Izvor: B92, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori i optimizam
B92: U Briselu je sinoć završena druga runda direktnih pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova. Beograd je predstavio plan o suštinskoj autonomiji, a prištinski tim ponovio da u obzir dolazi jedino nezavisnost. Napredak je, kaže posrednička trojka Kontakt-grupe, to što su dve strane uopšte razgovarale, postavljale pitanja i odgovarale jedna drugoj. O Kosovu će danas razgovarati i ministri inostranih poslova Evropske unije. Njih će visoki predstavnik Unije Havijer >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Solana obavestiti o drugoj rundi pregovora o Kosovu. Istovremeno šefovi diplomatija Unije oceniće i da li treba ići na parafiranje Sporazuma o pridruženju sa Srbijom, a tu ocenu daće pošto danas saslušaju izveštaj glavne haške tužiteljke Karle del Ponte. Dobro jutro, hvala što ste ovde. Prema izjavama posle jučerašnjeg susreta, stiče se utisak da prištinska delegacija, delegacija Beograda i predstavnici Kontakt-grupe zapravo nisu bili na istom događaju, pošto čujemo potpuno različite izjave. Kakav je Vaš prvi utisak?
Ivo Visković: Pa, mislim da je to malo oštar sud, naime, to je uobičajeno za međunarodne pregovore, pogotovo za ovakvu vrstu pregovora u kojima pregovaračke strane dolaze sa suprotnim, praktično antagonističkim pozicijama. Normalno je da svako gleda razvoj događaja iz svog ugla i ocenjuje koliko je to bilo uspešno ili neuspešno u odnosu na svoje ciljeve, svoj početni stav. I ja se zaista ne čudim što je došlo do različitih ocena, mene bi iznenadilo da je došlo do tih jedinstvenih, identičnih ocena pošto bi to bilo tek senzacija, a ovo je u ovoj fazi pregovora sasvim normalno.
B92: A da li smatrate da je načinjen bilo kakav uspeh, da li to što jedni drugima postavljaju pitanja možemo smatrati uspehom?
Ivo Visković: Pa, dolazeći ovamo slušao sam jutarnje vesti i iznenadilo me da je moj poznanik, mogu reći i prijatelj Boško Jakšić tako oštro ocenio naše stavove tvrdeći da je to idealizam ministra Jeremića, odnosno da nema pokrića za naš optimistički stav. Ja mislim da ima. Znate, počelo se razgovarati i to je u ovoj fazi, ma kako razgovor tekao, uz velika neslaganja i dalje uz oponiranje i slično, i to je značajno, i to je pomak. Ja uvek kažem studentima, mi smo imali u onoj fazi dok je postojala SFRJ jednu situaciju da recimo Bugarska sa nama 15 godina nije htela razgovarati o postojanju ili nepostojanju manjinskog problema, odnosno makedonske manjine u Bugarskoj. I kad su posle 15 godina prvi put dozvolili da to dođe na dnevni red jednog međudržavnog sastanka mi smo to slavili kao uspeh, i bio je uspeh, jer se počelo razgovarati. Tako i u ovom slučaju, znate, ove dve strane do sada su praktično živele jedne pored drugih u nekoj vrsti aparthejda, sedele u istim prostorijama, ja sam imao priliku da čujem od ministra Samardžića da su, recimo, na pregovorima u Beču naši govorili, za to vreme su se Albanci šalili, zabavljali, tako rekoć čitali novine, ne mislim bukvalno, ali shvatite to kao metaforu, odnosno puštali da naši pričaju u prazno. Sad se prvi put govori, obraća jedan drugome i druga strana oponira, ali to je početak pregovora, ne možemo očekivati drugačije. Mi znamo za početni stav albanske i naše delegacije i naravno da su oni oponirali našem stavu, da smo mi oponirali njihovom, ali to je početak da se sad traži... I mislim da je jako dobro što je trojka koncentrisana, posebno gospodin Šigernato da traži da li ima išta zajedničko u tim nastupima, da li se može naći neka tačka približavanja, povezivanja ka kojoj bi se onda razgovori usmerili.
