Izvor: B92, 23.Apr.2021, 20:57

Prvi album Ramonsa - Ni manje akorda, ni više hitova

Legendarni američki bend je 23. aprila 1976. godine objavio prvi album, po mnogima "pank lektiru"

"Hej ho, lets go, hej ho lets go."

Uzvikuje Džoj Ramon dok grme zvučnici i soba se trese, a ja se naglas, gotovo zapanjeno pitam "kakvo je ovo ludilo?!".

Tako je izgledao moj prvi susret sa pesmom Blitzkrieg Bop, vanvremenskim hitom američke grupe Ramons (Ramones), koja je, sećam se, bila peta po redu, na prvom od dva diska, sveže pristigle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kompilacije Punk 100%, koju mi je tata doneo iz Niša.

Sve tinejdžerske radosti smeštene su u 130 sekundi nemerljive energije, bez previše komplikovanja, uz nekoliko vrcavih rifova i himničnih pokliča koji su veselile mnoge, pa i mene, tada đaka osnovne škole.

Njena melodičnost, kao i vedrina kojom odiše, bile su dobitna kombinacija da se panker u usponu sit izigra po stanu, uz vratolomne imitacije sviranja - malo bubnjeva, a malo više gitare.

Nedugo potom sam saznao da ova pesma otvara njihov prvenac, jedan od najdragocenijih roknerol albuma svih vremena, sasvim jednostavno i u duhu vremena, nazvan The Ramones, koji danas, 23. aprila, slavi 45. rođendan.

Ramonsi su u glavni grad Jugoslavije, zajedno sa drugim pank i novotalasnim bendovima, stigli već krajem sedamdesetih godina 20. veka.

Premijeru na beogradskim radio talasima imali su u emisiji Vibracije Slobe Konjovića na tada kultnom gradskom radiju Studiju B.

"On je prvi u gradu pustio The Clash, Sex Pistols, Talking Heads, kao i Ramonse, što je bilo užasno važno za oblikovanje scene", govori za BBC na srpskom Dragan Ambrozić, rok kritičar i odgovorni urednik programa beogradskog Doma omladine.

Prva pesma američih pankera koju je u ovoj emisiji Ambrozić čuo kao srednjoškolac, 1978. godine, bila je Sheena is A Punk Rocker.

Isprva je mislio da "prisustvuje nečemu što je razvodnjeno".

"U prvi mah sam pomislio ,čekaj pa ovo je baš lepo, ovo nije onaj agresivni zvuk koji seče u nogama', a onda sam shvatio da je to način da se opiše njihova scena i životi ljudi koji su živeli pank rokerski", objašnjava.

Gorke priče o problemima tinejdžera, njujorškim ulicama i tamošnjim herojima koje su provejavale njihovim tekstovima, u kombinaciji sa veselim i prijatnim melodijama, dodatno su mu zagolicale pažnju za "slikovitiim i interesantnim" Ramonsima.

Pank je krajem sedamdesetih bivao sve popularniji i na hrvatskom poluostrvu Istra, posebno u Puli, domu čuvenih KUD Idijota.

Osnivač i gitarista grupe Saša Milovanović, poznatiji kao Sale Veruda, tih godina je slušao engleske pank grupe The Stranglers, The Vibrators, The Clash, ali ne i Ramonse, koje je čuo, ali mu se "na prvu loptu" nisu svideli.

Međutim, sve se promenilo jednog dana kada je otišao do garaže gde je imao probu jedan od prvih pulskih pank bendova - Gola jaja.

Sa prozora susedne zgrade, glasno su "treštali" njujorški pankeri koji su mladom Verudi odjednom privukli pažnju.

"Sećam se da sam baš pažljivo slušao i da sam rekao ,čoveče ovo je jako dobro'.

"I tek pošto sam odlušao ceo prvi pank talas, zakačio sam se za Ramonse, ali je onda to postala ljubav do kraja života", govori Veruda za BBC na srpskom.

