Izvor: Politika, 18.Mar.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Organizovani kriminal mora biti razbijen
Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narkonovac prale „investirajući” ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe, rekao je Boris Tadić u intervjuu Tanjugu
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u intervjuu za Tanjug da su Srbija i sve njene institucije odlučne da se obračunaju sa organizovanim kriminalom, koji, pored navijačkih grupa i terorističkih organizacija Albanaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Kosova, predstavlja najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Prema njegovim rečima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, po razmerama i značaju može da se poredi samo sa akcijom „Sablja”, jer se tu ne radi samo o odbrani države nego o budućnosti čitavih generacija, o budućnosti svakog deteta u Srbiji. „Srbija, prosto, ne može dopustiti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen”, poručio je Tadić.
On je podsetio na činjenicu da su narkokarteli u nekim zemljama ušli u državnu strukturu i destabilizovali državni poredak. „Bilo je i ovde pokušaja te vrste, zato što se radi o grupacijama koje imaju ogromnu količinu novca u gotovini i velike ’investicije’. Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narkonovac prale ’investirajući’ ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe... Trebalo je samo da doživimo da počnu da ’investiraju’ u zdravstveni sistem i obrazovanje, pa da počnu da preuzimaju i samu strukturu države i samu strukturu društva. To država Srbija neće dozvoliti”, rekao je predsednik Srbije.
Zašto Šarićeva grupa nije ranije „uočena”
Na dileme u javnosti kako je bilo moguće da organizovani kriminal, Šarićeva grupa, na primer, i njihova delatnost ne budu ranije „uočeni”, Tadić ukazuje na činjenicu da po formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost, za vreme prošle vlade, nije postojala „politička konstelacija” za takav obračun.
Prema njegovim rečima, od kada je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, u vreme kohabitacije, odnosno vlade Vojislava Koštunice, na sednicama saveta nikada se nije „pojavila” Šarićeva grupa. „Nema nikakve dileme da se ta grupa pojavljivala u nekim policijskim istragama, ali ta tema nije dolazila do Saveta za nacionalnu bezbednost. Onog trenutka kada se pojavila kao faktor ugrožavanja nacionalne bezbednosti, istog trenutka je krenula državna akcija.
Kroz sudski proces doći ćemo do odgovora na pitanje zbog čega se to desilo. Da li je, eventualno, neko sakrivao informacije o jednoj narastajućoj kriminalnoj grupi, koja je došla do ove snage i ovog potencijala koji danas ima. ”, uveren je srpski predsednik.
Politički folklor
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je njegov poziv zemljama regiona na zajednički angažman na suzbijanju organizovanog kriminala u Crnoj Gori shvaćen kao preispitivanje njene državnosti, Tadić odgovara da je reč o žaokama koje su došle od jednog dela crnogorske političke javnosti. „To je terminologija koja se uvek upotrebljava kada je to na neki način politički isplativo u Crnoj Gori, pred izbore, da Srbija ugrožava nezavisnost Crne Gore. Niko u Srbiji nema nameru da ugrožava nezavisnost Crne Gore”, rekao je Tadić i podsetio da je nakon referenduma o samostalnosti otišao u Crnu Goru, prihvatio rezultate referenduma i dao im puni legitimitet.
On je istakao da je borba protiv organizovanog kriminala polje na kojem dve države moraju da sarađuju. „Ja nikoga ne optužujem u Crnoj Gori, niti imam pravo na tako nešto. Niti mislim da je to korisno. Samo tražim da sve ono što je standard međudržavnog ponašanja bude poštovano u borbi protiv organizovanog kriminala”, rekao je Tadić. „Vezivati ovu temu za temu nezavisnosti Crne Gore, samoproglašenja nezavisnosti Kosova itd., to je politički folklor. Taj folklor može da bude koristan pred izbore, ali nema nikakve veze sa stvarnošću”, rekao je srpski predsednik.
Dijalog do kompromisa o pitanju Kosmeta
Komentarišući ocene da Srbija o pitanju Kosova i Metohije treba da prizna faktičko stanje na terenu, Tadić je podsetio da ima više različitih realnosti na terenu: jedna je da Albanci na Kosovu ne žele da žive pod suverenim krovom države Srbije, dok je druga realnost da Srbi na Kosovu ne žele da žive pod suverenim krovom takozvanog nezavisnog Kosova.
Stoga se do kompromisnog i održivog rešenja može doći samo uvažavanjem interesa obeju strana. „Spremni smo da posle odluke Međunarodnog suda pravde dijalogom dođemo do kompromisa”, rekao je predsednik Srbije.
Rame uz rame sa evropskim narodima
Kada je reč o procesu evropskih integracija, Tadić je ocenio da je moguće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU krajem ove ili početkom iduće godine, ukoliko uslov okončanja saradnje sa Haškim tribunalom do tada bude ispunjen. „Čekaju nas teške reforme, i to u uslovima ozbiljne, izuzetno teške i bolne ekonomske krize. Ali Srbija će uspeti u svojim namerama, jer su njeni građani svoju odluku o članstvu Srbije u EU, doneli – i ništa ih ne može sprečiti da po kvalitetu života i standardu budu rame uz rame sa svim evropskim narodima”, zaključio je srpski predsednik.
Reforma pravosuđa mora biti bez senke
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da reforma pravosudnog sistema mora biti zaokružena „bez senke” i izrazio očekivanje da će se to i dogoditi okončanjem procesa odlučivanja Ustavnog suda Srbije po žalbama neizabranih sudija i tužilaca. „Mi reformu pravosuđa moramo da dovršimo. Radi se o opštem izboru sudija i tužilaca, i razjašnjenje pravne dileme da li je bilo potrebno obrazloženje ili ne, u jednom takvom pravnom procesu, nešto je što treba prepustiti pravnim stručnjacima”, izjavio je Tadić za Tanjug.
Međutim, reforma pravosuđa, kako je objasnio, ima i političke implikacije, koje su jako bitne za Srbiju i njenu evropsku budućnost, i zato opravdanost i uspešnost te reforme mora biti neupitna. „Zbog toga su sve sugestije evropskih institucija, kao i uključivanje naših pravnih institucija kakav je Ustavni sud, blagotvorne”, kazao je Tadić.
Ustavni sud bi tokom ove sedmice trebalo da zauzme stav da li će zaokruženjem procesa reforme pravosuđa Srbija, kako je podvukao, konačno dobiti pravosudne institucije koje će valjano procesuirati članove organizovanih kriminalnih grupa i sve one koji su urušavali ekonomski poredak države i bezbednost ljudi.
Neprilične lekcije međunarodnih poslenika
Učešće Srbije na regionalnoj konferenciji na Brdu kod Kranja, izjavio je Boris Tadić u intervju Tanjugu, zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244. „Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelan stav o učešću jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da učestvuje. Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki međunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, bilo neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini”, poručio je Tadić.
On je dodao da je uveren da je u okvirima zadatim u Ujedinjenim nacijama moguće pronalaziti rešenja za svakodnevna životna pitanja, transport, komunikacije, borbu protiv kriminala, ali i za učešće na regionalnim forumima, što je, istakao je, želja Srbije.
[objavljeno: 19/03/2010.]
