Izvor: Danas, 26.Jan.2016, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Periodika određuje nove kreativce
Kad današnje mlade autore pitam kakav je njihov odnos prema "Quorumu", šta njima znači časopis, događa mi se da dobijem i ovakav odgovor kao nedavno od jedne autorice: "Čoveče, na Jakuševcu sam videla stare brojeve časopisa da se prodaju, odmah sam pomislila da je neko od vas umro".
Karanović je kao neposredni svedok govorio upravo o prvoj deceniji "Quoruma" i šta je njemu i njegovoj generaciji značila pojava jednog ovakvog časopisa u javnosti.
- Ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mene veže za "Quorum" je to da je on bio prvi veliki i najznačajniji časopis sa kojim sam sarađivao. Tada sam živeo u Nišu i počinjao da pišem i da sarađujem sa periodikom. Saradnja se neki put pokazala dobro, a nekada je to bilo baš maltretiranje. Na primer, pošaljem pesme u časopis "Gradina", koji izlazi upravo u Nišu, a jedna od funkcija te institucije i jeste da upravo ljude koji tek ulaze u književni život podrže i objavljuje njihove radove, međutim, dva su razloga zašto je upravo ta "Gradina" bila veoma zatvorena za nas mlade. Prvo, sećam se, Ćira i ja damo naše pesme, a Saša Hadži Tančić, koji je u to vreme bio glavni i odgovorni urednik časopisa, drži naše pesme u fioci i to po šest meseci, a "Gradina" izlazi jednom mesečno i treba samo dve strane da odvoji za mene i dve za Ćiru, ali to se ne dešava. Drugi razlog je što su ti časopisi bili strašno konzervativni i nama po sadržaju nisu odgovarali, ali je to nama bio neki refleks da ipak nešto pokušamo. Tada se pojavljuje "Quorum", koji je nama, ljudima koji smo došli sa te neke margine rokenrola i bitničkog života, bili smo omladina malo liberalnijih shvatanja, bio nam je bukvalno kao san u smislu da uzmeš časopis u ruke, a ono na naslovnoj strani Barouz, na sledećoj naslovnoj bude Lori Anderson, pa ti prevedu pesme Toma Vejtsa... onda četvrtina "Quoruma" bude posvećena Lajbahu... Taj časopis je u startu izašao iz okvira književne periodike onakve kakvu smo mi do tada znali. Za mene i moju generaciju u Nišu, "Quorum" je bio jedan veliki prozor u svet. Na neki način smo se mi i edukovali kroz njega i saznavali mnogo o tim umetnicima. jer to nije bila samo neka vestica objavljena već su prilozi bili sveobuhvatni: uvodni tekst, esej, intervju sa umetnikom, izbor iz njegovih tekstova. Mi smo jedva čekali da se pojavi novi broj "Quoruma" da vidimo koja su to nova neba koja će oni pred nama otvoriti. Mislim da je "Quorum" krajem 1988. krenuo i sa jednom rubrikom koja se zvala "Tamni zvuk", gde su još više proširili taj dijapazon uticaja, gde su ljudi koji su se bavili tom nekom muzikom, mogli da saznaju i čuju neke stvari. "Quorum" je mešao tu nisku i visoku literaturu, ali je to radio na jedan strašno propozivan način, tu je bilo te energije. S druge strane, mi koji smo teško objavljivali po srpskoj književnoj periodici, odjednom smo mogli da objavljujemo u "Quorumu". Zamislite mene koji ne mogu da objavim pesme u mom rodnom Nišu, a onda pošaljem pesme u zagrebački "Quorum" koji mi je i po sadržaju bliskiji, a oni, bez obzira na činjenicu da ja nemam dotad ni jednu objavljenu knjigu, kažu, ovo je super, objavićemo! To je bio naš časopis u punom smislu te reči. Ako ja mogu da objavljujem u ovako elitnom časopisu, šta me briga što me ovi "moji" iz "Gradine" objavljuju tek nakon pola godine, ako me uopšte i objave. Na neki način mi je "Quorum" i spasao karijeru, dao mi imputa, dao dokaz da to što radim ima publiku i da to što radim ima smisla, a to je ono najvažnije - zaključio je Karanović.
