Izvor: Blic, 01.Sep.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oporavak tržišta tokom 2010. godine
Emitovanje prvih korporativnih obveznica na berzi je dobar znak za domaće tržište kapitala jer će povećati likvidnost ionako plitkog i nerazvijenog trižišta. Međutim, zna se koliko je emitovanje ovih hartija komplikovano i neophodno je pojednostaviti njihovo izdavanje i razmišljati o poreskim olakšicama za sve one koji emituju korporativne obveznice. Zašto porez na dobit ne bi bio manji za firme koje pomažu razvoj tržišta? To bi mogao biti jedan od načina za motivisanje kompanija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da sa finansiranja putem kredita pređu na prikupljanje kapitala emitovanjem obveznica, kaže u intervju za „Blic dodatak” Dragijana Petrović, predsednica Upravnog odbora „M&V investmentsa”.
U kakvom je stanju berza u odnosu na region?
- Verujte da je svuda slična situacija - nedostatak dodatnih sredstava za investiranje, nedovoljna likvidnost, smanjen broj učesnika u trgovanju, pad vodećih indeksa. Ono što Beogradskoj berzi daje bolju perspektivu jeste potencijal u akcijama NIS-a, „Telekoma”, Elektroprivrede i mnogih privatnih kompanija koje će kroz IPO jednog dana biti na berzi.
Od čega zavisi oporavak tržišta? Da li će berza biti ista posle krize?
- Srpsko tržište je tržište u razvoju i sva kretanja, negativna i pozitivna imaju intenzivniji uticaj nego u slučaju drugih razvijenih tržišta. Odnos države prema institucijama na tržištu kapitala od presudnog je značaja za brzi oporavak.
Da li će posao market mejkera doprineti likvidnosti hartija i privlačenju investitora?
- Trenutno, prisutnost market mejkera na određenoj hartiji ne privlači previše investitore u smislu da će oni zbog toga uvećati vrednost svojih ulaganja i učestalije trgovati zbog ekonomske krize. Prisutnost market mejkera se na pojedinim hartijama mnogo i ne uočava jer ne postoje drugi aktivni učesnici na strani ponude i tražnje, koji bi pokrenuli tržište, odnosno market mejker ne može sam pokrenuti trgovanje. Međutim, kada se pojave nagoveštaji opšte stabilizacije u privredi, berza će prva reagovati, a hartije koje imaju veću likvidnost biće atraktivnije za ulaganje. Stoga, veći broj market mejkera znači stabilnije tržište.
Koja je osnovna prednost market mejkera?
- Ukoliko je market mejker prisutan, nećete doći u situaciju da ne možete kupiti ili prodati hartiju. Takođe, prisutnost market mejking naloga doprinosi i umerenijem kretanju cene hartije, jer je tržište pokriveno sa više naloga i na strani ponude i na strani tražnje, tako da ukoliko cena krene u određenom smeru, veći broj naloga pozicioniran na različitim cenama apsorbuje nagli pad ili rast. Ukoliko market mejker konstantno posluje sa gubitkom, vrlo brzo bi morao da se povuče sa te hartije. Ovako, korist je obostrana, ostali učesnici dobijaju likvidnost dok market mejker ostvaruje profit.
Zašto ste se tek u vremenima krize odlučili za posao market mejkera?
- Tokom prethodnih godina, naročito u 2007, dok je domaće tržište bilo u uzlaznom trendu, postojao je značajan broj investitora koji su svakoga dana svojim trgovanjem doprinosili da se likvidnost održi, tako da kada je reč o najznačajnijim hartijama sa berze, nije se ni razvijala ideja da je market mejking potreban. Tu je, naravno, i finansijski faktor, morate imati dovoljno sopstvenih sredstava, jer se obavezujete da ćete uvek imati ispostavljene naloge kako ponude, tako i tražnje. Kako je tržište od prethodne godine krenulo konstantnom putanjom nadole, zaista nije imalo ekonomskog smisla pojaviti se kao market mejker. Ali sada, kada su turbulencije koliko-toliko manje, možete podneti rizik da kao market mejker možda i nećete ostvariti odmah profit, ali sigurno je i da nećete pretrpeti ogromne gubitke.
Kakav je vaš stav o trenutnoj vlasničkoj strukturi Beogradske berze gde najveće učešće u kapitalu ima država?