Usledilo je besomučno preslušavanje i vežbanje gitare uz njihova prva tri albuma, posebno onaj debitantski.

Muzički treninzi, kako ih naziva, izgledali su tako što bi stao ispred zvučnika na kojem se, zbog neobične produkcije, glasno čuju bas, bubanj i glas i tako satima "simulirao gitaristu Džonija i njegovo sviranje".

"Ja sam prvi album znao napamet i da me neko u probudio u pola noći i pustio bilo koju pesmu i rekao kreni, znao bih da odsviram", prepričava Veruda, šaljivo navodeći da je tada bio "ekspert za Ramonse".

Članovi benda na prvom albumu bili su pevač Džoi, gitarista Džoni, basista Di Di i bubnjar Tomi , svi sa identičnim, preuzetim prezimenima - Ramon.

Svirački zanat su kalili i koncertne staze tabali u čuvenom njujorškom klubu CBGB gde su vremenom privukli veliku pažnju publike, ali i novinara i muzičkih radnika.

Zahvaljujući producentu albuma Kregu Leonu potpisali su ugovor za debitantsko izdanje sa izdavačkom kućom Sire, sa kojom će nastaviti da sarađuju i u narednoj deceniji.

Album je snimljen početkom 1976, dve godine po osnivanju grupe, za 6.400 dolara, u svega nedelju dana.

Na ploči se nalazi 14 pesama, po sedam na obe strane.

Navodno je u prvoj godini prodato svega 6.000 primeraka.

Pored velikog broja hitova, izdanje je ostalo upamćeno i naslovnoj strani omota, odakle vrebaju četiri mlada kosijanera u kožnim jaknama - kako su ih kasnije nazivali "rokericama", a po potrebi i "pankericama", odrpanim farmerkama i patikama, naslonjeni na zid.

Od prve postave Ramonsa, koja će snimiti i naredna tri kultna albuma (Leave Home i Rocket to Russia), danas niko nije među živima.

Ramonsi su pre raspada Jugoslavije svirali u Zagrebu i Ljubljani - 24. i 25. novembra 1990. godine.

Koncertu u zagrebačkom Domu sportova prisustvovao je i Dragan Ambrozić.

Kaže da su Ramonsi do tada već postali "ogroman bend kod nas", pa je na "veliki generacijski skup" došao ogroman broj pank rokera širom Jugoslavije.

"Nije se stajalo, samo se prelivalo iz pesme u pesmu.

"Tog koncerta se sećam po neopisivom guranju, skakanju, padanju jednih preko drugih, ali to se očekuje od takvog koncerta", priseća se Ambrozić.

Na koncertu u Zagrebu bio je i Sale Veruda koji je četiri godine kasnije imao priliku da deli binu sa legendama, po njihovom povratku u Ljubljanu, tada već glavnom gradu Slovenije.

Nastup je održan u hali Tivoli, pred oko 5.000 ljudi - 10. oktobra 1994. godine.

Sutradan su ponovo nastupili i u Zagrebu, prestonici Hrvatske.

Veruda kaže da je koncert bio "specifičan i stresan" jer je deo opreme Ramonsa, većinom instrumenti, umesto u Ljubljanu, završio u Beču.

"Svi su bili živčani kad smo došli, čekali su se instrumenti, a oni nisu uradili ni tonsku probu, nego su ih po gradu pozajmljivali za ,ne daj bože'.

"Mi smo doneli opremu i da su stvari ispale drugačije, možda bi morali da sviraju na našoj", osmehujući se prepričava Veruda, koji ovih dana intenzivno preslušava diskografiju Ramonsa.

Zbog čitave situacije, od svih članova benda stigli su samo da se upoznaju sa Džojem u trenutku kada je obilazio koncertni prostor.

Veruda mu je dao četiri poklona, za svakog Ramona ponaosob, dok je pevaču spakovao i njihovu ploču Glupost je neuništiva, koja je izašla dve godine ranije.