B92: Upravo to je trojka Kontakt-grupe posle jučerašnjih razgovora i saopštila, da namerava da pomogne stranama, da citiram - da identifikuju zajedničke osnove koje mogu voditi ka dogovoru o statusu pokrajine. Kako Vi razumete, koje su to tačke o kojima bi mogao da se postigne dogovor?
Ivo Visković: Već jedno vreme se oseća i ja sam to u nekim izjavama već i ukazao, da zapravo trojka ide ka tome da se ne sme zadržati samo na ovom obliku posredovanja koji sada primenjuju, da samo dovode dve strane u kontakt i da puštaju da jedna drugoj govore. Vjerojatno je procena da se ipak trojka mora malo aktivnije angažovati, ne onako kao što radi Ahtisari, jer Ahtisari i Roan, njegov zamenik, su praktično presuđivali. Išinger je svestan da bi to neminovno bila propast za ove pregovore ako bi se tako postavio i on gleda da trojka zaista učini ono što je moguće, da uoči gde eventualno postoji mogućnost pomaka stava jedne i druge strane, jer bez pomaka nema ničega, to je posve jasno i oni to na fin način nagoveštavaju, da jedna i druga strana moraju i dalje da idu korak napred ka kompromisu, ali onda će oni ukazati na ono što budu osetili ili što budu dobili kao signal. Možda se signal neće pojaviti u direktnim razgovorima jedne i druge strane, možda će se pojaviti u razgovorima svake strane sa trojkom. I njihovo je onda da to usmere ka sledećoj fazi razgovora, odnosno da vide koja su to pitanja gde bi se stavovi mogli približiti, pa čak i na neki način da sami sugerišu gde bi to eventualno bilo moguće.
B92: Volfang Išinger, predstavnik Evropske unije u trojci, je rekao da ima ohrabrujućih koraka, ali ne dovoljno i da je moguće da će biti doneta odluka koja će biti bolna za jednu stranu ili za obe. Ko će doneti tu odluku na kraju?
Ivo Visković: Pa, ja verujem da će trojka dati stav, naravno, na kraju, to i jeste njen zadatak, da u svom izveštaju generalnom sekretaru ukaže na to šta je postignuto ili šta nije postignuto i ukaže na moguće. I sasvim je jasno da to što nagoveštavaju, što se i ranije govorilo u ranijim fazama, nije ovo ništa novo, jeste praktično neminovnost. Nekakav kompromis mora značiti žrtvovanje dela interesa i dela stavova i jedne i druge strane. To je za svaku stranu pojedinačno neprijatno, ali jedino moguće, bez odstupanja nema kompromisa, jer shvatiti kompromis kao apsolutnu pobedu jedne strane ili gotovo apsolutnu pobedu jedne strane nije kompromis i druga strana to ne bi prihvatila.
B92: A gde Vi vidite mogućnost za kompromis?
Ivo Visković:Pa, u pomacima, naravno, ovo je rana faza pregovora, iako ljudi misle da je malo vremena ostalo. Jeste, objektivno, ako se gleda na 10. decembar...
B92: A s druge strane, imamo utisak da to traje već skoro dve godine.
Ivo Visković: Traje dosta dugo i sad se to intenzivira, ulazimo u jednu fazu gde će se pregovori očito mnogo češće odvijati nego do sada. Vidite da se... do sad je bilo na 15, sad se već skraćuje na 7 dana, tu moramo uzeti u obzir da ima i datuma koji se prosto ne mogu iskoristiti za pregovore, u vreme izbora na Kosovu i slično, i da se, naravno, u zadnjem trenutku može očekivati ono što je Išinger i najavio, da će možda sedeti dva-tri dana i razgovarati u finalnoj fazi pred 10. decembar, jer, nažalost, datum je zakovan i to mislim da se sad može reći, datum zakovan, ne rešenje zakovano. Manje-više se i Rusija na neki način saglasila da se do 10. decembra radi, ali ne znači da će se završiti apsolutno razgovori i svi smo toga svesni i to se vidi kao neka vrsta Damoklovog mača. Ministar Samardžić, vidimo, dosta oštro reaguje na to, pri čemu mislim da je značajno i ovo što je juče rekao u svojoj izjavi. Nama nije taj datum problem i mi smo svesni da je to datum do kada će ova Kontakt-grupa raditi sa dvema stranama i podneti izveštaj, loše je što se to koristi kao datum do koga se sve mora završiti i kao jedna vrsta pritiska na nas i to dvostrukog pritiska. Stalno namećući datum nama i stalno sugerišući, bar sa strane Sjedinjenih Američkih Država albanskoj strani da ako to ne uspe, onda se zna da postoji alternativno rešenje. To nije dobro za pregovore i tu je on u pravu, zaista nije moguće očekivati da albanska strana popušta ako joj se nagoveštava da će nakon eventualnog neuspeha pregovora ona ipak dobiti ono što želi.
