Izvor: RTS, 06.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (06. 03. 2009.)
Sud u Beču zabranio banci da isplati Srbiji 10 miliona evra, Gase i drugu peć, Vladika sazvao sednicu Vlade, U luci Beograd niče novi grad!, pišu danas dnevne novine
Sud u Beču zabranio banci da isplati Srbiji 10 miliona evra
Okružni sud Prvog okruga u Beču zabranio je Banci Austrija da isplati Vladi Srbije 10 miliona evra koncesione garancije, deponovane kao obezbeđenje za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. To je juče rečeno „Politici" u beogradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sedištu Unikredit banke (koja je u vlasništvu Banke Austrija). Konzorcijum „Alpina-Por" nije do dogovorenog roka, 31. decembra prošle godine, obezbedio pare i započeo radove, ali je kako saznajemo uspeo da u međuvremenu izdejstvuje stavljanje privremene mere zabrane raspolaganja novcem kod nadležnog suda do okončanja spora sa našom državom.
Tako je „Alpina-Por" preduhitrila Vladu Srbije, koja je 30. januara, dan uoči isteka garancije, uputila zahtev za njenu naplatu. Prvobitna bankarska garancija položena kod Banke Austrija pri potpisivanju ugovora istekla je 30. aprila prošle godine i tada je zamenjena novom kod Unikredit banke, sa rokom važenja do 31. januara ove godine.
Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, tim povodom kaže za „Politiku":
- Pod uslovom da je koncesionar deponovao neopozivu garanciju za izvršenje posla, nemoguće ju je osporiti posle neispunjavanja tenderskih uslova i nepoštovanja ugovora. Drugim rečima, garancija mora da bude isplaćena posle prestanka važenja ugovora. Banke ne poznaju kategoriju privremene mere zabrane raspolaganja. U suprotnom, svaka strana firma bi mogla da osigura posao u svojoj zemlji. Kod nas radi šta hoće i sve to kroz povlačenje garancije naplati u matici.
Ali pošto je sud zabranio banci da isplati novac, naš sagovornik postavlja pitanje kakvu garanciju je koncesionar deponovao i šta mi uopšte imamo u posedu na ime tog posla.
- Dok se ne vidi ta garancija, teško je komentarisati odluke suda, odnosno banke - naglašava Bušatlija.
On je ubeđen da se sve to ne bi dešavalo da su od samog početka poštovani uslovi tendera. Prvobitno je, podseća Bušatlija, bilo predviđeno da koncesionar priloži garanciju u iznosu od 10 odsto vrednosti posla, što je oko 150 miliona evra. Umesto toga, uslovi su promenjeni i austrijski konzorcijum je dostavio samo deset miliona evra.
- To im je omogućilo da se lagodno ponašaju, nameću svoja pravila i traže promenu osnovnog koncesionog ugovora - kaže Bušatlija.
Pošto koncesionar do 31. decembra nije zatvorio finansijsku konstrukciju, ugovor nije stupio na snagu i prema slovu ugovora on nije obavezujući ni za jednu stranu. Pošto Vlada Srbije nije uspela da se sa austrijskim konzorcijumom dogovori oko otkupa projektne dokumentacije i naknade troškova koje je koncesionar imao, započeta je medijacija. Ona bi trebalo da traje do 1. maja, a srpski ministri gaje optimizam da će sve biti rešeno mirnim putem budući da, kako izjavljuju, nijednoj strani nije u interesu odlazak pred međunarodni arbitražni sud.
Gase i drugu peć
Primarna proizvodnja u železari "Ju Es stil Srbija" u Smederevu staje u aprilu, saznaju "Novosti". Posle prve, na "tihi hod" ide i druga visoka peć. Sirovo gvožđe iz obe peći, najverovatnije, neće poteći do isteka ove godine.
Visoka peć dva "zagasiće" se sa prvim danima aprila. Odluka o tome, kako saznaju "Novosti", doneta je pre nekoliko dana.
Iako je već najavljivano da će nakon prve, koja je zagašena pre pet meseci, od sredine januara na "tihom hodu" biti i druga visoka peć, bilo je nagoveštaja da se to ipak neće dogoditi. Međutim, kriza na tržištu čelika sve je žešća.
Iz železare, zasad, nema zvaničnih potvrda o obustavljanju primarne proizvodnje. - Nećemo spekulisati o poslovnim odlukama koje možemo doneti. Mi smo konsolidovali proizvodnju kako bismo izašli u susret potrebama kupaca - navodi Nemanja Brković, direktor komunikacija "Ju Es stil Srbija" u Smederevu. Poluproizvodi za završnu proizvodnju u smederevsku Toplu i Hladnu valjaonicu stizaće iz zaliha američke železare u Košicama, u Slovačkoj.
Kriza na tržištu čelika tutnjaće, verovatno, mesecima. Zato upućeni tvrde da sirovo gvožđe sa dve visoke peći ove godine neće poteći. Zaustavljanje proizvodnje zaposlenima donosi značajno manje plate. Nema, naime, prekovremenog i smenskog rada, niti viška od profita. Radnici sada koriste prvi deo odmora za ovu godinu. Planirano je da se do aprila mesečno oko 1.000 zaposlenih "odmara". Još se ne zna hoće li na proleće ponovo na odmore.
Otpuštanja, bar prema dosadašnjim najavama, neće biti. Ne zna se ni hoće li biti kolektivnih odmora. Ali, izvesno je da će 6.000 radnika i celokupan menadžment od naredne sedmice, umesto pet, nedeljno imati četiri radna dana.
