Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poverenje RTS-u za izveštavanje
Veliko angažovanje Informativnog programa i dopisnika iz svih krajeva
U kriznim situacijama gledaoci najveće poverenje poklanjaju Radio-televiziji Srbije. To se potvrdilo i proteklih dana, a povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Medijski javni servis evropske Srbije, kako se provlači u džinglovima je, za razliku od drugih televizija, najspremnije dočekao tu tužnu i iritirajuću nedelju u kojoj je pokazano kako se bezočno razbija jedna država. Uz nesumnjivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veliko angažovanje Informativnog programa i dopisnika iz svih krajeva, veći, vidljivi deo novinarskog tereta poneo je Zoran Stanojević koji je u subotu bio na Kosovu, sutradan već vodio program iz studija, nastavio u ponedeljak, pa i ostalih dana. Tako rade ozbiljni novinari. Nacionalna televizija je u nedelju, u ranim popodnevnim satima krenula sa specijalnom emisijom, pa obraćanjem premijera građanima Srbije i praćenjem događaja na području Srbije do kasno u noć.
Ostali su se držali redovnog programa, vesti i povremenih uskakanja sa vanrednim prilozima. Nije sedela skrštenih ruku ni TV B 92. TV Enter je imala povremena uključivanja u prenos iz skupštine Kosova bez prevoda, a integralni prenos ovog čina imao je Evronjuz i druge strane TV stanice. Kasnije, naše TV stanice su se malo konsolidovale, izveštavanje je dobilo osmišljeniju i organizovaniju dinamiku.
Ipak, najveća koncentracija gledalaca, rejtinzi su ubedljiviji nego ikad dosad, bila je na Prvom programu RTS. Najveće obaveze RTS je imao i u izveštavanju sa jučerašnjeg velikog protestnog skupa u Beogradu „Kosovo je Srbija”.
PREGLED SRPSKE ISTORIJE – Prigodno ne mora da bude promašeno, nategnuto i dosadno a dokaz je dokumentarno-igrani ciklus od tri emisije autora Milovana Vitezovića i reditelja Zdravka Šotre, prikazan uoči Sretenja na Prvom programu RTS-a. Kad se emisije poređaju, to izgleda ovako: „Kneževina Srbija” od Prvog srpskog ustanka preko knjaza Miloša do kneza Mihaila i odlaska Turaka. Kad se u kontinuitetu prate godine i datumi nameće se zaključak da to i nije bilo tako davno. Ako su, uopšte, otišli" Zatim je emitovana epizoda „Kraljevina Srbija” u kojoj je ilustrativno prikazano razdoblje Srbije do Prvog svetskog rata, kako su nas lomile i rastrzale velike sile i ništa se u tome nije promenilo do današnjih dana. Treći deo „Gde cveta limun žut”, prvi put prikazan prošle godine, zapravo je logičan nastavak ovih novih, premijernih emisija, a postavlja pitanje ume li Srbija da živi ili samo da ratuje, trpi i pati" Svaka je emisija zasebna a, sve zajedno, čine neraskidivu celinu. Prema najavama, ciklus će biti zaokružen sa još dve emisije sa kojima bi ovaj brzopotezni ali pouzdan pregled srpske istorije trebalo da bude kompletiran, do novijih datuma.
Milovan Vitezović istorijska fakta boji detaljima i anegdotama. Bira ličnosti koje su društvenim zbivanjima dale lični pečat – da bi bila bliska gledaocu. Izvodi nenametljive, ali prilično tačne zaključke, bez srbovanja, u nastojanju da istakne vekovne oslobodilačke težnje i, istovremeno, uspon države.
Sa svoje strane, zrelim pristupom, Zdravko Šotra je znao da racionalno odmeri strukturne odnose između narativnog (opušten i poletan Dragan Nikolić), dokumentarnog i igranog u logičnom nadovezivanju. I na taj način istorijsku građu učini pitkom i razumljivom u TV formi koja zahteva selekciju i uprošćavanja. U igranim pasažima načinio je eksperiment opredelivši se za uži izbor glumaca, a dajući im da tumače različite likove. Tako je Drago Čuma u prvom delu srpski prvak u Miloševoj sviti, u drugom igra ministra finansija Lazu Pačua, a u trećem vojnika u maršu preko albanskih planina. Slične glumačke obaveze imali su Dragoslav Ilić, Goran Daničić" U ulozi knjaza Miloša pojavljuje se Nenad Jezdić, a kneza Mihaila igra Nebojša Glogovac.
REHABILITACIJA OTPISANIH – Rečeno je da je Grandov muzički festival, koji je prenosila TV Pink, završen u najboljoj tradiciji Sanrema. Sasvim tačno. Sve je bilo namontirano kao na čuvenom italijanskom festivalu. Po stranom uzoru, ali čisto srpsko estradno muvanje.
Muzika je bila raznorodna, od iranskih i azerbejdžanskih zvukova do ciganskih balada i kancona. Pevači su bili postrojeni kao u vojsci – direktor Granda pokazuje zavidnu sposobnost da osujeti estradne hirove, bar dok traje direktan prenos. Na kraju, dolaze nagrade"
Glasanje je bilo evrovizijski razvučeno, a nagrade su pripale autsajderima, jednom pevaču koji je ostao bez ugleda i drugom koji je ostao bez glasa a za koje se mislilo, bez uvrede, da su im pevačke karijere odavno zapečaćene.
Promašena investicija direkcije Granda, raščišćavanje starih dugova (ne zna se ko je kome ostao „kratak” budući da su se, stvarno ili fiktivno, delile desetine hiljada evra) ili namera da se festival pamti bar po rehabilitaciji otpisanih?
Branislava Džunov
[objavljeno: 22/02/2008]
