Izvor: B92, 08.Dec.2013, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Podneto 389 zahteva za prekršaje"
Beograd -- Agencija za borbu protiv korupcije podnela je ove godine 389 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv političkih stranaka i grupa građana.
Od tih zahteva 343 se odnose na nepodnošenje izveštaja o troškovima izborne kampanje u 2012. godini, izjavila je danas direktorka Agencije Tatijana Babić.
Za nenamensko trošenje sredstava u izbornoj kampanji podnet je jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, rekla je Babić Tanjugu uoči 9. decembra, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.
Prema njenim rečima, nalazi kontrole ukazuju na to da će zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nenamenskog trošenja sredstava u izbornoj kampanji biti mnogo više u narednom periodu, a Agencija kontroliše i izborne kampanje u 2013. godini.
Agencija je organizovala terensko posmatranje za izbore organizovane u ovoj godini u Apatinu, Srbobranu, Zrenjaninu, Zemunu, Zaječaru, Vrbasu i na Voždovcu, rekla je Babić, navodeći da su to mesta u kojima je organizovan monitornig izborne kampanje.
Babić je istakla da to telo sprovodi kontrolu troškova izborne kampanje i kroz izveštaje troškova izborne kampanje, kao i neposrednim prikupljanjem podataka od relevantnih subjekata.
"Za izbore u ovoj godini Agencija je do sada podnela 10 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka'', rekla je ona i dodala da je uglavnom reč o grupama građana - u Apatinu protiv Grupe građana Slobodan Bačić - Ujedinjeni za Apatin i Grupe građana Pokret za Vojvodinu.
U Zrenjaninu su prijave podnete protiv Grupe građana Dveri i Narodne seljačke stranke, u Kovinu protiv Grupe građana Nova lista, a u Zemunu protiv grupa građana Građanska alternativa, Zemun grad, Za razvoj Zemuna i Batajnice, SNP 1389 i Zemunska priča, naša stvar - Treća Srbija.
Prekršajni sudovi su do sada doneli ukupno 15 presuda za pokretanje prekršajnih postupaka protiv političkih subjekata, na zahtev Agencije, rekla je Babić.
"Ukupan iznos izrečenih novčanih kazni, s tim što sve presude još nisu pravosnažne, iznosi oko 2,6 miliona dinara. To nije beznačajno ako se ima u vidu da je broj presuda u odnosu na ukupno podnet broj prekršajnih zahteva tek nešto oko četiri odsto'', rekla je Babić.
Ona je navela i da je Agencija u ovoj godini podnela ukupno 140 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv funkcionera koji su propustili da u zakonskom roku podnesu izveštaj o svojoj imovini i prihodima, od tog broja 50 zahteva se odnosi na narodne poslanike, a ostalo su gradonačelnici, predsednici opština, članovi gradskih i opštinskih veća, pomoćnici ministara, državni sekretari, sudije...
Babić je istakla i da Agencija proverava da li su svi oni koji su u obavezi da podnesu izveštaj o imovini i prihodima to i uradili, napominjući da se jos uvek ne zna tacan broj funkcionera.
Ona je ukazala na to da Agencija proverava tačnost i potpunost podataka iz izveštaja i ako utvrdi nesaglasnost u podacima poziva funkcionera da se izjasni, a zatim sprovodi tzv. administrativnu istragu radi utvrđivanja postojanja sumnje u izvrsenje eventualnog krivičnog dela.
Babić je podsetila i da za neprijavljivanje imovine funkcionerima zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
''Ove godine podneli smo sedam krivičnih prijava za neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini i prihodima. To je u poređenju sa prethodne tri godine više nego duplo", rekla je Babić podsetivši da je u prethodne tri godine Agencija podnela samo tri krivične prijave od kojih su dve odbačene.
Prema podacima koje je Agenciji dostavilo Tužilaštvo, dodala je, nijedna od sedam krivicnih prijava nije odbačena, već se po svakoj ili sprovode određene istražne radnje ili je već podignut optužni predlog.
Podneto je i oko 15 izvestaja Tužilastvu i drugim nadleznim organima, gde je stepen dokazanosti sumnje niži u odnosu na krivičnu prijavu.
Tu postoje određene indicije koje ukazuju na to da postoji sumnja da je učinjeno neko drugo krivično delo od onoga koje je predviđeno Zakonom o Agenciji, a najčešće se radi o poreskoj utaji, zloupotrebi službenog položaja, davanju i primanju mita, rekla je Babić.
Babić je takođe ukazala na to da i dalje ima funkcionera koji obavljaju više funkcija istovremeno i navela da je u ovoj godini, kada je reč o istovremenom vršenju više javnih funkcija i sukobu interesa, zaključno sa 30. novembrom, pokrenuto 194 postupaka na osnovu prijava, 291 postupak po službenoj dužnosti, 343 postupaka po zahtevima za davanje mišljenja.
Ona je precizirala da je bilo i 440 postupaka po zahtevima za davanje saglasnosti za istovremeno vršenje druge javne funkcije, odnosno drugog posla ili delatnosti.
Agencija je izrekla 74 mere upozorenja, 47 mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji, 13 mera javnog objavljivanja preporuka za razrešenje sa javne funkcije, a donela je i 57 rešenja kojima se utvrđuje prestanak kasnijih funkcija po sili zakona u slučajevima kada se utvrdi da je funkcioner stupio na kasniju funkciju bez saglasnosti Agencije, rekla je Babić.
"Podneli smo ukupno 68 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka od čega je 17 okončano'', rekla je ona i dodala da su u 10 postupaka izrečene novčane kazne, a u jednom opomena.
Babić je ocenila i da novčane kazne od 10.000 do 60.000 hiljada dinara, odnosno aktuelna kaznena politika, ne doprinosi prevenciji u borbi protiv korupcije.
Ona je navela da je dosta urađeno na suzbijanju i prevenciji korupcije, a kao primer navela donošenje Strategije o borbi protiv korupcije.
Direktorka Agencije je kao pozitivno ocenila napredak Srbije sa 80. na 72. mesto od ukupno 177 zemalja prema indeksu percepcije korupcije Transparensi internešeneala za 2013. godinu.
Kako je istakla, tom pomaku su doprinele akcije represivnih organa, ali to nije dovoljno, već je potrebno da se nastavi rad na prevenciji korupcije i posebno rad na reformi javnog sektora.
Ona je rekla i da je Agencija ove godine primila nešto manje od 1.400 predstavki građana što je dva puta više nego ranijih godina i da se građani najviše žale na korupciju u zdravstvu, obrazovanju, drzavnoj upravi i pravosuđu.
Babić je istakla i da je u borbi protiv korupcije neophodno doneti Zakon o zaštiti uzbunjivača, napominjući da je od stupanja na snagu Pravilnika o zaštiti uzbunjivača koji je donela Agencija 2011. godine zahtev za zaštitu podnelo 142 lica, od čega je zaštitu dobilo 82.
''U 49 slučajeva Agencija nije mogla da pruži zaštitu uzbunjivača iz različitih razloga, a jednom licu je status uzbunjivača u toku postupka oduzet jer je utvrđeno da nije u dobroj veri prijavio sumnju na korupciju", rekla je Babić i dodala da je broj zahteva za zaštitu uzbunjivača sve veći i sve raznovrsniji.
