Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi avioni nad porobljenom Srbijom
Prokuplje – Protekla godina bila je u znaku obeležavanja devedesete godišnjice Topličkog ustanka. O pobuni naroda, koja je 1917. godine izbila protiv zverstva okupatora u Toplici, Jablanici, Pustoj Reci i većem delu južne i istočne Srbije, napisano je dosta istorijskih, vojnih i umetničkih knjiga. O ovom jedinom ustanku iza linije frontova u porobljenoj Evropi umetničku sliku podviga i posrtanja ustanika i njihovih vođa, o zbivanjima pre ustanka, za vreme i posle njega – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dao je ovih dana i književnik Ivan Ivanović u trotomnom romanu pod naslovom „Narodna buna". Na osnovu obimne dokumentarne građe, Ivanović daje mnogo dramatičnih trenutaka, kada se rešavala, ne samo sudbina pojedinaca, ustanika i njihovih porodica, nego i čitavog srpskog naroda.
U drugom tomu, pod nazivom „Toplička država", posebnu pažnju zaslužuje upotreba aviona u pozadini neprijatelja. Srpska vrhovna komanda je, naime, u tri navrata upotrebila avione da bi sa Solunskog fronta, u delove Srbije zahvaćene pobunom, prebacila svoje oficire sa određenim zadacima. Tako je, najpre, da bi organizovao gerilski otpor okupatoru, na planinu Babunu poslat vojvoda Vasilije Trbić. A 28. septembra 1916, sa aerodroma u Grčkoj, put Toplice poleteo je vojvoda Kosta Milovanović Pećanac.
Aparatom „njupor" pilotirao je Francuz Rene Kornemon. Oni nisu sleteli, kako im je bilo naređeno, na ratni aerodrom kod Kosančića blizu Bojnika, jer je Pećanac, kao iskusni četnik, znao da će i avion i oni biti lak plen za okupatorsku vojsku. Dok su preletali liniju fronta, više od 40 granata ispaljeno je na avion, ali ga nisu pogodile. Pećanac, koji je znao tek pokoju francusku reč, sporazumevao se sa pilotom gestikulacijom.
Pa ipak, za divno čudo, uspeo je da pokaže pilotu da navede avion na Ravne livade, blizu sela Meane, podno planine Radan, gde su se spustili. Pošto su istovarili nešto opreme (gde je bilo i 25 kilograma eksploziva), saveznici su se bratski izljubili, pilot je seo u avion, Pećanac je zavrteo elisu i – Francuz je nastavio let u Rumuniju. Ka tom mestu pojurili su bugarski vojnici, ali su četnici, koje je predvodio narednik Radisav Tošić, stigli pre i prihvatili vojvodu. Pećanac se posle sa vojvodom Kostom Vojinovićem stavio na čelo Topličkog ustanka. Uskoro su oslobođeni Kuršumlija, Prokuplje, Blace, Lebane...
Ustanak je u krvi ugušen i ovim krajevima je nastao neviđeni teror nad civilnim stanovništvom, koji se produžio i do sredine 1918. godine. Da bi „izvršila inspekciju o događanjima na jugu Kraljevine", Vrhovna komanda 29. oktobra 1917. šalje opet avion. Njime pilotira narednik Siniša Stefanović, jedan od najboljih srpskih pilota tog doba. Sa kapetanom Jovanom Ilićem on uspešno preleće liniju fronta i upućuju se ka Kosančiću.
Međutim, ne zna se zbog čega, oni spuštaju avion kod mesta Šilovo, na vrlo nepogodan teren i udaraju u drvo. Ostali su nepovređeni i zapalili avion, pa pokušali da se sakriju. Ali, naišla je potera i odvela ih u nišku tvrđavu u zatvor. Kapetan Ilić je posle saslušanja streljan, a, navodno njegov, iskaz protiv četnika okupator je štampao kao brošuru i delio narodu. Pilot Stefanović je pristao da u centru Niša govori o „propasti srpske vojske". Bugari su isterali narod na trg, doneli sto i na njega popeli srpskog pilota. Umesto očekivanog, on je uzviknuo: „Ne dajte se, braćo! Naša vojska je blizu". Pao je izrešetan kuršumima i izboden bajonetima.
Vojvoda Pećanac i Rene Kornemon sretali su se u dva navrata kao veterani u slobodi, kada je posle rata srpska delegacija posećivala Francusku. Mesta grobova kapetana Ilića i pilota Stefanovića ostala su do danas nepoznata, kaže pisac Ivanović.
[objavljeno: ]
.jpg)