- U cilju prilagođavanja situaciji na tržištu, "Ju es stil Srbija" doneo je odluku prema kojoj će zaposleni imati jedan dan plaćenog odsustva nedeljno, uz naknadu od 60 odsto od pune zarade. Ova mera je teška, ali neophodna. Pomoći će da smanjimo troškove i minimiziramo uticaj ekonomske krize na zaposlene i njihove porodice - navodi Nemanja Brković.
Vladika sazvao sednicu Vlade
Pojedine vladike Srpske pravoslavne crkve imaju toliki uticaj na vlasti u Srbiji da praktično po potrebi diktiraju i uređuju rad Vlade Srbije. Na povlačenje predloga zakona protiv diskriminacije direktno je uticao vladika bački Irinej Bulović, saznaje „Blic". On je protestovao kod vlasti navodeći da je celokupan predlog zakona „maligan", a posle konsultacija u državnom vrhu je naprasno sazvana telefonska sednica. Održavanje telefonske sednice na kojoj neki ministri nisu ni glasali pratilo je slanje SMS-ova da se glasa za povlačenje predloga zakona.
Još veći skandal je činjenica da je Vlada u sredu glasala za povlačenje, a na sednici u četvrtak usmeno je odlučeno da se predlog vrati u proceduru naredne nedelje. Vlada nije donela zaključak jer je informacija o predlogu zakona protiv diskriminacije bila izložena usmeno, ali je načelno odlučeno da se u međuvremenu razgovara sa verskim zajednicama, ali i da na predlogu ne treba vršiti nikakve korekcije. Kako za „Blic" kaže izvor iz Vlade, to praktično znači da će se u narednih nekoliko dana „izaći u susret crkvama", ali „teško da će se bilo šta i menjati na predlogu".
Raspravu o predlogu zakona i svemu što je pratilo njegovo povlačenje pratilo je i objašnjenje na Vladi „da ga je trebalo uskladiti i da nije trebalo ići na amandmansko usklađivanje", ali da ga je svakako trebalo proslediti Skupštini kada je to bilo i planirano. Prema oceni koja se mogla čuti na sednici, „zakon je ipak trebalo proslediti Skupštini pa da se onda ako već mora ulože amandmani".
Međutim, Vlada Srbije i na primeru predloga zakona protiv diskriminacije pokazala je neozbiljnost u radu. Ne samo zbog toga što na njen rad mogu da utiču vladike u poslednjem trenutku, već i zato što su se ministri u dva dana izjasnili suprotno. Pre dva dana kada su pozvani telefonom da se izjasne o povlačenju predloga zakona glasali su „za". „Blic" je kontaktirao sa nekoliko ministara koji nezvanično kažu da obično kada je reč o telefonskim sednicama glasaju „za", jer predlog dolazi iz kabineta premijera. Ministri Snežana Malović i Milan Marković nisu hteli da obrazlažu zašto je zakon povučen.
U luci Beograd niče novi grad!
U „Luci" napominju da će prvi deo ovog kompleksa biti izgrađen na 20 hektara zemljišta koji nisu predmet spora grada Beograda i konzorcijuma „Vorld fin".
- Informacije koje su se pojavile u medijima da će se prvi deo Libeskindovog projekta „Beogradsko dunavsko priobalje" graditi i na delu zemljišta koje je predmet spora sa gradskim vlastima nije tačna. Istina je da je urađen master plan za uređenje i izgradnju kompletnog poteza od špica Ade Huje do „Luke Beograd", ali će u prvoj fazi biti građen kompleks na potezu lučkog zemljišta ispod Pančevačkog mosta, na 20 hektara koji nikada nisu bili predmet spora. Gradnja tog, prvog dela započeće u drugoj polovini ove godine - objašnjava sagovornik Presa iz vrha „Luke Beograd".
Kako saznajemo, predstavnici rukovodstva „Luke Beograd" i vlasti u Beogradu već su postigli načelnu saglasnost da „Luka", iako je na sudu tri puta dobila spor, gradu Beogradu vrati 55 hektara zemljišta na potezu od Pančevačkog mosta do špica Ade Huje.
- Gradonačelnik Dragan Đilas će komercijalizacijom ovog zemljišta u gradski budžet ubaciti čak 100 miliona evra! To su pare sa kojima je moguće napraviti novi most na Dunavu, ali uraditi još mnogo korisnih stvari u Beogradu - objašnjavaju sagovornici Presa.
Kako saznajemo, gradonačelnik Đilas sastaće se sledeće nedelje na Sajmu nekretnina u Kanu sa Danijelom Libeskindom, koji je projektovao kompleks u „Luci Beograd".
- Za Beograd je nemerljiva korist to što je Libeskind angažovan na ovom projektu u Beogradu. To je sjajna reklama za naš grad i državu. Nije mala stvar kada čovek koga svi priznaju kao najvećeg živog svetskog arhitektu kaže da mu je Beograd inspirativan za rad koliko i Njujork... - objašnjavaju naši sagovornici iz „Luke Beograd".
Inače, sasvim je zanimljivo da centralno mesto u novom poslovno-stambenom kompleksu zauzimaju dva nebodera koje je slavni arhitekta nazvao Sava i Dunav, a između njih se nalazi „dragulj" koji simbolizuje Beograd, u kome će biti najekskluzivniji poslovni prostor.
.jpg)
