Izvor: B92, 04.Sep.2014, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preskupa obnova Gaze
Obnova pojasa Gaze koštaće 7,8 milijardi dolara, objavila je Palestinska uprava, u do sada najsveobuhvatnijoj proceni štete od sedmonedeljnog rata.
Cena obnove oko 17.000 domova u Gazi, uništenih ili jako oštećnih u izraelskim vazdušnim udarima i granatiranju, stajaće 2,5 milijardi dolara, a za energetski sektor će biti potrebno oko 250 miliona, jer su jedinu električnu centralu u Gazi pogodile dve izraelske rakete.
"Napad na Gazu ovog puta nema presedana, Gazu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je pogodila katastrofa i potrebna joj je momentalna pomoć jer mnoge stvari ne mogu dugo da čekaju," rekao je u Ramali Muhamed Štaje, palestinski ekonomista i član partije Fatah, koja dominira na drugoj palestinskoj teritoriji, Zapadnoj obali.
Obnova će u mnogome zavisiti od strane pomoći i zahtevaće da se okonča palestinsko rivalstvo i da Izrael otvori svoje granične prelaze, dodao je Štaje, predsedavajući Palestinskog ekonomskog saveta za istraživanje i razvoj (PECDAR), koji je procenio štetu.
Medjutim, ni jedan od tih faktora, koje je on pomenuo, nije izvestan. Donatorska konferencija u Kairu za Gazu tek bi trebalo da se zakaže, a palestinske institucije su i dalje podeljene između Gaze i Zapadne obale i Izrael bi tek trebalo da suštinski olakša kretanje ljudi i roba na svojim granicama s Gazom.
U proceni je takođe navedeno da je za obrazovni sistem u Gazi potrebno oko 143 miliona dolara da se vrati u kolosek. Oko pola miliona učenika nije moglo da se vrati u svoje škole zbog štete ili zato što se školske zgrade koriste kao skloništa za izbeglice. Oko 106.000 od 1,8 miliona stanovnika Gaze je bilo raseljeno.
Preostale milijarde dolara iz procene, koju je sačinilo 13 eksperata u Gazi i njihovi istraživački timovi, bile bi namnjene za zdravstvo, poljoprivredu, transport i finansijski sektor. Za luku i aerodrom potrebno je oko 670 miliona dolara. Štaje je rekao da je funkcionisanje luke i aerodroma palestinsko pravo, ali Izrael se još nije s tim složio.
U sukobu između Hamasa i izraelske vojske, započetom 8. jula udarima iz vazduha i sa mora, ubijeno je više od 2.140 Palestinaca, većinom civila, a na izraelskoj strani 66 vojnika i šestoro civila.
Kopnena ofanziva, koja je počela devet dana kasnije, prouzrokovala je velika razaranje u Gazi. Palestinska raketna vatra primorala je mnoge Izraelce, stanovnike pograničnog područja da se evakuišu. Štetu je pretrpeo turizam i glavni aerodrom je nakratko bio zatvoren.
Otkako je prekid vatre stupio na snagu, 26.avgusta malo napretka je postignuto na pripremi za obnovu pojasa i prevazilaženju dubokih podela.
Egipat i Norveška su najavili spremnost da predsedavaju donatorskom konferencijom, ali ona nije još zakazana, a Izrael nije u osnovi izmenio svoja ograničenja na graničnim prelazima, posebno u odnosu na ključni građevinski materijal.
Palestinska uprava, koja je u finansijskoj krizi jedva ima dovoljno novca da plati zaposlene na Zapadnoj obali i ne planira za sada da isplati one iz pojasa Gaze, koji de fakto kontroliše Hamas, uprkos osnivanju vlade jedinstva u junu, koju podržavaju obe organizacije.
"Uprava mora biti u stanju da radi kao uprava da bi postala potpuno odgovorna za sve aspekte života u Gazi", rekao je Štaje.
Jedna palestinska TV stanica nedavno je objavila snimke jednog potpuno porušenog grada u Gazi.