B92: Da li Vi verujete da je taj 10. decembar zakucan kao datum kada će definitivno da bude rešen status Kosova?
Ivo Visković: Za ovu fazu pregovora mislim da jeste i tu se ne treba zavaravati, svi su manje-više to već iskazali, ko direktno, ko indirektno. Nije sigurno da će se time pregovori apsolutno završiti, jer je moguće zaista da se 10. decembra i Kontakt-grupa izjasni da je došlo do određenog pomaka, da se naslućuje mogućnost kompromisa u nekom vidu i da se onda predloži generalnom sekretaru da se ili nastave razgovori ili da neko drugi u tom trenutku možda čak i preuzme i ativniju ulogu, jer je posve jasno da će, u ovakvoj vrsti pregovora, do popuštanja doći u zadnjem trenutku.
B92: A gde to može da se popusti? Da li se tu sad zapravo pregovara o stolici u Ujedinjenim nacijama ili gde je moguće popustiti?
Ivo Visković: Pa, i tu ću odati priznanje gospodinu Išingeru, mislim da je on, po meni, osetio glavni problem, a to je kako ja zovem sindrom imena ruže, kako će se to nazvati, da li će se zvati nezavisnost ili će se zvati autonomija. I zato je on rekao - Nemojte da koristimo naziv, neka bude status, jer je očito da je i za jednu i za drugu stranu to postalo formalno ključno pitanje i to je ono u čemu treba napraviti zapravo najveći pomak. Ja mislim da se i od naše strane očekuje da ona još popusti, odnosno da prihvati ipak rešenje koje je malo elastičnije, bar po nazivu. Da ne bude autonomija, nego da bude nešto drugo i otuda su u igri ove forme konfederacije ili nečega sličnog, specijalnog statusa, što bih ja najviše voleo da se nađe neko posebno ime koje nema tu naznaku ni nezavisnosti, što je nama neprihvatljivo, ni autonomije, što je juče albanska strana pokazala da je njima takođe neprihvatljivo, jer oni smatraju da je to manje-više ono što su nekada dobijali ili imali.
B92: A šta je Vama realnije, da će 10. decembra biti rešen status ili da će 10. decembra da se odluči da se ide dalje u pregovore?
Ivo Visković: Ja mislim da je ova druga varijanta realnija, teško da se može postići toliki kompromis do 10. decembra, jer onda bi zaista jedna od strana morala znatnije da odstupi. U ovom trenutku je nemoguće očekivati da albanska strana bitnije odstupi zbog izbora, nakon izbora zavisi mnogo od rezultata izbora. Predviđa se da će tamo doći do promena i da ljudi koji sada vode, recimo Čeku, više neće biti na vlasti, znači otvara se nova situacija i u tom smislu zaista je nemoguće očekivati da će oni sada radikalno promeniti stav, a ne znamo šta se može dogoditi, ko može pobediti i kakva privremena vlada na Kosovu će biti formirana. Prema tome, i od toga mnogo zavisi, mogu doći i radikalne struje, a mogu doći umerenije struje na vlast, moramo sačekati rezultat tih izbora.
B92: Vi verujete u mogućnost da na vlast na Kosovu dođe neko ko prihvati mogućnost da Kosovo ne dobije nezavisnost?
Ivo Visković: Pa, to zavisi od mnogih okolnosti, ako budu imali i dalje podršku Sjedinjenih Američkih Država teško da će oni odstupiti, ali ako Sjedinjene Američke Države, hajde da kažem, neutrališu, ne promene nego neutrališu svoj stav, ako ne budu aktivno podržavali albansku stranu onda se situacija znatno menja, jer i oni znaju, nisu ni oni naivni, nisu budale, znaju da i oni moraju odstupiti donekle od svoga. Da sve vreme instistiraju na onom stavu koji su od početka zauzeli to je prosto nerealno, niko nikada u međunarodnim pregovorima nije uspeo zadržavajući sve vreme svoju poziciju.
