Izvor: RTS, 05.Feb.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet milijardi evra za obalu Dunava
Za projekat urbanizacije obale Dunava potrebno pet milijardi evra i najmanje 15 godina. Na više od 100 hektara biće izgrađeno 2,5 miliona kvadrata i zaposleno 44 hiljade ljudi. Krajem oktobra projekat će biti ponuđen investitorima.
Za kompletno uređenje dunavskog priobalja, u koje treba uložiti oko pet milijardi evra, potrebno je od 15 do 18 godina, smatra predsednica kompanije Luka "Beograd" Ivana Veselinović.
Direktorka te kompanije je u Privrednoj komori Beograda >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predstavila je urbanistički projekat budućeg izgleda dunavskog priobalja.
Obala Dunava kraj Beograda jedno je od najneuređenijih delova grada, a prema novom projektu planirano je da se na 107 hektara bude izgrađeno 2,5 miliona kvadrata poslovnog i stambenog prostora i zaposleno 44.000 ljudi.
Projekat pretvaranja dunavskog priobalja u najsavremeniji stambeno-poslovni kompleks uključuje sve gradske i republičke strukture, a kompanija Luka "Beograd" počela je u aprilu prošle godine da sprovodi taj plan.
Deo projekta pod nazivom "Projekat grad na vodi" biće predstavljen u martu, a do kraja oktobra trebalo bi da bude komletno završen nakon čega će biti ponuđen investitorima, rekla je direktorka Luke "Beograd".
Projekat, čija je osnovna ideja "Prvo život, pa prostori, pa tek onda zgrade - nikako obrnuto", prvi je tog tipa u južnoj Evropi.
Prema ekološkim studijama, Dunav je na tom delu duplo zagađeniji, vazduh deset puta više nego što je dozvoljeno i u jednom satu tim delom grada prođe 1.000 vozila - tri kamiona po minutu i dva do četiri voza dnevno, koji uglavnom prevoze industrijski materijal i opasne materije.
Planovi arhitekata
Cilj projekta je razvijanje novih četvrti na potezu koji sada predstavlja barijeru između centra grada i reke, rekao je Ulrih Nilsen, jedan od saradnika na projektu.
Potez duž reke ima izuzetne potencijale, a obala, u skladu sa klimom Beograda, mora biti atraktivna i zimi i leti, rekao je Nilsen, dodajući da bi prva faza uređenja podrazumevala spuštanje na Dunav Francuskom ulicom.
Ovaj deo grada može se osvežiti mrežom javnih prostora i zelenih površina, oblastima mešovitih funkcija, pešačkim stazama, zgradama od četiri do šest spratova sa funkcionalnim krovovima i providnim fasadama, kao i malim lokalnim trgovima.
Prema ovom planu, važno je na samoj obali izgraditi visoku zgradu od javnog značaja, koja bi trebalo da bude vidljiva sa Trga Republike, a koja će naterati ljude da prošetaju do reke.
Projekat urbanizacije Luke "Beograd" predvodi arhitekta Jan Gel, profesor arhitekture i urbanog dizajna škole arhitekture Kraljevske danaske Akademije lepih umetnosti u Kopenhagenu, pažnju svetske javnosti privukao je 1971. godine projektom revitalizacije javnog prostora Kopenhagena, u kome je izgrađena najveća pešačka zona na svetu.