- S obzirom na to da su brokersko-dilerska društva istovremeno članovi berze i direktni učesnici na tržištu, u mogućnosti su da na najbolji način upravljaju poslovanjem berze i usmeravaju njen dalji razvoj, poznajući situaciju na tržištu. Država sa svojim predstavnicima bi morala da ima aktivniju ulogu u kreiranju strategije daljeg razvoja tržišta kapitala, što do sada i nije bio slučaj. Mislim da je saradnja države i učesnika na tržištu neophodna ukoliko stvarno želimo da i dalje idemo napred.
Ponovo se špekuliše o zainteresovanosti Bečke berze za domaću. Da li bi je trebalo prodati?
- Obim transakcija na Beogradskoj berzi, koji je trenutno vrlo skroman, odložena privatizacija velikih kompanija čije bi akcije trebalo da se nađu na berzi i aktuelna ekonomska kriza negativno utiču na moguću cenu Beogradske berze i mislim da u ovakvoj situaciji Beogradska berza ne bi postigla zadovoljavajuću cenu. Verujem da će jednog dana većina tržišta iz bivše SFRJ i sa Balkana postati jedno regionalno tržište sa svim prednostima velikog tržišta, ali mislim da trenutno nije za to momenat. Prodaja berze treba da omogući lakši pristup tržištu i nesmetano kretanje kapitala, a trenutno je većina investitora zainteresovana za sopstveno „spasavanje” i ne previše za ulaganja na mala tržišta kakvo je naše i zato je neminovnost put regionalizacije i ukrupnjavanja berze. Druga je stvar pitanje hartija koje su listirane na domaćoj berzi i ponude hartija od vrednosti za trgovanje, koja ako se ovako nastavi biće sve manja i manja... ali to je u rukama države koja mora da prepozna značaj berze i omogući da se neke od javnih kompanija nađu na berzi.
Da li bi trezorski zapisi trebalo da se kotiraju na berzi?
- Sekundarno trgovanje bi moglo da se odvija na berzi jer bi na taj način informacije o ponudi i tražnji i zaključenim transakcijama bile javno dostupne svim učesnicima na tržištu. Investitori bi bili zainteresovaniji za kupovinu zapisa ukoliko znaju da za isti postoji organizovano sekundarno tržište i da će u svakom momentu biti u mogućnosti da isti ponude na prodaju i pre roka dospeća, a ne da nasumice pokušavaju da nađu zainteresovanu drugu stranu za obavljanje transakcije.
Da li će berza posle krize biti ista i šta će biti drugačije?
- Sigurno da neće, investitori neće žuriti sa ulaganjima već će racionalnije donositi odluke u izboru hartija koje kupuju i vodiće više računa o ceni koju plaćaju. Oni neće želeti da kupuju samo zato što hartije neko drugi kupuje, što se ranije često dešavalo, već zato što prepoznaju kvalitet tih kompanija u koje ulažu. U međuvremenu, potrebno je usavršiti regulative i standarde korporativnog upravljanja i uopšte korporativnu kulturu na domaćem tržištu kapitala svim neophodnim izmenama zakona. Svako tržište je posebno na svoj način, tako da prepisivanje zakonskih propisa koji važe u razvijenim zemljama, bez posebnog prilagođavanja, može biti pogubno za domaće tržište.
Od čega zavisi oporavak tržišta i kada ga očekujete?
- Neophodan uslov za oporavak jeste pre svega makroekonomska i politička stabilnost. Brži oporavak svakako može da pomogne država aktivnijim gledanjem na tržište kapitala i privredu uopšte adekvatnijim reagovanjem na njegove potrebe. Uz te preduslove značajniji oporavak tržišta možemo očekivati krajem 2010. godine uz mnogo iznenađenja do tad.
Neuspešna preuzimanja
Da li je ovo vreme za jeftino preuzimanje?
- Trenutna situacija pogoduje tzv. tržišnim preuzimanjima jer su u ovim uslovima cene akcija dobrih kompanija na relativno niskom nivou, a vrlo često te kompanije postižu dobre poslovne rezultate, pa su nepravedno kažnjene tako postignutom cenom. Ali šta znači jeftino preuzimanje? Vi ne možete naterati nekoga da proda svoje akcije po bilo kojoj ceni, što akcionari najčešće i ne čine. Na berzi, kao i putem preuzimanja, teško ćete naći veliki broj akcija po niskim cenama zbog čega su i određeni pokušaji preuzimanja bili neuspešni.
J. A.
.jpg)