B92: A mogle su se čuti u javnosti i ocene da zapravo ovi pregovori ne služe za to da bi razgovarali Beograd i Priština, jer se tu ne očekuju veliki pomaci, nego da bi se zapravo dalo vremena Evropskoj uniji kako bi se rešio status Kosova.
Ivo Visković: Ima osnove i u tome, ja sam saglasan da je zaista Evropska unija sama u velikom problemu, jer ja to predajem studentima na jednom kursu na postdiplomskim studijama kod nas, zajedničku spoljnobezbednosnu politiku Evropske unije i jako je složen i komplikovan proces stvaranja zajedničkih stvavova u Evropskoj uniji kada se početni stavovi zemalja-članica, država-članica razlikuju. Naravno, onde gde su saglasni, tu je najlakše doneti odluku, ali u ovom slučaju ima razloga za takav stav, jer naravno da u Evropskoj uniji postoje države sa različitim poimanjem ovoga problema. Neke imaju i posve konkretne sopstvene interese da se nešto slično ne dogodi njima ili kao Kipar, da se to ne legalizuje kao način da se rešavaju problemi među zajednicama u nekoj državi. I oni će sigurno praviti neku vrstu problema i gotovo opstrukcije. U tom smislu tačno je da Evropskoj uniji treba vremena, ali ja mislim da se pojavljuje i nešto drugo, da se pojavljuje nešto što za nas nije dobro, a to je da dve velike sile, Sjedinjene Američke Države i Rusija u ovom trenutku preko ovog pitanja lome ruku i to nije za nas dobro, jer je najgore kad si objekt odnosa velikih sila.
B92: A ukoliko bi se pregovori nastavili posle 10. decembra, koliko bi to moglo da traje? Stiče se utisak da to može da traje u nedogled.
Ivo Visković: To ne mogu da procenim, jer naravno zavisi od toga da li će strane pokazati dozu realizma. Znate, u nekim pregovorima pregovaračke strane iznenade sve ipak jednim jakim realizmom i prihvatanjem onoga što je neminovno. U nekim situacijama, mislim da je ovo jedna od tih, pregovaračke strane prosto same ne mogu da izađu iz kruga sopstvenih stavova, interesa, viđenja i onda je teško očekivati nekakav realizam, odnosno kompromis. Vi znate da ima primera, poput recimo izraelsko-palestinskog sukoba gde to traje decenijama i nekih drugih, pa i kiparski problem koji sam pomenuo i slično. Znači, postoje brojna pitanja u svetu gde to jako, jako dugo traje i gde je teško razrešiti, jer su nekada i odnosi snaga relativno izjednačeni bilo po sopstvenoj moći, bilo uz podršku drugih, a naravno, mnogo zavisi i od prirode problema. Nije baš lako naći sporazum u teritorijalnim sporovima, pogotovo samo u dijalogu dve strane, tu po pravilu uvek treći mora da pomogne.
B92: Jedna od zamerki prištinskog pregovaračkog tima na predlog Srbije o suštinskoj autonomiji jeste da je taj predlog zapravo kontradiktoran, jer Srbija daje potpunu vlast na Kosovu, a s druge strane ne dozvoljava da Kosovo ima svoj suverenitet.
Ivo Visković: Pa, ne daje potpunu vlast, daje jako veliki deo vlasti. Neki dan na predavanju u Kragujevcu ministar Samardžić je rekao da je to praktično preko 95% onoga što su normalna ovlašćenja neke države. Srbija pokušava da zaštiti sopstvenu suverenost i ona pitanja koja su dominantno, klasično u svakoj državi pitanja suverenosti, kao što su, recimo, pitanja odbrane, granica, spoljne politike, to je čak i u konfederacijama uvek na najvišem, na zajedničkom nivou, na nivou država-članica ili jedinica i u tom smislu Srbija to pokušava. Sve ostalo se prepušta Albancima i to jeste na neki način zaista ono što je Vuk Drašković navodio kao više od autonomije, manje od nezavisnosti. I zato sam ja i rekao da to ime autonomija zapravo u ovom trenutku je možda više problematično od sadržaja. I mislim da je jako dobro što se na pregovorima konačno govori o sadržaju, šta se pod tim podrazumeva, koja su to ovlašćenja, šta je to, jer tu se zapravo vidi da li druga strana dobija ono što želi ili ne. O imenu će se lakše sporazumeti nego o sadržaju, ako je sadržaj prihvatljiv, onda će se naći način da se ime izabere ili formuliše na način koji bi bio prihvatljiv obema stranama.
