Izvor: Politika, 11.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana traži slobodu za Šainovića
Advokat Toma Fila ocenio da je nerazuman zaključak da je Šainović imao ključnu ulogu u progonu kosovskih Albanaca
Odbrana Nikole Šainovića zatražila je juče od apelacionog veća tribunala u Hagu da ga oslobodi krivice za progon kosovskih Albanaca 1999. i preinači prvostepenu presudu kojom je proglašen krivim i osuđen na 22 godine zatvora.
Na početku rasprave o žalbama odbrane i tužilaštva, branilac Toma Fila ocenio je da je prvostepena presuda pravno i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << činjenično neodrživa, nejasna i protivrečna. Advokat je ocenio da u prvostepenom postupku nije bilo „direktnih dokaza” o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata. Odbrana, prema njegovim rečima, smatra da je prvostepeno sudsko veće zanemarilo iskaze niza svedoka o tome da vlasti Srbije i SRJ nisu imale plan za progon Albanaca. Utvrđujući da je 700.000 Albanaca otišlo s Kosova zbog akcija srpskih snaga, prvostepeno veće je, prema stavu odbrane, takođe postupilo nerazumno, zato što je isključilo sve druge uzroke tog pokreta stanovništva, poput „straha od masovnih pogibija” u izbegličkim kolonama koje je NATO bombardovao. Osvrćući se na nalaz iz presude da je Šainović bio „politički koordinator” vojnih, policijskih i paravojnih snaga koje su izvršile zločine, njegov branilac je podsetio da je, po optužnici, Šainović bio „komandant zajedničke komande” VJ i MUP-a na Kosovu. „Optužba nije dokazala da je Šainović to bio, pa ga je veće osudilo kao političkog koordinatora”, rekao je Fila.
Odbrana je negirala i da je „zajednička komanda” MUP-a i VJ imala komandnu ulogu, tvrdeći da pisana naređenja jasno pokazuju da su tokom rata na Kosovu funkcionisali vojni i policijski lanac komande. Zajedničku komandu, Fila je opisao kao debatni klub, uz sugestiju da nije imao ni komandu, ni komandanta. On je zaključio da je nerazuman zaključak iz presude da je Šainović imao ključnu ulogu u orkestriranju progona kosovskih Albanaca, jer nema dokaza da je on srpskim snagama davao bilo kakve instrukcije niti je imao veze s pomeranjem stanovništva.
Negirajući i da je Šainović bio čovek od poverenja tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, odbrana je naznačila da su dokazi o tome „u sferi pretpostavki”.
Prvostepena presuda „negira” postojanje Srbije i SRJ koje „tretira kao privatni posed Slobodana Miloševića”, kao da je Milošević „ostvarivao svoju privatnu volju”, ocenio je Šainovićev advokat.
Fila je pozvao apelaciono veće da, ukoliko ne oslobodi njegovog klijenta, prvostepeno izrečenu kaznu Šainoviću znatno umanji zato što je, ako postoji, „njegov doprinos sasvim mali, a autoritet retko korišćen”.
Optuženi Šainović i Ojdanić su u pritvoru tribunala od proleća 2002, kada su se dobrovoljno predali. Pošto će mu uskoro isteći dve trećine zatvorske kazne, general Ojdanić ima pravo da zatraži prevremeno puštanje na slobodu.
Generali Pavković, Lazarević i Lukić su se sudu dobrovoljno predali 2005. godine. Prvostepenom presudom tribunal je Šainovića osudio na 22 godine zatvora, zajedno sa komandantom Treće armije Vojske Jugoslavije generalom Nebojšom Pavkovićem i načelnikom Štaba MUP na Kosovu, generalom Sretenom Lukićem.
Na po 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina na Kosovu, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba VJ general Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa VJ general Vladimir Lazarević.
D. Čarnić
objavljeno: 12.03.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
