Izvor: Politika, 11.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Praksa sudstva Srbije: za korupciju 88 odsto zatvorskih kazni ispod zakonskog minimuma

Da li sudstvo može samo da pročisti svoje redove, ako se zna da postoji 4.300 zastarelih krivičnih slučajeva i 1.000 krivičnih postupaka koji traju duže od deset godina, pita državni sekretar Ministarstva pravde

Da li mislite da je sudstvo samo u stanju da izvrši pročišćenje svojih redova ako imate u vidu da postoji 4.300 zastarelih krivičnih slučajeva i 1.000 krivičnih postupaka koji traju duže od deset godina, da je 96 odsto zatvorskih kazni izrečenih narkodilerima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na granici zakonskog minimuma ili ispod njega, a ne znam koje su to izuzetno olakšavajuće okolnosti za trgovce drogom, rekao je za „Politiku” državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, i nastavio:

– Da li mislite da je normalno da za krivično delo primanja mita 88 procenata izrečenih kazni bude ispod zakonskog minimuma? Drugim rečima, nisam siguran da su sudije u stanju da same pročiste svoje redove jer su imale osam godina a to nisu uradile, a imale su mehanizme. To je realnost.

On podseća na slučajeve vladika Pahomija i Ilariona za seksualno zlostavljanje maloletnika. Oba postupka su zastarela, a sudije nisu odgovarale zbog toga, a ti su postupci doveli do velikog uznemiravanja javnosti. Još je ministar Dušan Petrović podneo inicijativu za razrešenje i niko nije razrešen zbog ovih slučajeva. A da li može da se desi gori slučaj od seksualne zloupotrebe maloletnika, pita Homen.

„Politika” se obratila Homenu povodom stava Ministarstva pravde da je opšti izbor sudija u Srbiji neophodan i tvrdnje Ministarstva da će gotovo svi iz postojećeg sudijskog sastava i dalje biti sudije dok samo mali broj neće biti ponovo izabran. Povodom toga se nameću dva logična pitanja. Ako će samo mali broj sudija biti „odstranjen” posle opšteg izbora, zašto je neophodno na konkursu „preispitivati” većinu sudija koji će ostati? Zašto se problem ne može rešiti tako što će „sumnjiva manjina” biti razrešena dužnosti a „savesna većina” dobiti nova rešenja o novim radnim mestima u novim sudovima?

– Tokom prethodnih osam godina postojao je način za razrešenje sudija. O tome su odlučivali Veliko personalno veće i Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije. Za prethodnih osam godina niko nije razrešen. Dešavale su se vrlo često situacije da neko treba da bude razrešen na zahtev predsednika suda ili ministra pravde, a da članovi Velikog personalnog veća glasaju za razrešenje na sednici veća, a da posle toga oni na Opštoj sednici glasaju protiv, i to sve sa rečenicom: „Ono je bilo za predsednika suda, odnosno ministra, a sada glasamo za kolegu”.

Društvo sudija žestoko se protivi opštem izboru sudija, navodeći da je neustavan, nepotreban a komplikovan i opasan korak ka politizaciji pravosuđa. Izvršna vlast nema mogućnost da smenjuje članove Nadzornog odbora i Velikog personalnog veća, koje utvrđuje razloge za razrešenje sudija i predlaže Narodnoj skupštini razrešenje.

– Članove Velikog personalnog veća biraju sudije, ali nije problem samo u njima jer nakon njihove odluke o razrešenju mora da glasa Opšta sednica Vrhovnog suda, a to su sve sudije tog suda, znači – ne vredi. Sudije se međusobno štite – kaže Homen.

Dakle, to je razlog za opšti izbor sudija, koji nalaže izvršna vlast?

– Ne, to će uraditi same sudije kroz Visoki savet sudstva – kaže Homen.

A ko bira članove Visokog saveta sudstva?

– Po predlogu sadašnjeg Visokog saveta pravosuđa bira ih Narodna skupština, po Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine – kaže državni sekretar Ministarstva pravde.

Aleksandra Petrović

[objavljeno: 12/12/2008]

Nastavak na Politika...

Mondo: Za korupciju 88 odsto kazni ispod minimuma