Izvor: Mondo, 26.Okt.2016, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podela imovine SFRJ: Prodajemo stan na Menhetnu...
Bivše članice SFRJ dogovorile su se o prodaji pet diplomatskih predstavništava. Srbiji pripada 40 odsto vrednosti imovine. Za tih pet objekata plaćamo više od 600.000 dolara godišnje samo na održavanje
Foto: Instagram/ trumpnyc
Posle 15 godina od potpisivanja sporazuma o podeli imovine bivše SFRJ, ostavinska rasprava je i dalje aktuelna. Ono što nisu mogle da podele, države bivše članice odlučile su da prodaju. Na međunarodni tender ide nekoliko objekata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << dogovoreno je na poslednjem sastanku mešovitog komiteta u Ljubljani. Sledeći sastanak, kako RTS saznaje, zakazan je za april i biće održan u Beogradu.
Najzainteresovanija za podelu imovine bivše SFRJ upravo je Srbija, jer do konačne raspodele i primopredaje ima obavezu da čuva i održava diplomatsko-konzularna predstavništva, a to košta. Od 123 nekretnine, u procesu sukcesije do sada su podeljena 72 objekta, ostao je još 51.
"U ovom trenutku od tog 51 objekta, što po Ankesu B vredi 110 miliona dolara, 43 miliona pripada Srbiji. Takođe smo uspeli da nametnemo potrebu da se raščisti status objekata u Moskvi, Nju Delhiju i Adis Abebi", kaže Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.
Pet bivših članica SFRJ dogovorile su se da prikupe ponude za diplomatsko-konzularna predstavništa u Bonu, Bernu, Tokiju i Njujorku, uključujući i šestosoban stan na Menhetnu, koji Srbiju košta 15.000 dolara mesečno.
Konačno dogovor: Ovako će deliti imovinu SFRJ?
Našoj zemlji od prodaje tih nekretnina pripada 39,5 odsto dobijenog novca, a kada dođe do prodaje, u Ljubljani je dogovoreno da se prvo Srbiji isplati dva miliona i devetsto hiljada dolara, koje je uložila čuvajući rezidenciju u Njujorku od 1992. godine.
"Za tih svih pet objekata plaćamo negde preko 600.000 godišnjih troškova samo na održavanje. Ta odluka o zajedničkoj prodaji je sada stavljena praktično još u Skoplju, a posle sastanka u Ljubljani imamo praktično metodologiju", kaže Odalović.
Stručnjaci kažu da su diplomatske mreže skupe. Napominju i da su mnoge države našle jeftiniji način. Recimo, diplomatske misije više država zakupljuju zajednički prostor i dele troškove.
"Način jeste da se te rezidencijalne briljantne zgrade u kojima su nekada bile ambasade ipak sada zamenjuju poslovnim prostorom, koji je povoljniji za izdržavanje i koji je u mnogim slučajevima funkcionalniji", kaže Vesna Knežević Predić sa Fakulteta političkih nauka.
U praksi su poznati primeri nerezidencijalne diplomatije, kada šef misije iz rezidencije u jednoj državi svoju državu zastupa u više, po pravilu, susednih država.