Čegec je na samom početku svog prisećanja na prve godine "Quoruma" istakao da ništa u životu nije slučajno, pa tako ni činjenica da 30 godina "Quoruma" obeležavamo upravo u Novom Sadu, jer je taj časopis podrazumevao prostor cele bivše države.
- Kad slušam Zvonka kako priča o tadašnjim izdanjima, čini mi se kao da je sve bilo uređeno i planirano, a nije. Meni se pak čini da je časopis bio jako razbarušen, da je u hodu pokušavao savladavati neke prepreke i učio u hodu i iz konteksta u kojem je nastajao, kao i od svojih suradnika koji su dolazili iz drugih sredina i imali druga iskustva. Sećam se tih godina kad su prvi brojevi "Quoruma" počeli izlaziti, nazvao me je moj prijatelj Aleš Debeljak, koji je objavio neki svoj tekst u jednom od prvih brojeva, i rekao mi da su njemu "Quorumi" super i da on ne bi mogao u Sloveniji objaviti takav časopis i da to nije časopis za književnost na kakve smo do tada navikli. Oni u Sloveniji ne mogu iskoračiti iz toga. Ako je nešto bila intencija od samog početka, to je bilo ne raditi klasičan časopis za književnost. Nama je bilo važno da se prostor književnosti otvori prema drugim umetničkim praksama, prema drugim umetničkim disciplinama. Mislim da smo to nekako održavali osobito u tim ranim fazama kad smo i tražili neko svoje mesto. To je ostalo i do danas, on u svom opisu nosi odrednicu "časopis za književnost", međutim, činjenica je da je on bio, a i danas je, časopis za književnost u odnosu prema drugim umetničkim praksama. Takođe, on je danas svakako bitno drugačiji časopis od onog kad sam ga ja uređivao prvih pet godina - priseća se početaka Čegec. On je podsetio da je prvo 1984. nastala "Biblioteka Quorum", koja je podrazumevala zbirke poezije mladih autora, a da je tek iz te edicije nastao časopis.
- Kad se okrenem i sagledam te prve godine izlaska "Quoruma", vidim da smo imali mnogo sreće u tim vrlo nestabilnim uslovima jer, sećate se i vi, bile su to godine kad se u državi već počelo sve rasipati, naročito na političkom planu. Baš zato, to je bilo vreme "eldorada" za kulturu, nastao je novi val, neki sjajni filmovi su se snimali, kafići "izbacuju" terase na ulicu, boje se fasade, "Univerzijada" je u Zagrebu, sve odjednom oživljava... Odjednom sve izlazi iz sivila, ali sve to ukupno nije trajalo dugo, nažalost. Ključni momenat je bio kad smo mi shvatili da nam nadležni neće dati para za časopis, pa smo umesto tri knjige u "Ediciji Quoruma", odlučili objaviti tri nulta broja časopisa. Ta prva tri broja su umesto brojeva imali tačkice. Četvrti broj je bio prekretnica. U međuvremenu se promenila i vladajuća struktura u omladinskoj organizaciji i mi smo se ponašali kao da je to već "davno" sve sređeno, da je normalno da nam časopis izlazi bez obzira na to da li imamo pristanak nadređenih za to. Otišao sam iz "Quoruma" krajem 1989, a prvi put sam zvanično potpisan kao glavni urednik časopisa tek početkom te godine. Dakle, posle punih pet godina.
Veče u "Zavodu za kulturu Vojvodine" bilo je prilika, ne samo da se publika i tvorci "Quoruma" prisete značajnih brojeva, temata, početaka i anegdota, već i da se "poentira" koliko je periodika važna za kulturu jednog društva i koliko je neophodna za nove generacije stvaralaca jer, kako reče Čegec, "ne padaju novi kreativci s drveta, već ih periodika odneguje".
.jpg)
