Izvor: Večernje novosti, 18.Maj.2014, 22:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paragrafi po leđima radnika

UMESTO da se za tri meseca dogovori i usaglasi predlog zakona o radu, Radna grupa - sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade - kao da je opet na samom početku. Sindikati tvrde da vlast, uz stalno pozivanje na evropske standarde, „navija“ za poslodavce, a da na mala vrata srpski uniženi radnik postaje, u stvari, najamnik. Da nam radno zakonodavstvo kroji Evropa, ali ne sopstvenim primerom, govore odredbe zakona nekih evropskih zemalja. Tako, na primer, u Nemačkoj je naknada za korišćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godišnjeg odmora jednaka proseku plate u prethodna tri meseca uz sve dodatke osim prekovremenog rada. U Austriji se, pak, zabranjuje bilo kakav oblik rada nedeljom, a otpremnine za tehnološke viškove idu čak do 12 prosečnih zarada. Slično je i u Rusiji, gde se tokom godišnjeg odmora isplaćuje prosek za prethodnih godinu dana u koji ulaze svi dodaci osim poklona. Atmosferu nastalu u pregovorima oko usaglašavanja Nacrta zakona o radu, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenjuje „stanjem mamurluka“. Svi smo, smatra on, i radnici i poslodavci na istom brodu, ali ne smemo dozvoliti da neko bude stalno u potpalublju. - Skloni smo preterivanju, čija svrha nema nikakvu logiku i smisao. Nema potrebe da istražujemo prednosti i nedostatke zakona o radu u zemljama u okruženju i u Evropskoj uniji, jer ideja na kojoj počivaju sadašnje promene zasnovana je na fleksibilnom radnom zakonodavstvu. Ono kod nas već postoji samo se u praksi retko kada primenjuje - objašnjava prof. Stojiljković.NAJSLABIJI SINDIKATI U ODNOSU na zemlje u okruženju, Srbija ima najslabije, razjedinjene sindikate, najniže zarade, najveću stopu nezaposlenosti i siromaštva i najmoćnije poslodavce, tvrdi dr Nada Novaković. Država je najveći poslodavac u Srbiji i nije logično očekivanje da će ona novim zakonom da zanemari svoje interese. Sindikati su i dalje marginalni, za šta su i sami krivi. Nemaju velikog ugleda i čini se da nemaju nikakve šanse da spreče ulazak Nacrta zakona o radu u skupštinsku proceduru. Sagovornik „Novosti“ tvrdi da niko nikada nije zaposlio nekoga na osnovu zakona o radu, a bez preduzetničkog projekta, ili investicija. Po njegovoj oceni, postojeći dokument je na nivou proseka u poređenju sa ostalim zemljama, a problem zemalja u tranziciji je što su u stalnom iščekivanju investicija, koje izgleda kao trka bez cilja. - Ne bi trebalo na slabljenju prava radnika tražiti te investicije - smatra prof. Stojiljković. - Trebalo bi se najpre osvrnuti na poslovno okruženje, nerešeno pitanje dozvola, korupciju i slabo antimonopolsko zakonodavstvo. Nažalost, kod nas je lobi poslodavaca mnogo jači od sindikalnog, a njima je jedini cilj da spuste radnička prava u javnom sektoru, odnosno da u svim oblastima zavladaju prava zastupljena kao kod privatnika. Gubljenje ravnoteže je, za prof. Stojiljkovića, jako opasno. Stalno pozivanje na neradnike prilikom kreiranja radnog zakonodavstva je bespotrebno, pošto postoje postupci da se sa njima izborimo. On naglašava da su, srpski sindikati na prekretnici i da je zakon o radu stvar njihovog preživljavanja. Nigde nema trpeljivijih radnika i sindikata nego u Srbiji, ocenjuje naš sagovornik. U EU, čak i u vreme krize, broj zaposlenih na određeno vreme, sa nepunim vremenom ili drugim oblicima „fleksibilnih radnih odnosa“ ne prelazi od 17 do 19 odsto od ukupno zaposlene radne snage. U zemljama u tranziciji situacija je, međutim, obrnuta. Većina sklopljenih radnih ugovora je na određeno radno vreme. - Zemlje EU poštuju svoje zakone i plaćaju zaposlene za svaki sat prekovremenog, smenskog, noćnog rada ili u vreme državnih praznika. Poslodavac koji to ne čini, posebno kad uskrati isplatu zarade i poreze, plaća visoke kazne i lako mu zatvaraju preduzeće - kaže dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu. - U EU i svetu postoje sudovi za radne sporove, a kod nas toga nema. Tamo postoji krivična i materijalna odgovornost poslodavca za neisplaćene zarade, poreze, doprinose. Fleksibilno tržište rada za radnike znači brži gubitak posla i pad među nezaposlene i siromašne građane. Za poslodavce i vlast ovakav zakon predstavlja, smatra Novakovićeva, brži i sigurniji put za uvećanje profita, bogatstva i moći. Međutim, ako je moralno da se njima maksimalno pomaže i štiti njihovo sticanje profita, isto je tako moralno da se najamna radna snaga tome odupre, u ime zaštite osnovnih radnih, sindikalnih, građanskih i ljudskih prava na život, rad, dostojanstven život, lečenje, obrazovanje i biološki opstanak.NOVINE PREDLOGA ZAKONA O RADU RADNA verzija zakona o radu koju je predložilo Ministarstvo rada donosi sledeće novine: 1. Isplata otpremnine samo za godine staža provedene u poslednjoj firmi 2. Ugovori na određeno vreme ne mogu biti duži od dve godine 3. Prilikom penzionisanja dve umesto tri prosečne zarade 4. Plata za vreme godišnjeg odmora jednaka je osnovnoj zaradi u tom mesecu uvećanoj za minuli rad 5. Otkazni rok može trajati 30, umesto ranijih 15 dana 6. Kod probnog rada poslodavac mora obrazložiti otkaz 7. Zaposleni ima pravo na minuli rad od 0,4 odsto po godini staža 8. Godišnji odmor je moguće koristiti jednokratno i uzeti ga posle mesec dana rada 9. Poslodavac mora obavestiti radnike o promeni radnog vremena pet umesto sedam dana unapred POSLODAVCI: BALAST SOCIJALIZMA PRIVREDNICI u Srbiji smatraju da je potrebno da se Zakon o radu oslobodi nasleđa iz socijalističke Jugoslavije i da se smanji birokratizacija procesa zapošljavanja i otpuštanja. Procedure moraju da budu kraće, a papirologija manja. - Zarada se mora jednostavnije ugovarati sa zaposlenima i ne bi trebalo da sadrži sve elemente kao sada - kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. - Tu mislim na topli obrok, regres i prevoz koji bi trebalo da budu deo dogovora pri sklapanju ugovora o radu, ali ne kao posebni delovi zarade. Preglomazni javni sektor je uzrok ogromne birokratije koja pmnogo košta privredu, ističu u UPS, jer se kroz razne poreze, parafiskalne namete i druga opterećenja poslovanja, stalno smišlja način kako da se obezbede zarade za armiju zaposlenih u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama.

Nastavak na Večernje novosti...