Izvor: Vesti-online.com, 01.Apr.2012, 12:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odiseja u kamp prikolici

Holandski pisac i kulturolog Peter Bijl na nedavno održanom sajmu turizma u Berlinu svratio je na promociju Srbije, privučen tragom neobične avanture koju je doživeo pre dve godine, kada je zajedno sa muzičarem Tjerkom Riderom i psom Daksom krenuo kroz osam zemalja od Utrehta u Holandiji do krajnjeg cilja Istanbula. Na put su krenuli u kamp prikolici oslikanoj evropskom mapom, ali bez automobila koji bi je vukao. To je bio deo njihovog kulturološkog projekta.

- Namera nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je bila da pokažemo da čovek bez pomoći drugih ne može da se kreće napred. Da nismo sreli tolike dobre ljude koji su nas povezli od jednog do drugog mesta stajali bismo možda još na nekoj benzinskoj pumpi u Austriji - kaže Peter, kojem je od prošle jeseni štampan drugi tiraž knjige na holandskom i engleskom jeziku pod nazivom "Traži se kuka", koju ovih dana predstavlja u Briselu.

Tjerk Rider, muzičar i teatrolog, napravio je od nesvakidašnjeg iskustva pozorišni komad. Zajednička poruka obojice je priča o ljudskosti, nada u međusobnu solidarnost i otvorenost prema drugima i svetu.

- Srbija je bila veoma važna deonica na našoj turneji. Nikada pre toga nismo bili u vašoj zemlji i, naravno, postojale su predrasude, jer nismo znali jezik i želeli smo samo da što pre prođemo. Ali, za te dve nedelje u Srbiji doživeli smo najlepše susrete sa ljudima - priča Peter.

Seća se da ih je od Novog Sada do pumpe ispred Beograda povezao Dragan Latinović, kuvar iz Beograda, u svom prastarom renou 4.

Putovanje je bilo organizovano u dva dela sa ciljem da se prođu tri evropska grada kulture 2010. godine: od Esena u Rurskoj oblasti, preko Pečuja u Mađarskoj, do krajnjeg cilja u Istanbulu. Prva polovina je pređena tokom zime od Utrehta do Beča, a drugi deo puta preko Balkana u leto 2010. godine, kada su išli preko Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske do Istanbula. Putovanje je trajalo ukupno dva i po meseca, od čega letnji deo puta šest nedelja. Posle 3.500 kilometara, zahvaljujući pomoći 53 vozača sa kukom na kolima, dva umetnika i njihov pas našli su se na cilju.

- Tog dana nas je pratila ekipa VOX televizije, a nemačka novinarka sa tipičnim zapadnjačkim pogledom na svet pitala je Dragana, koji je krenuo na rođendan svoje sestre: "Da li ste se plašili?" Kada uzmete u obzir strahove Nemaca da ne dobiju ogrebotinu na kolima i da li će moći da naplate osiguranje, to je bilo sasvim logično pitanje. Dragan je potpuno opušteno odgovorio: "Strah? Neeee... Pa mi smo preživeli bombardovanje!"

Posle su se tu našli Miki i Dimitrije, šoferi koji su vozili kamion od Berlina do Beograda, i koji su im rekli: "Povešćemo vas, naravno, šta god nam gazda rekao." Do Smedereva su ih dovezli Saša i Milica, studentkinja koja se preko leta vraćala kući kod roditelja, tako da je gepek bio pun njenih stvari, zajedno sa jednim ogromnim starim televizorom. Posle ih je jedan turski bračni par prebacio do Niša, a zatim su stigli do benzinske pumpe u Sićevu i pomislili da su došli na kraj sveta.

Na putu se, kaže Peter Bijl, radilo o uzimanju i davanju:

- Ljude koji su nas povezli pitali smo o njihovim snovima, željama koje imaju, ali koje zbog svakodnevice zaboravljaju da ostvare. Tjerk ih je pozvao da zajedno naprave korak ka tome da ih jednog dana pretvore u stvarnost. Turčin Gurkan je, na primer, poželeo da otputuje u Japan preko Puta svile. Njegova želja je završila u konzervi sa datumom važenja, koju je Tjerk hermetički zatvorio i poklonio svom dobročinitelju u nadi da će ovaj pre isteka roka preduzeti potrebne korake da ispuni svoju želju.

- To poglavlje u knjizi sam nazvao "Mikrokosmos". Dva dana se nismo pomerili i već smo gubili nadu da ćemo nastaviti put. Ljudi koji su dolazili na pumpu išli su samo do sela, ali ne i prema Bugarskoj. Radnik na pumpi Slobodan doneo nam je za doručak kroasane i kafu.

Svi su bili spremni da pomognu. Jedan čovek nam je poklonio flašu rakije, dva šofera su nas pozvala na pivo, i mada su svi pričali samo srpski, našao se univerzalni jezik zahvaljujući našem psu, muzici i imenima fudbalera. Srbi znaju holandsku reprezentaciju iz 1974. godine bolje nego ja - priča s osmehom Peter.

Dva holandska umetnika koja veruju u svoju misiju i rade ono što im srce kaže da rade, bili su atrakcija za novinare u svim zemljama kroz koje su prošli. Na Ju tjubu se mogu videti delovi televizijskih izveštaja na različitim jezicima koji govore o neobičnim autostoperima sa prikolicom. Radoznali novinari su pitali jednog vozača zašto im pomaže.

- Zato što mi imamo kuku, a njima je ona bila potrebna - glasio je jednostavan odgovor.

Kao jedan od dragocenih susreta izdvajaju poznanstvo sa Biljanom Marčetom, direktorkom turističke organizacije Magelan, pre dve godine na sajmu u Berlinu, kada su spremali putovanje na Balkan. Bila im je od velike pomoći po dolasku u Novi Sad, kada im je poželela dobrodošlicu, uspostavila kontakte sa medijima...

- Dve noći smo proveli u prikolici blizu Štranda, a Biljana nam je pomogla da upoznamo grad, da vidimo Petrovaradin. U Beogradu smo proveli četiri-pet dana i imali prilike da obiđemo grad - objašnjava Peter. - Srbija nam je bila velika inspiracija, a tražimo u Srbiji pogodne bine, festivale i ljude kojima bismo mogli da pričamo o svom putovanju. Više informacija zainteresovani mogu da nađu na stranici njnjnj.caravanproject.eu.

Nastavak na Vesti-online.com...