Izvor: RTS, 24.Jul.2012, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panda protiv brana na Neretvi
Planirane hidroelektrane na Trebišnjici i Neretvi će, ukoliko budu izgrađene, drastično promeniti hidrologiju i ekologiju oblasti kroz koje protiču, kažu u Svetskom fondu za zaštitu prirode. To bi, kažu, prouzrokovalo prodor morske vode u deltu Neretve i uništilo poljoprivrednu proizvodnju.
Svetski fond za zaštitu prirode upozorio je da bi novi planovi za izgradnju hidroelektrana u Bosni i Hrvatskoj mogli negativno da utiču na sliv i deltu Neretve, jedan od retkih močvarnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << habitata u Evropi.
Planirani projekti imali bi "drastičan uticaj na hidrologiju i ekologiju date oblasti, kao i ozbiljne posledice po lokalno stanovništvo u Hrvatskoj i Bosni", rekao je koordinator te organizacije za Bosnu i Hercegovinu Zoran Mateljak.
"Prema poslednjim planovima, iz sliva Neretve u sliv Trebišnjice preusmeravala bi se ogromna količina vode, veća nego što je ceo protok Neretve u Mostaru, što znači da će predloženi projekti drastično uticati na hidrologiju i ekologiju područja s pogubnim posledicama po lokalno stanovništvo kako u Hrvatskoj, tako i u BiH", istakao je Mateljak.
Ti projekti, kako je naveo, ukoliko se ostvare, prouzrokovaće prodor morske vode u deltu Neretve i potpuni nestanak tamošnje poljoprivredne proizvodnje.
Predstavnici Hrvatske i Republike Srpske su pre nekoliko dana dogovorili zajedničku izgradnju hidroelektrane jačine 300 megavata na reci Trebišnjici blizu Dubrovnika.
Postoje planovi za izgradnju tri hidroelektrane na Neretvi i Trebišnjici, dve na jugu Hrvatske i jedne u istočnoj Bosni, koji ugrožavaju kako "ljude, tako i bioraznolikost", naglasio je Mateljak.
Izgradnja elektrana bi dovela do zasoljavanja zemljišta, a u toj oblasti oko 20.000 ljudi živi od poljoprivrede, posebno od uzgoja mandarina, upozorava organizacija za zaštitu prirode.
"Bez te vode, koja bi bila upotrebljena za elektrane, Neretva je osuđena na katastrofu", naglasio je direktor lokalnog poljoprivrednog preduzeća, Nebojša Jaković.
Neretva, dugačka 225 kilometara, teče kroz Bosnu i uliva se u Jadransko more na hrvatskoj obali, stvarajući deltu od oko 12.000 hektara bogatog močvarnog tla, koje je dom brojnih vrsta ptica i riba.
Neretva i Trebišnjica zajedno čine 40 odsto tekuće slatkovodne vode u Bosni i Hercegovini. Kako se navodi iz ove organizacije za zaštitu prirode Neretva je jedna od najvećih reka koja se uliva u Jadransko more.
Svetski fond za zaštitu prirode je upozorio da bi izgradnja hidroelektrana uništila prirodni rezervat Hutovo Blato, jedan od najvećih habitata ptica selica na Balkanu, kao i da bi ozbiljno uticala na populaciju rečnih riba.
Irma Popović-Dujmović iz Sredozemnog programa Svetskog fonda za zaštitu prirode je upozorila da Hrvatska, ne brinući za opstanak i očuvanje Neretve, planom krši osam međunarodnih konvencija o zaštititi svetskih prirodnih vrednosti.
Ekološka organizacija apelovala je na vlade dveju zemalja da pauziraju planirane projekte dok ne bude izrađena zajednička strateška studija o njihovom mogućem uticaju na okolinu.
U vezi sa tim problemom, organizacija za zaštitu prirode će se takođe obratiti Evropskoj uniji, čiji član Hrvatska treba da postane 2013. godine.
Misija organizacije je da se zaustavi propadanje prirodne okoline na planeti, kao i da se očuva svetska bioraznolikost i promoviše smanjenje zagađenja i rasipanje potrošnje.
.jpg)
