Izvor: Večernje novosti, 08.Jun.2020, 19:05

Pogled s ruševina - Ćosić o Brozu: Tito je naneo štetu srpskom narodu, oslanjao se na kadrove iz Srbije, ali je gajio podozrenje prema njima

Neobičan tip staljiniste - i tiranin, i vlastoljubac, i hedonista, i demagog. Lažima je uvećavao vlast, služio se intrigama u obračunima s ljudima - posebno iz Srbije, rekao je Ćosić o Titu BROZOVA i Ćosićeva biografija preplitale su se na način koji je piscu život učinio tegobnim, ali je bio plodotvoran za njegovu književnost. Romani, prepiska, memoarski zapisi i javne izjave Dobrice Ćosića ispunjeni su dilemama, sumnjama, ideološkim sudarima, lutanjima i pometnjama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ćosić je u početku, kao mladi partizan, bio fasciniran legendom o Titu koja je stigla do njega. Krajem 1944, Ćosić prvi put sreće predsednika, a kasnije često biva u njegovoj blizini. Putovao je s predsednikom na čuvenoj turneji "Galebom" po morima oko Afrike 1961. godine. Tada su se javile prve sumnje u ukupni učinak Titovih ideja i prakse. Potom je, nekadašnji titoista, Ćosić postao žestoki antititoista.Pred čitaocima "Novosti" je de jedanog od nekoliko dužih razgovora, vođen 3. februara 2014. - tri meseca pre Ćosićeve smrti - tema je bila samo Tito. Iz tog intervjua, koji je Ćosić stigao da autorizuje i odobri za štampu.Ironijom sudbine, vi ste svoju političku karijeru okončali kao predsednik SRJ, u njegovoj nekadašnjoj kancelariji na Novom Beogradu... - Nisam se dobro osećao u njegovom prostranom kabinetu u Palati federacije na Novom Beogradu, koju danas, koliko vidim, nazivaju Palata "Srbija"; možda su mogli da toj građevini ostave staro ime - ipak je ona simbol nekadašnje države... Dok sam kratko i bezuspešno pokušavao da vladam skraćenom Jugoslavijom iz te zgrade, jedan strani novinar napisao je ovakav naslov: "Balkanski Havel u Brozovom kabinetu".Šta ste sa "Galeba", i kasnije, poneli kao najvažniju crtu Brozove ličnosti, njegovog karaktera? - Na tom dramatičnom putovanju, koje je trajalo od 14. februara do 26. aprila 1961, definitivno je uobličena strategija delovanja unutar budućeg pokreta nesvrstanosti. To spada u pozitivan učinak galebovanja po morima i okeanima. Ali ja sam tada prvi put video ozbiljne naprsline u jugoslovenskom rukovodstvu. Osim uobičajenih dvorskih intriga, dogodile su se i ozbiljnije svađe između Tita i dela rukovodstva. Tito i Veljko Mićunović imali su, pred svima, burne rasprave, toliko neprijatne da je Mićunović bio primoran da Tita podseti kako je i on član Centralnog komiteta, pa se s njim ne može razgovarati kao sa delom posluge. I Lazar Koliševski hteo je da se - mislim, iz Kaira - avionom vrati u Jugoslaviju nezadovoljan što se povremeno na brodu nije znalo ko čini zvaničnu državnu delegaciju, a ko pratnju ili poslugu šefa delegacije. Koliševski je bio toliko povređen da je pomišljao i na samoubistvo. Cele noći odvraćao sam ga od te sulude ideje"Za mene je do tog druženja bilo nepoznato na koji sve način Tito uvećava i ulepšava sliku o sebi. Uz mnoge talente, imao je i taj. Mnogo je držao do protokola, do odeće, izgleda, frizure, gestova. Nije išao u glumačke škole, a ponašao se kao iskusna pozorišna ili filmska zvezda. Umeo je da pozira, a i sam se bavio fotografijom, čak je snimao i kamerom. Gledao je mnogo filmova i svuda je imao kino-dvoranu pri ruci; na "Galebu" sam ih se, bogme, i ja nagledao - svakog dana po jedan, a ponekad i po dva... Neke filmove gledao je još u montaži, npr. "Užičku republiku"... Imao je oštro oko. Vodio je računa o hrani i piću, koji su, kao i garderoba, stizali iz Evrope specijalnim avionima. Uz "Galeb" su, inače, plovila tri razarača, kao i poseban brod zvan "krmača" - magacin prepun raznorazne robe, naravno, sa brojnom poslugom (oko 1.500 ljudi), spremnom da ispuni svaku želju razmaženog socijalističkog monarha. Tito je još onda, na "Galebu", uzimao nekakve vitaminske dodatke i farbao kosu; umesto obroka, gutao je neke pilule o kojima mi nismo ništa znali, bar je meni