Izvor: Kurir, 25.Dec.2011, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REGISTROVANO OKO 750 OPASNIH PASA
Reč je samo o uredno čipovanim i vakcinisanim psima, upisanim u Registar kućnih ljubimaca, pošto preciznih podataka o njihovom broju nema
BEOGRAD - Taksu od 30.000 dinara za držanje opasnih pasa, ukoliko bi stopama Beograda krenule i druge lokalne samouprave u Srbiji, plaćalo bi oko 750 vlasnika koji su za kućne ljubimce odabrali rase pit bul, mini bul i staford.
Reč je samo o uredno čipovanim i vakcinisanim psima, upisanim u Registar kućnih ljubimaca, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << preciznih podataka o njihovom broju nema, a u Upravi za veterinu tvrde i da "fizički nije moguće iskontrolisati sve vlasnike".
Vlasnici, kako navode u Upravi, treba da svog četvoronožnog prijatelja prijave, a iz Uprave grada Beograda poručuju da se samo efikasnom kontrolom i primenom zakonskih propisa može rešiti problem, što važi i za potencijalno opasne pse.
Pravilnik koji definiše uslove za držanje opasnih pasa donelo je resorno ministarstvo, ali pošto ga se, kako tvrde u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, niko ne pridržava, a niko i ne sankcioniše neodgovorne vlasnike, Beograd je rešio da "stvar uzme u svoje ruke".
Uvođenje takse izazvalo je mnogobrojne polemike: da li su opasni psi ili njihovi vlasnici, da li je bilo dovoljno pojačati kontrolu i da li je 300 evra previše u odnosu na prosečna primanja ?
U Sekretarijatu su upotrebili analogiju: "Kao što se za automobile sa većom kubikažom plaća skuplja taksa, jer su veća opasnost za životnu okolinu, tako i opasni psi treba da podležu većoj taksi, jer su veća potencijalna opasnost za ljude i druge životinje, a posledice njihovog napada u praksi teže i zahtevaju skuplje lekarske intervencije".
Uz napomenu da je, pored efikasnije kontrole, taksa za držanje kućih ljubimaca deo uobičajene prakse, iz Sekretarijata su poručili da bi zakonski trebalo da se omogućiti i kontrola obeležavanja pasa na privatnim posedima (dvorištima, zgradama).
Takvo ovlašćenje sada nemaju ni veterinarski inspektori koji imaju isključivu nadležnost da kontrolišu da li su psi trajno obeleženi i podnose prekršajne prijave protiv neodgovornih vlasnika.
Baš zbog problema malog broja vetrinarskih inspektora, Beograd je tražio prenos nadležnosti i od februara 2011. godine ekipe ovlašćenih veterinara sa komunalnim policajcem kontrolišu vlasničke pse u parkovima i na ulicama.
Problem je, međutim, ističu u Sekretarijatu, to što oni nemaju pravo da kažnjavaju vlasnike neobeleženih pasa, već samo prave zapisnik koji prosleđuju veterinarskoj inspekciji.
Od septembra je, za nepuna tri meseca, sačinjeno 250 zapisnika o vlasnicima zatečenim sa nečipovanim kućnim ljubimcima.
O tome koliko je Beograd zadovoljan radom Uprave za veterinu govori, vele u Sekretarijatu, i zahtev o prenosu nadležnosti u oblasti kontrole i kažnjavanja neodgovornog vlasništva.
"Fizički je nemoguće da svako ko ima psa bude pod nekom kontorlom", navela je uizjavi Tanjugu Maja Andrijašević iz Uprave za veterinu, objasnivši da je kontrola obeležavanja pasa samo jedna od nadležnosti veterinarskih inspektora.
Andrijaševićeva je objasnila da se kontrola obavlja metodom slučajnog izbora, podsetivši da je zakonska obaveza vlasnika da čipuju svoje ljubimce.
Ona smatra da ima dovoljno zakonskih propisa koji regulišu tu oblast i da je kaznena politika dovoljno oštra, ali nema podatak o broju podnetih prekršajnih prijava.
U Registar vakcinisanih i obeleženih vlasničkih pasa, koji vodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, upisano je 885.319 kerova, među kojima, sa više od 37.000, većinu čine Nemački ovčari.
Evidentirana su i 742 opasna psa.
"Rase definisane kao opasne imaju genetsku predispoziciju da budu agresivne", naglasila je Andrijaševićeva i dodala da ih u šetnju može izvoditi samo punoletna osoba i to na povodniku i sa korpom na njušci.
Za njih je, kako je kazala, obavezan i ispit socijalizacije koji se "polaže" u Kinološkom savezu Srbije, a ukoliko ne prođu test, u krajnjem slučaju, mogu biti lišeni života.
"Do sada je izdato oko 40 sertifikata o "položenom" ispitu socijalizacije", rekla je Tanjugu pi-ar Kinološkog saveza Srbije Ana Bijelović, napomenuvši da je bilo i kućnih ljubimaca koji su "pali" na ispitu, ali imaju pravo na ponovno testiranje.
Ona je ukazala da je odziv još slab u odnosu na procene o broju tzv. opasnih pasa, napominjići da po sertifikate u Beograd dolaze i vlasnici iz drugih gradova.
Sertifikat je preduslov za držanje pasa u urbanim sredinama, naglasila je Bijelovićeva i dodala da ispit obuhvata test karaktera, vežbe poslušnosti i proveru ponašanja u realnim situacijama.
Kako je istakla, na "ispit" izlaze i pas i vlasnik, od koga zavisi kako će se kuče ponašati.
"Pas ne može biti opasan. Sve je pitanje dresure, što znači da više pažnje treba posvetiti obuci vlasnika", izričita je Bijelovićeva koja se protivi označavanju pojedinih rasa kao opasnih.
Kao argument, navodi da i čivave i maltezeri mogu biti opasni, ukoliko ih vlasnik tako dresira, pa bi taksu, ali ne od nekoliko stotina evra, već od hiljadu-dve dinara godišnje, trebalo uvesti za sve kućne ljubimce.
