Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2019, 18:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola miliona ljudi u Srbiji na ivici gladi, a godišnje bacimo oko 250 hiljada tona hrane

U Srbiji se milion i 800 hiljada ljudi nalazi u riziku siromaštva, dok oko 268 hiljada ljudi koriste novčanu socijalnu pomoć. Takve brojke nas dočekuju na današnji dan, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Koliko nemamo ili imamo, ali i bacamo, istraživali smo u sledećoj priči.

U Srbiji se 1.800.000 ljudi nalazi u riziku siromaštva, dok oko 268 hiljada koriste novčanu socijalnu pomoć. Ovakve brojke nas dočekuju na današnji dan, kada se obeležava >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Koliko nemamo ili imamo, ali bacamo – istraživali smo u sledećoj priči.

Prema grubim procenama u našoj zemlji se godišnje baci oko 250 hiljada tona hrane. I dok jedni previše bacaju, drugi ni nemaju dovoljno novca da kupe za osnovne životne potrebe, a to je pola miliona ljudi, pokazuju podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

"Nema narod para. I nije čudno kad traži pola glavice kupusa ili karfiola", kaže starija gospođa za tezgom novosadske pijace.

Druga smatra da neko kupuje po "dva tri krompira ili dva tri luka da im ne stoji u stanu, da ne bi bacali".

Crveni krst Novog Sada dnevno podeli 600 kuvanih obroka u Narodnoj kuhinji i kažu da se broj korisnika nije povećavao.

"Ljudi dobre volje iz našeg grada, okruženja, pomažu programu narodne kuhinje, evo konkretno, danas povodom Svetskog dana siromaštva ćemo podeliti tri hiljade kilograma jabuka", kaže Dragan Lazić, sekretar Crvenog krsta Novog Sada.

Na pitanje da li se i koliko baca hrane, došli smo do saznanja da se u restoranima, prilikom naručivanja hrane, uglavnom od svakog tanjira odbaci 10 posto koje završi u smeću. Dok se u fast fud restoranima, gde se služe kuvana jela, uglavnom vrlo dobro proceni, tako da, ono što ipak malo ostane služi kao ručak za zaposlene

A kako bi se smanjila količina bačene hrane, radi se na podsticaju pekara, trgovinskih lanaca, proizvođača i drugih da zdravstveno bezbednu hranu doniraju, umesto što je bacaju.

"Ključ je u Zakonu o bezbednosti hrane, koji se odnosi na rokove trajanja proizvoda, to su one dve naznake "najbolje upotrebiti do" i "upotrebljivo do" i kada se usvoji taj zakon i pravilnik onda će kompanije biti u mogućnosti da doniraju mnogo veće količine", kaže Radmila Ivetić, predsednica Banke hrane.

Svakog meseca se putem Banke hrane prikupi više od 75 tona samo voća i povrća, koje dobije 9 hiljada ljudi, ali to nije dovoljno. A da situacija ni u regionu nije drugačija govori i ovaj frižider na ulici u Sarajevu, u koji ljudi ostavljaju hranu za one kojima je najneophodnija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...