to bilo nepoznato... Istina je da je u mladosti pohađao časove plesa i bio vešt u okretnim igrama. Hvalio se, i to ne bez pokrića, poznavanjem mačevalaštva, učio je da svira klavir i znao da odsvira neke lakše i popularnije melodije...Tito je, poput Kaligule, nosio kompleks izuzetnosti. Voleo je da mu se pevaju pesme, da ga posipaju cvećem. Dešavalo se, kasnije, da je put bio zasipan cvećem i kad je odlazio u lov... Tada sam shvatio da sa ovakvim vođom nema demokratskog socijalizma. A što se pesama u slavu Broza tiče, znate i sami da ih ima na tomove. Zar nije jedan od naših kolega, iz srpskog Udruženja pisaca, napisao stih: "To majka više ne rađa"? Zatim, zar o razmerama fascinacije Titom ne svedoči i molitva za Brozovo zdravlje iz pera jedne monahinje iz manastira u blizini Kragujevca, koju smo pročitali u "Borbi"? U Brozovom hedonizmu kao da je bilo i neke infantilnosti. Dešavalo se da usred ozbiljnog razgovora počne da priča o žirafama na Brionima ili o majmunu koji ga je ugrizao za prst, o njegovom vernom psu koji je uginuo istog dana kad je umro Staljin... Ili da - za vreme jednog ručka s ozbiljnim ljudima - priča o žalu za krokodilima koje je ulovio u Africi, ali su mu nepažnjom pali u reku... Fotografisao je životinje, delfine ili morska ostrva na način na koji bi to deca radila....Kako ocenjujete Brozovu političku darovitost i učinak njegove duge vladavine? - U najkraćem, Broz je imao brojne političke talente. U nekim stvarima on je bio naprosto genijalan. Ali, preveliki nagon za vlašću, i vladalačke tehnike kojima se služio, doneli su mu veliku štetu, pa je upropastio i ono što je dobro uradio. U osnovi, njegova priroda bila je despotska i demagoška. Neobičan tip staljiniste - i tiranin, i vlastoljubac, i hedonista, i demagog. Lažima je uvećavao vlast, služio se intrigama u obračunima s ljudima - posebno s ljudima iz Srbije. Cezarizam i grandomanija ozbiljno su načeli njegovo delo i bacili senku na dobre poteze koje je povlačio... Bio je vešt taktičar. Sve pobede, ratne i posleratne, pripisivao je sebi, a poraze ostavljao drugima. Najbližim saradnicima Tito bi prepuštao da donose ili potpisuju samo neprijatne odluke... Ovakvo Titovo ponašanje plod je njegovog iskustva iz Kominterne. Ne zaboravite, za Moskvu je on uvek bio samo - Valter. Ali uz druge, koji su mu slugeranjstvom, lažima i nesposobnošću pomagali, sm je najzaslužniji za poraz svoga dela... Pošto je bio nedodirljiv i vladao samovoljno, njegova odgovornost za krah ovog projekta mora biti najveća.Kakvu ocenu zaslužuje Titov odnos prema Srbiji i srpskom narodu? - O tome ćete naći detaljnije odgovore u mojim knjigama i javnim nastupima... Ipak, u najkraćem, mogu da kažem da je Brozova politika nanela velike štete srpskom narodu. On se redovno oslanjao na srpske kadrove, ali je gajio permanentno podozrenje prema njima. I u ratu, i posle njega, Srbi su bili u najbližem Titovom okruženju, spremni da daju za njega svoj život. Na onom čuvenom Brionskom plenumu, montiranom protiv Rankovića i Srbije, od 25 najgorih bukača, trinaestoro su bili Srbi... Iz Titovih metoda vladanja, posebno iz kadrovske politike, videlo se da on ne veruje preterano nijednom Srbinu. Mnoge krupne odluke donete su u toj atmosferi srbomržnje... Devedesetih godina videle su se pogubne posledice takve politike. Dugogodišnja Brozova strategija prema Srbiji i srpskim kadrovima, udružena sa rezidualnom energijom koja je snažnija od političkog razuma, vratili su Srbiju u XIX vek... Opet smo morali da stvaramo svoju srpsku državu, i to u okolnostma koje nam nisu išle naruku. Srbi su narod koji ume da ratuje za slobodu, i u mojim knjigama ima mnogo dokaza tog istinskog opredeljenja. Ali, mi nismo najveštiji u stvaranju institucija i izgradnji javnih dobara u slobodi, u upotrebi slobode, u negovanju samopoštovanja i poštovanja drugih, jer smo dugo bili turska raja, a potom Titovi podanici...(Iz knjige "Pisma s dvostrukim dnom" izdanje Zavoda za udžbenike i "Službenog glasnika")

Nastavak na Večernje novosti...