Izvor: TvojPortal.com, 19.Jun.2011, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panonskoj princezi sa klanja i Viktor Igo
Dnevnik.rs Sezona retkog prirodnog fenomena cvetanja reke, koji u Evropi može da se doživi još jedino na Tisi, tek što je izmakla. Nije svaka sezona cvetanja Tise ista –lane je izostala zbog visokog vodostaja i mulja, koji sprečava larve čudesnog insekta iz roda vodenih cvetova jednodnevica, da se izmigolje iz staništa u strmoj i glinovitoj obali, pa se presvlače na lišću vrba i topola, odakle se u predvečerje ustreme na površinu reke na ljubavni ples, koji prati neopisivo šuštanje >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << lepršavih krila u zanosu kratkog daha.
I dok su turistički poslenici Kanjiže i drugih mesta gde još ima staništa tiskog cveta, u nastojanju da prirodni fenomen cvetanja reke uzdignu do nivoa prepoznatljivog brenda, spremni da porede taj prizor sa osećanjem prve ljubavi ili lepotom Nijagarinih vodopada, izostanak cvetanja Tise, bez obzira na sve uzroke koji utiču na sparivanje mužjaka i ženki tiskog cveta (latinskog naziva Palingenia longicauda), doživljava se kao kada paore izda godina zbog suše, ili voćke u cvetu oprlji rani mraz.
Znala je kadgod Tisa tako da procveta, da se od mnoštva insekata tiskog cveta nije moglo videti s jedne na drugu obalu reke, a bilo ih je i toliko da su se na taljigama odvozili radi ishrane stoke ili đubrenja, da bašte budu plodnije. Priroda na Panonskoj princezi, kako popularno zovu nepredvidivu ravničarsku reku, pa i Tiski cvet – su pravo čudo. Posle velikih poplava sedamdesetih godina prošlog veka i izgradnje brane kod Novog Bečeja, tiski cvet gotovo da je iščezao sa Panonske princeze, da bi pre deceniju i po reka ponovo počela da cveta. Cveta Tisa nekad slabijim, ponekad jačim intenzitetom i ne baš u predvidljivom terminu.
Ovog proleća procvetaloj Tisi poklonio se niko drugi do – Viktor Igo! Velika bela lađa, koja nosi ime "Viktor Hugo", odnosno nama dobro znanog čuvenog francuskog pisca, prvi put od kada plovi Panonskom princezom, zastao je na novom pristanu rečnog graničnog prelaza kod Kanjiže. I posada i putnici na granici, gde se smenjuju države, a reke ne zastaju, brod-hotel "Viktor Igo" francuske kompanije "Croisi Europe" iz Strazbura, moraju na reviziju. Pasoška i carinska kontrola je neizbežna. Do sada kod Kanjiže su poznati brod-hotel naši pogranični službenici presretali su nasred reke, čamcima i brodićima Inspekcije plovidbe, jer je tamo morao da se ukotvi. Pristajanje uz bilo koju vrbu bilo bi isuviše rizično, bez obzira što je "Viktor Igo" jedan od najmanjih u najvećoj floti evropskih putničkih brodova, ali je najveći koji može da jezdi Tisom!
Panonska princeza se proteže kroz pet država i plovna je 600 kilometara, od ušća u Dunav kod Starog Slankamena pa sve do Zahonja. Plove njome plovila teretne flote sa šlepovima nakrcanim balvanima, peskom ili šljunkom, mali brodići nautičara i retki izletnički brodovi, a sve manje se ljuljuškaju čamci proređenih tiskih alasa. Brod-hotel "Viktor Igo" ustalasa je u četiri navrata, krajem maja i početkom juna, kada se Dunavom i Tisom uputi na krstarenje od Budimpešte do Tokaja i obratno. Brod se na Tisi zadržava nepunih mesec dana, a ostalih jedanaest meseci u godini krstari evropskim i drugim svetskim vodotocima.
Plovidbeni agent Senćanka Verica Vekonj u pratnji broda kroz našu zemlju ukrcava se ispred Prvog parobrodskog društva Beograd. Nju i druge naše zvaničnike obradovalo je što reviziju broda mogu najzad da obavljaju u normalnim uslovima. "Viktor Igo" je prvi brod koji se privezao na novom pristanu rečnog graničnog prelaza kod Kanjiže. Putnici u tom brodu su uglavnom francuski državljani, ali ima ih i iz drugih evropskih zemalja Švajcarske, Belgije, Luksemburga, Holandije, Nemačke, Austrije, pa i iz Amerike. Verica Vekonj konstatuje da je nažalost vrlo malo infrastrukture na našim najvećim rekama, pa "Viktor Igo" još jedino zastaje na reviziji u Novom Sadu, kada se koristi prilika da turisti vide Petrovaradinsku tvrđavu, a imali bi mnogo toga da im pokažemo i da usput ostave koji evro.
Za pecaroše Dušana Rakića, Martona Batu i mnoge njihove kolege iz Kanjiže i naselja u Potisju, cvetanje reke je kao melem na ranu. Znatiželjnici i ribolovci sjate se u vreme cvetanja, ne propuštajući jedinstven ugođaj, ali i zato što u vreme cvetanja imaju daleko veći ulov. Bolje trzaju šarani, pa je Rakić upecao šarana kapitalca od jedanaest kila, pa nešto sitnije šarančiće od osam i pet kila, amura od preko četrnaest kila, grizle su i mrene... a Bata je posle nekoliko godina u vreme cvetanja ponovo upecao kečigu. Da u vreme cvetanja nije bila na snazi zabrana pecanja somova, ko zna kako bi se oni proveli. Tiski cvet i cvetanje reke jedan je od najboljih pokazatelja da je reka čista. Čudesni insekti su prava poslastica za ribe, pa ih strastveni pecaroši koriste kada zabacuju udice.
Milorad Mitrović
vojvodinatisa
