Izvor: Glas javnosti, 30.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pivce, roštiljče i poneko svinjče
Prošlo je tačno 125 godina otkako su se radnici pobunili boreći se za „tri osmice“ u toku 24 časa - po osam sati rada, odmora i slobodnih aktivnosti (kulturnog uzdizanja).
Kako su godine odmicale, sve više se zaboravljao pravi povod za zvanično obeležavanje 1. maja, Međunarodnog praznika rada, a ovaj datum poprimao je neradni, svečarski karakter.
Kako je došlo do obeležavanja ovog praznika?
Policija ubila četiri radnika
Širom sveta 1. maj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se obeležava kao Međunarodni praznik rada u znak sećanja na radnike koji su u doba „najljućeg“ kapitalizma zahtevali bolje uslove rada. To je podsećanje na istorijsku borbu radničke klase u svetu i priznat je u svim zemljama, osim u SAD, Kanadi i Južnoj Africi. Najzanimljivije je da ovaj dan nije priznat u Americi uprkos činjenici da je borba radnika za osmočasovno radno vreme počela upravo u ovoj zemlji.
Federacija trgovačkih organizacija i radnički sindikat su 1884. godine doneli su rezoluciju o osmočasovnom radnom vremenu, koja je trebalo da stupi na snagu 1. maja 1886. godine. Ova rezolucija je izazvala generalni štrajk u cilju ostvarenja radničkih zahteva, jer sve legalne metode nisu uspele. S obzirom na to da su radnici do tada radili po 10, 12 ili čak i 14 časova dnevno, podrška za osmočasovno radno vreme je izuzetno brzo rasla, bez obzira na indiferentnost i neslaganje mnogih sindikalnih vođa. Aprila 1886. godine, oko 250.000 radnika pridružilo se štrajku.
KOMUNISTI PREUZELI ĐURĐEVDANSKE OBIČAJE
U svim krajevima gde su živeli, Srbi su počeli da slave 1. maj početkom prošlog veka. Doduše, to su radili u manjim grupama i uglavnom su praznik obeležavali socijalisti Tucovića, Todorovića, Lapčevića... - objašnjava za Glas javnosti etnolog Dragomir Antonić.
On kaže da je između dva svetska rata praznik obeležavan kao radnička demonstracija, a ne kao običaj.
- Pedesetih godina, pod vođstvom komunista, država je počela da ukida verske praznike ili da ih zamenjuje državnim. Tako je 1. maj ubrzo preuzeo gotovo sve elemente Đurđevdana (6. maja). Za ovaj praznik komunisti su počeli da daju po dva-tri neradna dana. To je postala državna manifestacija koja je preuzela sve obrede i rituale pravoslavnog i narodnog praznika - kaže Antonić.
PRVOMAJSKI TURNIR
Tvorac „četvrte, mini-Jugoslavije“ Blaško Gabrić iz Subotice povodom 1. maja pre nekoliko godina organizovao je prvi „internacionalni turnir“ u šahu, malom fudbalu, tenisu, košarci i odbojci na pesku.
Takmičenja su održana na Gabrićevom imanju, površine 3,5 hektara, koje je on proglasio „mini-Jugoslavijom“, nezadovoljan promenom imena države, koja je „bila sinonim sloge i napretka“. Zanimljivo je da je Gabrićeva (utopistička) inicijativa podstakla i njegove istomišljenike u Plandištu, Nišu, Beški i Odžacima da, takođe, formiraju „mini-Jugoslavije“, u čije knjige je upisano nekoliko hiljada građana.
Bogami danasnja vlast ima i policajce ispranog mozga, dobro naoruzane i sindikalne rukovodioce koje placaju kako bi sprecili svako sirenje protesta sto smo juce doziveli i u Beogradu. Sindikat nije jedinstven jer predstavnici sindikata, jedan dio njih radi krisom za drzavu. Da to nije tako onda bi svi izasli na ulice, ali to su srpska posla, kada ce svi srbi da se sloze, a kad se nemogu sloziti zna se rezultat, rovanje po kontejnerima.
.jpg)
