemu ključ u ruke
- Obilaznica oko Beograda Orlovača - Bubanj potok
- Deo koridora 10 Novi Sad - Horgoš
GASNI SPORAZUM
"Gasprom” će imati većinski udeo u zajedničkom preduzeću za skladište i gasovod, kao što je već dobio 51 odsto NIS-a
U Srbiji bi gradnja "Južnog toka” mogla da počne 2011.
Zajedničko preduzeće za skladište imaće osnivački kapital 50 miliona evra i počinje da radi 31. marta sledeće
"Srbijagas” će završiti prvu fazu skladišta, što podrazumeva kapacitet od 450 miliona kubika i mogućnost vađenja pet miliona kubika dnevno
Banatski Dvor bi mogao da ima kapacitet veći od milijardu kubika
Srbija bez velike koristi od novog ruskog bezbednosnog plana
Novi evropski bezbednosni sistem koji predlaže Rusija ne znači stvaranje novog bloka koji bi u Evropi ukinuo NATO. Ponuda Beogradu ne znači da Srbija ulazi u bilo kakav vojni savez, već da Moskva samo načelno, posle iznošenja novog modela članicama EU, lobira i na Balkanu za ideju koja Rusiju pored Amerike direktnije uključuje u sistem bezbednosti u Evropi.
Ruska koncepcija bezbednosti, koliko je poznato i u dobro obaveštenim vojnim krugovima, još ne postoji u obliku preciziranog, razrađenog dokumenta. Novi model bezbednosti trenutno ima četiri osnovna dela ili principa koji su načelni; poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država eventualnih potpisnica sporazuma, to jest nemešanje u unutrašnje stvari drugih država, drugi deo je da nijedna država niti organizacija ne sme imati ekskluzivno pravo na bezbednost, treći deo su pravila za miroljubivo rešavanje kriza i četvrti su mere protiv svih oblika pretnji zajedničkoj bezbednosti koji ne isključuje formiranje zajedničkog raketnog odbrambenog sistema na kontinentu.
Model su za sada prvenstveno političke ideje sa naznakama bezbednosnih elemenata, a novim konceptom Rusija prvenstveno pokušava da se kao moćna država pozicionira na Zapadu, a tako i prema NATO. Ruski državnici u poslednje vreme koriste svaki pogodan trenutak da istaknu potrebu za novim bezbednosnim organizovanjem i to najčešće čine kada je reč o značajnim članicama EU - Nemačkoj i Francuskoj. U Beogradu su dobili odgovor poprilično sličan kao i EU - izražena je spremnost za učestvovanje u dijalogu, ali da je za odluku potreban širi konsenzus.
Ideja Moskve je da niko nema ekskluzivno pravo na bezbednost. - Moskva novim modelom direktno aludira da ne želi američki primat i dominaciju NATO i zato potencira jačanje onih foruma gde oni učestvuju i gde su prisutni, poput Saveta bezbednosti UN, OEBS, Zajednice nezavisnih država - kaže Jelena Radoman, istraživač i koordinator projekta Centra za civilno-vojne odnose.
Ona dodaje da su naznake ruskog modela bezbednosti primetne u novoj strategiji nacionalne bezbednosti.
- U strategiji preovladava pragmatičnost i mnogo pomirljiviji ton u odnosu na SAD i NATO. Međutim, širenje NATO se ipak definiše kao neprihvatljivo. Interesantna je činjenica da su usvojili jedno šire shvatanje bezbednosti koje nema samo vojni pristup i ostaje da se vidi da li će Moskva u spoljnoj politici dati primat vojnom ili ekonomskom segmentu - kaže Jelena Radoman.
Naša sagovornica precizira da trenutno, osim formalnog dodatnog zbližavanja sa Rusijom, Srbija nema neke konkretne koristi.
Novi sistem bi se gradio u trouglu Rusija - EU - SAD, a Srbija bi u njemu mogla da dobije važno mesto kako zbog svog zgodnog geostrateškog položaja, tako i zbog proglašene vojne neutralnosti, objašnjava Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka. On veruje da bi, ako Medvedev uspe u svom naumu i pridobije za svoju ideju veći broj zemalja, u budućnosti u Srbiji mogla da nikne neka radio-lokaciona stanica u okviru tog sistema.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, ističe da Rusija ne nudi alternativu NATO.
- Srbija se ne uklapa u to jer je prvenstveno reč o ruskom pozicioniranju i mi moramo sami da se odlučimo za rešenje koje je za nas najbolje - kaže Radić.
Ž. Jevtić - T. Trikić
Tadić i Medvedev dogovorili kredit od milijardu dolara
Izvor: Poslovni magazin, 21.Okt.2009, 00:35
Predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, dogovorili su u Beogradu kreditni aranžman u iznosu od milijardu dolara, saznaje Tanjug. O detaljima kako će ta sredstva biti raspoređena razgovaraće ekspertski timovi dve zemlje, ali je izvesno da će...
Rusi za kredit hoće da grade koridor 10 i metro
Izvor: S media, 22.Okt.2009
Rusija je zainteresovana da kreditira niz infrastrukturnih objekata u Srbiji, od učešća u izgradnji koridora 10 do podizanja termocentrala i gradnje metroa u Beogradu. ..Međudržavna radna grupa tek treba da precizira visinu kamate, grejs period i rok otplate kredita od milijardu evra koji su pre...
