Izvor: RTS, 09.Jul.2011, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodično nasilje u porastu
U porodičnom nasilju u Srbiji, od početka godine, ubijeno 29 žena, a tokom prošle godine ubijene 32 žene. Zvanični podaci pokazuju da je broj žrtava u porastu, a žene u Srbiji najviše su izložene psihičkom nasilju.
U prvoj polovini ove godine, u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno je 29 žena, što je više nego u istom periodu prošle godine. Prema zvaničnim podacima, svaka druga žena doživela je tokom života neki oblik psihičkog maltretiranja, dok je svaka treća >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bila i fizički zlostavljana.
"Statistike pokazuju da su i smrtne posledice nešto što se ove godine značajno povećalo u odnosu na prošlu i zato je neophodno da se svi uključe u rešavanje tog problema", rekla je Tanjugu predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Snežana Lakićević Stojačić.
Tokom prošle godine, 32 žene ubijene su u porodičnom nasilju, a u čak 80 odsto slučajeva ubice su bile sadašnji ili bivši partneri i supružnici, koji su ujedno i najčešći počinioci nasilja. Međutim, i očevi i sinovi žrtava, kao i rodbina partnera često su bili nemilosrdni.
Nasilje nad ženama se može manifestovati u različitim formama - kao fizičko, odnosno guranje, šutiranje, ubodi, ugrizi, davljenje, premlaćivanje, zatim kao seksualno, koje znači svaku seksualnu aktivnost bez pristanka, ali i ekonomsko u koje spada nejednaka dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje pristupa novcu.
Žene u Srbiji su, međutim, najčešće žrtve psihičkog nasilja u koje se ubrajaju omalovažavanje, vređanje, ignorisanje, psovanje, ismevanje, ali i podrugivanje, prigovaranje, pretnje i prinude, zastrašivanje, izolacija, prezir, maltretiranje.
Trećina pripadnica slabijeg pola je izložena kombinaciji različitih formi nasilja, među kojima se najčešće povezuju psihičko i fizičko zlostavljanje.
Ekonomski problemi i nasilje
Prema mišljenju predsednice Saveta za rodnu ravnopravnost, patrijarhalno vaspitanje, kao i strah da će ponovo dobiti batine, nedostatak nade da može da im bude bolje i da ima neko ko može da im pomogne, osuda sredine, razlozi su zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje.
Podaci govore i da je nasilje nad ženama najveće u Beogradu, a najmanje u centralnoj i istočnoj Srbiji, gde su žene sklonije da ćute o nasilju. Seoske žene imaju malo poverenja u institucije i sklone su da problem nasilja "zadrže" u porodici ili se obrate bliskoj osobi.
Kako je objasnila Lakićević Stojačić, veliki broj žena se, i kada ode, ponovo vraća kod nasilnika, jer nemaju kuda, iako nasilje nije svojstveno samo nižim društvenim slojevima.
Na pojavu zlostavljanja najviše utiče loša ekonomska situacija, koja povećava rizik od pojave nasilja 1,7 puta.
U aprilu 2011. godine usvojena je "Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima", a kako je Lakićević Stojačić objasnila, prva stvar u suzbijanju nasilja je prevencija, druga unapređenje legislative, a treća multisektorska saradnja i podizanje kapaciteta državne uprave.
Tokom jula očekuje se potpisivanje Protokola o saradnji ministarstava rada i socijalne politike, unutrašnjih poslova, pravde i zdravlja, kako bi se tačno znali koraci u slučaju prijavljivanja i prepoznavanja porodičnog nasilja, podvukla je Lakićević Stojačić.