B92: Da li Vi u tom predlogu vidite kontradiktornost?
Ivo Visković: Ne, ne, ja mislim da to nije kontradiktorno, naravno, kontradiktorno ako insistirate na nazivu autonomije, ali i to jeste, postoje različiti stupnjevi autonomije, nije svaka autonomija u svetu ista. Postoje autonomije sa malim ovlašćenjima, autonomije sa velikim ovlašćenjima, postoje oblici takozvane države u državi, kakav je sad odnos Hongkonga i Kine, jedna država - dva sistema i tako dalje. Znači, postoje mnoge varijante, setite se u vreme početka jugoslovenske krize nešto slično je bilo predviđano za Krajinu u Hrvatskoj, gde je dat status onim planom Z4 koji je isto tako bio država u državi, ali koji je isto imao naziv autonomija. Prema tome, mnogo zavisi, po meni, od sadržaja, šta se nudi pod tom autonomijom, a ime je, rekoh, najmanje sporno u svemu tome i može se o imenu verovatno postići sporazum.
B92: Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je juče da će Kosovo zapravo posle 10. decembra, ukoliko pregovori ne daju neki konkretan razultat, u konsultaciji sa državama prijateljima odlučiti da li će odmah proglasiti nezavisnost Kosova, o čemu se govori već dosta dugo. Koje su to konkretno zemlje i koje bi moguće posledice bile ukoliko bi Kosovo zaista proglasilo nezavisnost?
Ivo Visković: Pa, ne samo ja, mislim da su svi stručnjaci, pa i političari saglasni u tome da je to najgori mogući scenario, da bi to neminovno izazvalo velike probleme. Po mom osećanju, po bojazni, možda čak i konflikte, jer posve je jasno da u trenutku ako bi zasta Albanci proglasili nezavisnost na Kosovu, tog trenutka bi se Srbi, bar na severu Kosova automatski odvajali, isto tako proglasili odvajanje od te tvorevine.
B92: Mislite na podelu Kosova?
Ivo Visković: Da, da, to bi praktično već bila podela Kosova i niko ne može isključiti da u takvoj situaciji dođe i do određenih konflikata, sukoba, bar na lokalnom nivou koji mogu onda u takvom trenutku začas prerasti u ozbiljne sukobe. I to je ono što niko normalan ne bi želeo, ali to jeste jedna vrsta pritiska prema našoj strani i to se svakako malo koristi. Mislim da se i preterano koristi i da je to igranje barutom, igranje vatrom. Previše je eksplozivna situacija da bi neko palio upaljač u takvoj situaciji. Malo-malo pa mi to čujemo kao pretnju, kao vrstu pritiska na nas i mislim da je to pogrešna taktika, posebno Sjedinjenih Američkih Država. Zašto mislim? Zato što bi bilo bolje da Amerikanci kroz otvoreni dijalog sa nama iskreno kažu šta zapravo očekuju, koju vrstu popuštanja sa naše strane, nego da nas ovako stalno sistematskim, kontinuiranim pritiskom teraju na nekakvo popuštanje, što je nama praktično nemoguće. Mislim da oni tu strahovito greše i da prosto ne shvataju mentalitet ovdašnjih naroda, pa čini mi se ni drugih nekih, ali u ovom slučaju to nije za nas bitno, bitno je što se tiče njihovog odnosa prema nama. Prosto ne shvataju da pod takvom vrstom pritiska ne može nijedna vlada popuštati, jer to onda izgleda kao kapitulacija i to i našoj vladi i našim pregovaračima nije moguće. Kroz bolji, korektan, više prijateljski dijalog možda bi se i moglo odstupiti od nekog stava, ovako kad se radi pod nekom vrstom pritiska niko neće to učiniti.
