Izvor: B92, 11.Mar.2013, 15:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbrana traži oslobađanje Šainovića

Hag -- Odbrana Nikole Šainovića zatražila je danas od apelacionog veća Tribunala u Hagu da Šainovića oslobodi krivice za progon kosovskih Albanaca 1999.

Odbrana time traži da se preinači prvostepena presuda kojom je on proglašen krivim i osuđen na 22 godine zatvora.

Na početku rasprave o žalbama odbrane i tužilaštva, branilac Toma Fila je ocenio da je prvostepena presuda "pravno i činjenično neodrživa", "nejasna" i pravno protivrečna.

Podsetimo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvostepenom presudom Tribunal je 29. februara 2009. Šainovića (64), koji je bio potpredsednik vlade SR Jugoslavije, osudio na 22 godine

zatvora, zajedno sa komandantom Treće armije Vojske Jugoslavije generalom Nebojšom Pavkovićem (66) i načelnikom Štaba MUP na Kosovu, generalom Sretenom Lukićem (57).

Osuđeni su kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999, a cilj im je bila - kako je tvrdila i optužba - "promena etničke ravnoteže radi zadrzavanja srpske kontrole" nad pokrajinom.

Proglašeni su krivim po svih pet tačaka optužnice: za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva s Kosova.

Na po 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina na Kosovu, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba VJ general Dragoljub Ojdanić (71) i komandant Prištinskog korpusa VJ general Vladimir Lazarević (63).

Svi osuđeni, ali i tužilaštvo, žalili su se na presudu. Ojdanić je nedavno povukao žalbu, prihvativši nalaze prvostepene presude i kaznu, a zatim je, u njegovom slučaju, od žalbe odustalo i tužilaštvo.

Tvrdeći da je presuda zasnovana na "pogrešnim zaključcima o činjenicama i pravu", Šainovićev branilac Fila danas je rekao da u prvostepenom postupku nije bilo "direktnih dokaza" postojanja udruženog zločinačkog poduhvata. Po odbrani, prvostepeno sudsko veće je zanemarilo iskaze niza svedoka o tome da vlasti Srbije i SRJ nisu imale plan za progon Albanaca, niti je postojanje takvog plana pomenuto u bilo kojem dokumentu mnogobrojnih međunarodnih zvaničnika.

Advokat Fila "nerazumnim" je nazvao zaključak, po njegovim rečima proistekao iz prvostepene presude, da su "SRJ i Srbija od svih prilika za progon Albanaca izabrali najnepovoljniju - rat s NATO", odnosno "jedinu priliku koju nisu mogli dobiti".

"Znači, Srbi čekaju na napad NATO da bi ostvarili svoj cilj - Kosovo bez Albanaca... Jedino ostvarljiv cilj, ako pobedi NATO", kazao je Šainovićev branilac.

Utvrđujući da je 700.000 Albanaca otišlo s Kosovo zbog akcija srpskih snaga, prvostepeno veće je, po Fili, takođe postupilo nerazumno, zato što je isključilo sve druge uzroke tog pokreta stanovništva, poput "straha od masovnih pogibija" - u izbegličkim kolonama koje je NATO bombardovao. "Sve što se nije uklapalo u unapred određenu sliku, odbačeno je", tvrdio je Fila.

Osvrćući se na nalaz iz presude da je Šainović bio "politički koordinator" vojnih, policijskih i paravojnih snaga koje su izvršile zločine, njegov branilac je podsetio da je, po optužnici, Šainović bio "komandant zajedničke komande" VJ i MUP na Kosovu. "Optužba nije dokazala da je Šainović bio komandant zajedničke komande, pa ga je veće osudilo kao političkog koordinatora, a od toga se nismo ni branili... Time mu je uskraćeno pravo na pravičan

postupak - osuđen je za nešto za šta nije bio optužen", rekao je Fila.

Odbrana je negirala i da je "zajednička komanda" MUP i VJ imala komandnu ulogu, tvrdeći da pisana naređenja jasno pokazuju da su tokom rata na Kosovu funkcionisali vojni i policijski lanac komande.

Na sastancima "zajedničke komande", kako je kazao branilac Fila, Šainović je uglavnom ćutao, za razliku od tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića koji je na jednom skupu "davao uputstva".

Prvostepeno veće je Milutinovića 2009. oslobodilo krivice za zločine na Kosovu, a tužilaštvo se nije žalilo na tu presudu.

U presudi, po Filinim rečima, nije bilo "ni dokaza, ni reči" o tome "šta je i koga Šainović koordinirao" i kako je povezan sa zločinima na terenu. Tokom 1999. Šainović je bio na tri sastanka "zajedničke komande" i to kratko. "Zajedničku komandu", Fila je opisao kao "debatni klub", uz sugestiju da nije imao "ni komandu, ni komandanta".

"Nerazuman" je stoga zaključak iz presude da je Šainović imao "ključnu ulogu" u orkestriranju progona kosovskih Albanaca, budući da, po zastupniku odbrane, "nema dokaza" da je on srpskim snagama davao bilo kakve instrukcije ili da je imao veze s pomeranjem stanovništva.

Negirajući i da je Šainović bio čovek od poverenja tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, odbrana je naznačila da su dokazi o tome "u sferi pretpostavki". Kao vrhovnom komandantu VJ i predsedavajućem Vrhovnog saveta odbrane, Miloševiću, kako je sugerisao branilac Fila, nije bio potreban

Šainović da na Kosovo prenosi naređenja. Šainović je sve vreme delovao u okviru svojih zakonskih ovlašćenja.

Posebne odnose sa Miloševićem imao je predsednik Srbije Milutinović, "s kojim je bio po ceo dan", a ne Šainović, tvrdila je odbrana, pominjući svedočenje tadašnjeg evropskog posrednika Volfganga Petriča. "Da je Petrič o Šainoviću rekao ono što je rekao o Milutinoviću, Šainović bi dobio doživotnu robiju", rekao je branilac Fila.

Fila je pozvao apelaciono veće da, ukoliko ne oslobodi njegovog klijenta, prvostepeno izrečenu kaznu Šainoviću znatno umanji zato što je, ako postoji, "njegov doprinos sasvim mali, a autoritet retko korišćen".

Nastavak na B92...