KUD Idijoti su, kaže gitarista, usled nepredviđenih okolnosti, svirali najduže od svih predgrupa sa turneje - bezmalo 45 minuta.

Na prvim koncertima mladog beogradskoj garažnog pank sastava Šajzerbiterlemon mogli su se čuti obrade Ramonsa, prvo Sheena Is a Punk Rocker, a onda i Suzy Is a Headbanger.

Sedam godina kasnije, ove pesme više nisu na repertoaru, ali pevač i gitarista sastava - Jovan Sibinović kaže da je njihov uticaj i dalje prisutan na neki način, kako na bend, tako i na njega samog.

"Dosta mi je bliska ideja koja kulja iz njihovih pesama da pesme mogu da budu strašno jednostavne, a dobre", govori 23-godišnji Sibinović za BBC na srpskom.

Kaže da se uvek vodio tom "filozofijom jednostavnosti" i da zato danas ima "otpor prema pesmi koju je teško odsvirati"

"Mene ne radi tehnički zahtevna muzika, a Ramonsi su upravo suprotno i svedeno na neku suštinu", dodaje gitarista.

Za američke pankere je čuo od oca još u osnovnoj školi.

Iako je oduvek bio veći fan grupa Kleš i Seks Pistols, nekoliko pesama Ramonsa je već u detinjstvu stalno imao na telefonu, među kojima je bila i Blitzkrieg Bop.

Danas ih gotovo ne sluša, a kaže i da ne pameti kada je na nekom druženju čuo da ih je neko pustio.

"Oni nisu toliko prisutni, ali je kod njih bitnije način na koji su pravili pesme i mislim da je to utkano u dosta bendova i u dosta stvari, ne samo u pank muzici već u popularnoj muzici generalno", smatra Sibinović.

"Kada ljudi skaču uz brzu gitarsku muziku koja je jednostavna, čija god da je to pesma, uvek može da se kaže da su Ramonsi imali tu šta da se pitaju", zaključuje.

"1, 2, 3, 45"

Ramonsi su objavili 14 studijskih i više od deset živih i kompilacijskih albuma, a u bendu su svirali još četvorica prezimenjaka - bubnjari Marki, Riči i Elvis i basista Si-Džej.

U američku Kuću slavnih rokenrola primljeni 2002, šest godina po prestanku rada benda, ali je njihov uticaj i legat ostao da živi do dana današnjeg.

Nije retkost da ni 2021. - 45 godina od objavljivanja njihovog albuma, na ulicama širom sveta naiđete na mladog pankera u njihovoj majici, sada dostupnim i u nekim od najvećih prodajnih lanaca garderobe.

Njihov značaj je evidentan i u muzičkom svetu o čemu govori činjenica da su neka od najvećih svetskih rok imena poput Metalike, Red Hot Čili Pepersa, U2, grupe Kis i drugih, tokom karijere obradili neku njihovu stvar.

Ambrozić smatra da su Ramonsi "nadživeli vreme".

"Ti njih možeš da pustiš danas i publici koja sluša tehno i haus i da se ne odbije od njihovog savremenog uha koje je oblikovano digitalnim zvukom jer imaju taj jedan ritam uz koji može da se igra i cupka i nemaju suvišne solaže", objašnjava.

Formula njihove dugovečnosti je, kaže, i "pop senzibilitet" i "skraćena, svedena forma", koja je "običnom slušaocu" najvažnija.

Njihov jezik i dalje razumeju mnogi tinejdžeri jer su upravo njima prenosili "snažnu poruku", u kojoj i danas mogu da se pronađu.

"Oni su zadužili celu istoriju panka prvo jednom kombinacijom vizuelnog modela, a drugo stavovima koje su izneli.

"Ti stavovi su govorili o tome da tinejdžerima nikako nije sve u redu sa ovakvim svetom kakav su zatelki", zaključuje Ambrozić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...