B92: Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je zbog otežanog međunarodnog položaja Srbiji potreban novi impuls u pregovorima o Kosovu koji bi poboljšao njen kredibilitet i naveo da bi to moglo da bude dovršenje saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Ivo Visković: Da, tu je potpuno u pravu.
B92: Kako su Kosovo i saradnja sa Hagom zapravo povezani?
Ivo Visković: Pa, nisu direktno, nisu direktno, naravno, ali pitanje je stava drugih prema vama. Ako vas poštuju, onda će, naravno, imati veće razumevanje za vaš položaj, za vaš stav, za vaše interese, a ako su ljuti na vas, ako smatraju da ste za nešto krivi, onda će njihov stav svesno ili nesvesno ići ka nekoj vrsti kažnjavanja vas. I to je ono što treba, ako je ikako moguće u ovom trenutku izbeći, da nam bilo koje drugo pitanje sa strane ne otežava bitan interes u ovom trenutku. A imamo dva zapravo bitna interesa, jedan je naravno teritorijalni integritet, odnosno Kosovo i Metohija, drugi je što brža integracija u Evropsku uniju. I u tom smislu, iako to formalno nije niko povezao, faktički jeste povezano pitanje saradnje sa Hagom, odnosno hapšenja i izručivanja poslednjih optuženih, jer to menja sliku. Vidite da dobijamo priznanja onde gde nije očekivano, ova nagrada koju je gospodin Vukčević dobio je velika stvar za nas. To naši mediji gotovo nisu ni prikazali kao nekakav uspeh. To je strašno, strašno važna stvar za Srbiju kad dobijate tako prestižnu nagradu i to naravno neko ko radi vrlo nezahvalan i težak posao. Onda je to isto signal u kom pravcu mi treba nešto da radimo, šta to međunarodna zajednica očekuje, jer moramo, to ja stalno govorim studentima i na ovakvim intervjuima, mi moramo shvatiti kako nas drugi vide, mi ne smemo poći samo od sopstvenog viđenja problema. U ovome učestvuju i drugi i treći i mi moramo voditi računa kako oni vide nas i naše ponašanje. Nešto što je nama možda i teško i politički teško prihvatljivo, ako može koristiti interesima zemlje mora se učiniti. To je ona famozna žaba koju je Đinđić pominjao, nekad moraš žabu progutati, ako je već moraš progutati, ako shvataš da je moraš progutati, gutaj je odmah, jer tim bolje po tebe, tim ćeš pre rešiti svoje probleme.
B92: Šefove diplomatija Evropske unije danas će Havijer Solana izvestiti o toku pregovora o Kosovu, istovremeno glavna haška tužiteljka Karla del Ponte izvestiće ih o saradnji sa Hagom. Posle izveštaja Karle del Ponte oni bi trebalo da odluče da li će da parafiraju sporazum sa Srbijom. Crna Gora danas već potpisuje Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Koliko su Evropska unija i pitanje Kosova, a samim tim opet uvlačimo i Hag, tri, u stvari, međusobno usko povezana pitanja?
Ivo Visković: Formalno nisu, ponavljam, ali faktički jesu i naravno da rešavanje jednog utiče pozitivno na nešto drugo, kao što i problem po jednom pitanju utiče negativno na ta druga dva aspekta. Ukoliko bi došlo zaista do uspešnog rešavanja haškog problema kako ja to sada eufemistički kažem, odnosno do hvatanja, hapšenja nekog od ovih optuženih, to bi nam jako pomoglo. Pomoglo bi jer zaista u tom trenutku, kao što vidite, evo čak i ovaj potez koji je po meni više simboličan nego stvaran, raspisivanje nagrade za informacije o optuženima, izaziva nekakve pozitivne odjeke. I oni traže nešto sa naše strane za šta se mogu uhvatiti, na našu sreću, nije više tako negativan stav prema nama kakav je bio ranije i vidi se da svaki mali pomak sa naše strane koji se učini dobija neku vrstu priznanja, jer i oni moraju kao i mi voditi računa o nečemu, posebno Karla del Ponte u ovom trenutku kad joj mandat prestaje, a to je čuvanje obraza. I oni moraju da nađu neku kopčicu na koju će se zakačiti da njihov izveštaj bude iole pozitivan.
