Izvor: TvojPortal.com, 18.Apr.2011, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnice dobijaju otkaz kada zatrudne
(dnevnik.rs) Mada je Srbije zemlja sa najnižom stopom nataliteta u Evropi, majkama i onima koje to žele da postanu situacija u društvu ne ide na ruku. Naime, od početka tranzicije najviše je žena ostalo bez posla,
a šanse da one dođu do novog radnog mesta su mnogo manje nego za muškarce. Jer, od žena koje su još uvek sposobne i spremne da rađaju više se za radno mesto ne traži samo određena kvalifikacija, već i odricanje od potomstva zato >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << što se gazdama ne isplati da prime onu koja će otići na porođajno odsustvo ili pak češće uzimati bolovanje zbog nege deteta.
Pred žene se stavlja izbor: odreći potomstva ili će ostati bez radnog mesta. Buduće majke dobijaju otkaz čim gazda sazna da su trudne. Zato se od žena traži da se pri prvom razgovoru za radno mesto izjasne o ličnim planovima za zasnivanje porodice, a od onih koje je već imaju planovi o proširenju odnosno rađanju. Često se od njih traži i da potpišu blanko sporazumnog raskida radnog odnosa ako ostanu trudne što znači da im gazda tog trenutka kada sazna da će roditi dete daje otkaz. Zbog toga ima primera gde se žene zbog očuvanja radnog mesta, jer im je ono često jedini izvor egzistencije, odlučuju za abortus verujući da će rađati decu kada dođu bolja vremena. Nažalost, mnoge od njih naprave pogrešnu procenu jer se kasnije ispostavi da zbog upravo takve odluke ne mogu da imaju potomstvo. S druge strane, zdrav razum nalaže ženama u Srbiji da im rađanje dece bez elementarnih uslova, a mesečna plata jeste jedan od njih, neće dobro doneti jer će se brzo suočiti sa činjenicom da nemaju s čim potomstvo da izdržavaju. Kako je i socijalna uloga države u slučajevima pomoći majkama sa decom zanemarljiva, a pomoć koja se nakon teških muka i gomile papira dobije nedovoljna za preživljavanje i podizanje deteta, žene na kraju, iako svesne da ih gazda diskriminiše, pristaju da potpišu sporazum prema kojem umesto deteta biraju posao. Taj neprirodan izbor, dete ili posao, u dobrom je delu privatnih firmi postao uobičajen, ali zvanične državne reakcije nema jer ni one koje učestvuju u tome ćute jer se plaše da će ostatiti bez radnog mesta.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić potvrđuje da je zahtev od žena da biraju između deteta i posla neprirodan i da predstavlja eklatantni primer njihove diskriminacije i tvrdi da zakone koji bi to sprečili imamo, ali da mehanizmi zaštite nisu razvijeni. Naime, kako inspekcija, koja bi jedina to mogla da spreči i da sankcioniše gazdu, ne radi po automatizmu već po prijavi, to znači da same žene moraju prijavljivati nesavesne poslodavce kako bi se sprečila diskriminacija. Ćutanje, a to jeste sada najčešća pojava, dovodi do toga da takav odnos prema ženama postaje normalan i da mnoge koje traže posao znaju unapred da će biti stavljene pred takav izbor, pa su samim tim i spremne da se odreknu potomstva kako bi došle do radnog mesta.
No, ne završava se samo na početnom uslovljavanju žena da se odreknu potomstva zahtevi i diskriminacija poslodavaca. Mnoge mlade radnice dobijaju otkaz iako na to nisu pre toga upozorene onda kada se sazna da su trudne. Njima se zvanično to ne zamera i u rešenju od otkaza se ne pominje trudnoća. One se iz raznoraznih razloga ili proglašavaju tehnološkim viškom ili im se “izmišlja” povreda radne obaveze koja zapravo i ne postoji. Žene često usmeno od gazde bivaju vređane, gazde im prebacuju “da su ih izigrale i da im ne trebaju sa detetom jer to znači da će često uzimati bolovanje pa samim tim će posao trpeti”, dok u pismenom obrazloženju pribegava pravnoj formi iz koje se ne vidi da su one otpuštene samo zato što su ostale trudne i što su rešile da rode dete.
Diskriminacija trudnica i mladih majki u Srbije je već nekoliko godina svakodnevna pojava, a mogućnosti koje poslodavci imaju u kršenju njihovih prava gotovo su neograničene. Jednostavno, srpski zakoni koji bi morali da spreče ovakvu diskriminaciju puni su šupljina i otvaraju niz mogućosti da se gazde na legalan način oslobode radnica koja im sa decom samo predstavljaju teret. Kako već sada od oko 800.000 nezaposlenih više od polovine čine žene, a nagoveštava se da će u naredne dve godine uslediti još najmanje 200.000 otkaza i to većinom ženske radne snage, država mora pod hitno da uskladi pravo žena na rađanje sa njihovim ustavnim pravom na rad. Čekati da one same prijave da ih gazda ucenjuje, pokazala je to i dosadašnja praksa, nije realno jer se većina njih plaši da će ostati i bez bilo kakvog posla svesne pri tom da do novog neće doće ili će, pak, zarad drugog radnog mesta opet biti stavljene pred izbor - posao ili dete.
Sve dok se društvena situacija ne promeni i dok žene u Srbiji, pogotovo one mlade koje tek treba da stvaraju porodicu i rađaju decu, ne budu po svojim pravima izjednačene ne samo sa muškarcima već i sa svim drugim pripadnicama istog pola u Evropi, natalitet u našoj državi biće mali. Ali ne zato što naše žene ne vole ili ne žele decu, već zato što se od njih traži da biraju između posla i potomstva ili zato što čak i kada izaberu dete nemaju s čim da ga izdržavaju. Dakle, država je na potezu.
Lj. Malešević
Srbijaotkaztrudnoćaradnice
