Izvor: Blic, 25.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poruke radosti u bisagama mašte
Do prošle nedelje bitno sam bio siromašniji. A onda sam otkrio umetnost Marka Stupara. On je u slikarstvu ono što je Vlada Pištalo u književnosti. Ne samo čarobnjak koji svojim radom sprečava da stvarnost ostane ružno pače već svojom unutrašnjom strukturom, u kojoj su vremena prošla i sadašnja smeštena u prostor gde snovi postaju adrese osenčene neodoljivošću, sve od Balkana do jesenjih pariskih vetrova što raznose mirise pečenih kestena. Umetnici nenaseljene strane vazduha, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tamo gde iz rukopisa cure boje duše a iz slika mirišu more i gradovi, svojom poetikom bude u nama neizgažene parčiće dobrote. Njihova dela bukte i poništavaju lažne odsjaje. Često zalutala u čudovišnu tugu, uvek su naslonjena velikim pogledom na svet koji opija, huči i mami.
Na prostoru od periferijskog Šarontona sa sto fascinantnih radova do galerije na vrhu Monmartra sa 50 dela, Stupar upravo potvrđuje ono što posvećeni odavno znaju: grad je sudbina! Njegovi crteži i slike više su pariske i francuske nego što su dela mnogih Parižana. Iskrena i duboka osećanja kojima ovde slika toliko godina (od 1964!) predstavljaju istinu svakodnevice grada gde se svetla nikad ne gase. Slikama beži u lepotu i brine za ono za šta je sebe zadužio - prepevati što više stvarnosti.
Čaroliju njegovih radova, taj praznik intimizma treba doživeti svečano sa dignutom čašom šampanjca poput gradonačelnika ili našeg ambasadora Batakovića na otvaranju izložbi. Jer je malo takvih magova enterijera, suverena nijansi, ezoterične svetlosti, berača zvezda i inspiratora lepote. U okruženju njegovih zdanja i kafana, ulica i trgova, u kojima vas obuzima osećaj pripadnosti, on suptilno, pokroviteljski i aromatično, sugeriše osobeni vazduh prestonice svetla kao radost autentične likovne pažnje onih retkih, što dolaze sa položaja na kome mašta komanduje nove juriše.
Pripadnik kruga velikog slikarstva modernih vremena, Stupar istovremeno pokreće pitanje prepoznavanja važnih likovnih vrednosti iz prošlosti. Pažljivo odnegovana paleta, sa bajkovitim intenzitetom u smirenosti i vidnom napetošću u opuštanju, svakako dokazuju stvaralačku ličnost posebne vrste. Trgove i ulice Pariza uspeo je da intimizira do vrlo ličnog doživljaja. Te tople kolorističke drame svoje uporišne tačke i dalje traže i nalaze u šarenilu Venecije, Alpa, Crne Gore, Srbije... Kakvo veliko otkriće moje posustale radoznalosti. Poput slikara Pariške škole, te izmišljotine kritičara stare ceo vek, i Stupareva platna nose u sebi notu melanholije i poezije znane sa platana grandioznih prethodnika.
Kao i svi velikani u Pariz došao je nakratko, a ostao ceo život. Četrdeset i sedam godina traži velike humane istine islikavajući male gradske detalje. Kao likovni beležnik vremena zapisuje intimna događanja običnog sveta u Parizu, Veneciji, Beogradu, Vojvodini, kao što Pištalo, evidentičar tajni gradova i prostora, slika duboke ožiljke prohujalih vremena. Svaka slika, kao notes za pamćenje, ima svoju istoriju. U slici Stupar traži samoga sebe kao što Pištalo u svakoj metafori vidi Božju alatku stvaranja zaturenu negde u svetu. Nažalost, danas je sve više gužve, a sve manje intime i nekadašnje finoće.
Stuparove i Pištalove darovitosti se nenajavljeno, ali dugo susreću u Veneciji, i to u onim fragmentima života koji ne staju u bajku. Onda duša puca od meraka i one drugačije mudrosti. Jurim da osedlam Vladinog krilatog lava i odletim u noćni pejzaž Markove Neveste Mediterana. Prvo da platim račun za henesi u ”Selektu” na Monparnasu, pa onda i dug za supu od luka u vrevi ”Šartijera” ispod Velikih bulevara. I mirno utonem u čaroliju tih srpskih vodiča kroz poeziju boja i lavirint finih rečenica, sve do sna iz koga ne bih da se budim.
P.S. Posvećeno Dragani Seferović.