B92: A da li je to raspisivanje nagrade i poternice, da li to možemo da tumačimo i kao neku vrstu manevra Evropske unije i Srbije?
Ivo Visković: Jeste, jeste manevar, ali koristan manevar, i to je manevar koji pokazuje bar da nešto radite. Znate, sa stanovišta zapadnih zemalja i to je jedan dokaz odlučnosti Vlade da nešto učini, ako je Vlada spremna da da novac onome ko pomogne u hvatanju. To je formalno, ja mislim da to neće doneti suštinski napredak, ali pokazuje, bar pokazuje odlučnost, odnosno spremnost Vlade da to izvede, da ne priča samo nego da zaista i uradi. Pazite, teoretski se može dogoditi da neko zaista to iskoristi i da neko da nekakvu informaciju i zbog novca, ja ne mislim da će se dogoditi, ali je moguće, teoretski je moguće i to. I oni se i na to hvataju, znači, taj malecki pomak znači nešto u ovom trenutku i ja verujem da će danas izveštaj Karle del Ponte biti takav da će ipak naš bitan interes, a to je da se parafira, potpiše sporazum biti ostvaren, jer i na osnovu ovoga što je i do sada rekla vidljivo je da njen stav nije apsolutno negativan. Ona daje ipak izjave, pa i ostali daju izjave iz kojih se vidi - nije dobra saradnja, ali nije baš ni strašna, nismo učinili sve što možemo, ali nešto smo učinili. To je mnogo bolja ocena od nekadašnjih da ne činimo ništa.
B92: A koliko evropski put Srbije, u stvari put Srbije ka Evropskoj uniji ima uticaja na buduće rešenje statusa Kosova? Da li i tu možemo očekivati neku vrstu manevara sa jedne ili druge strane?
Ivo Visković: Pa, za Evropsku uniju to je jako značajno, znate, jer Evropska unija u ovom trenutku preuzima zapravo ukupnu odgovornost za stanje na Kosovu i Metohiji, uključujući i ekonomske i bezbednosne i socijalne aspekte toga problema i oni sigurno žele da imaju što mirniju i što sređeniju situaciju. Evropska unija u svom konceptu rešavanja kriza polazi ipak od nešto drugačijeg stava nego NATO i njoj primena sile nije osnovni instrument. Naravno, ona i primenjuje silu gde je to neophodno ili bar pretnju silom, ali ona ima i druge instrumente, ekonomske, socijalne, pravne, stabilizaciju poretka, izgrađivanje vladavine prava i tako dalje, jačanje institucija i oni žele da to učine. A to je teško učiniti u situaciji potpuno nedefinisanog statusa.
B92: Ali da li verujete da tu može da bude neka vrsta trgovine, popustite, a mi ćemo onda malo popustiti i vi možda postanete i kandidat već...?
Ivo Visković: Ne otvorene, biće verovatno neke, bilo bi naivno ne predvideti, ne očekivati nešto takvo, ali i oni su svesni, to je isto dobar pomak, dobar znak sa njihove strane, svesni su da se to pitanje ne sme nikako formalno vezati jedno sa drugim u neku vrstu zaista trgovine, otvorene trgovine, jer onda bi i naša pregovaračka strana bila zaista u poziciji da ne može nikako to da prihvati, jer to bi u našem javnom mnjenju bilo katastrofalno primljeno. Mi još nismo navikli, mi se tako ne ponašamo kao narod, kao ljudi, da se stvari rešavaju kroz neke oblike - ja tebi, ti meni, davanja, odnosno neke vrste trgovine. Naši ljudi zaista ovo pitanje doživljavaju kao izuzetno principijelno pitanje, pitanje neke pravde, prava, a ne pitanje odnosa interesa. Ja znam, ja sam svestan da su u međunarodnim odnosima uvek dominantni interesi, a ne pravo i pravda, i uvek to govorim. Mislim da tu imamo mi kao narod, kao ljudi veliki problem što stvari doživljavamo nerealno, doživljavamo ih kako nisu, ali mislim da su to i Evropljani, ali i Amerikanci shvatili i da sa te strane zaista više ne vrše grube pritiske, odnosno da ne pokušavaju da direktno vezuju ta pitanja znajući da bi to našoj pregovaračkoj strani više štetilo nego koristilo.
B92: Dakle, to vezivanje neće biti javno, ali ga možemo realno očekivati.
Ivo Visković: Naravno, realno se može očekivati, jer realno i oni gledaju šta bi to bilo što Srbija mora dobiti kao neku vrstu kompenzacije za onaj gubitak koji oni misle da je Srbiji neminovan. Oni se tako postavljaju dugo, nije to od danas, naravno, nisu našli ništa privlačno, nisu našli ništa što bi zaista moglo nama sačuvati obraz, koliko-toliko imati opravdanja sa naše tačke gledišta, biti za nas prihvatljivo, a ne izgledati zaista onako kao - Evo, mi vama dajemo... Pazite, ja ću možda uporediti nešto što nije uporedivo, u vreme rešavanja tršćanskog problema krajem 'četrdesetih i početkom pedesetih godina mi smo imali slične ponude od Zapada, recimo nudili su nam novac u trenutku kada je tadašnja Jugoslavija bila u velikoj krizi zbog sukoba sa zemljama Informbiroa, Tito je to glat odbio. I nijedna vlada ne može danas takvo nešto da prihvati, ja se ne čudim što Koštunica ili neko drugi kaže više nego otvoreno da je to za nas neprihvatljivo. To je dosta jasno i naravno da oni moraju naći i modus kako će to biti učinjeno. Ja mislim da je jedan od modusa ovo što naša strana indirektno, odnosno tiho govori, a što je zapravo suština našeg stava, to je ta vremenska dimenzija rešavanja problema. Nađimo rešenje koje u ovom trenutku neće za nas biti apsolutno neprihvatljivo, a koje će dozvoliti da se kroz neko vreme ono promeni. Dosta otvoreno ministar Samardžić je u petak u Kragujevcu i rekao da je to jedna od glavnih tačaka našega stava i dase ta tačka, nažalost, u javnosti najmanje vidi. I u platformi nije zakovano da je ovo večno rešenje, to je rečeno u ovom trenutku sa mogućnošću, tamo je dat vrlo dug rok, dvadeset godina, ali ja verujem da se i o roku može pregovarati, da naša strana tu može odstupiti. Da se da mogućnost da se ide ka nekakvom rešenju i nezavisnosti i podele ili nečega trećega, ali naravno, ne odmah, ne preko noći, nego kroz neki proces u kojem bi naravno došlo do bitne promene time što bi obe strane bile inkorporirane u Evropsku uniju, a kada ste unutar Evropske unije, onda su ova pitanja mnogo drugačija, jer onda imate garanciju bezbednosti svojih ljudi, onda imate slobodu kretanja, nepostojanje granica i tako dalje. Podrazumevaju se prosto neke stvari zbog kojih danas strahujemo i tada bi se pitanje moglo mnogo lakše rešiti.
B92: I na samom kraju, Crna Gora danas potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mi tek čekamo da bude parafiran. Crna Gora je na taj način u stvari svoje obećanje uoči referenduma ispunila, da će Crna Gora ubrzati svoj put ka Evropskoj uniji ukoliko se raziđe sa Srbijom.
Ivo Visković: Pa, dogodilo se tako, ja mislim da bi bilo u ovom trenutku jako lepo kada bi kod nas neko smogao hrabrosti da im prvi na tome čestita. Ne zbog toga što je bilo, nego zbog ovoga što jeste danas i zbog budućnosti. Ja stalno govorim, u odnosima sa bivšim republikama Jugoslavije, nama novim susedima, moramo shvatiti da se mi ne možemo saglasiti o prošlosti, šta je bilo, ali imamo puno, puno razloga da se saglasimo o budućnosti, imamo mnogo, mnogo više zajedničkih interesa. I bio bi, po meni, sjajan državnički gest kada bi neko od naših ljudi koji se bave ovom problematikom ili ko predstavlja zvaničnu državu zaista Crnoj Gori čestitao. Mislim da to onda otvara neke nove perspektive odnosa, nakon ovih problema koji su skoro bili moglo bi mnogo značiti, moglo bi mnogo pomoći.
B92: Hvala vam što ste bili gost „Kažiprsta" ovoga jutra. Čuli ste Ivu Viskovića, člana Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova.
.jpg)
