Izvor: RTS, 30.Jan.2013, 21:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbrana traži oslobađanje Stanišića

Stanišić bi trebalo da bude oslobođen svih optužbi, kaže branilac Jovice Stanišića u završnoj reči u Tribunala u Hagu. Stanišić optužen za zločine nad nesrpskim civilima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-1995. godine.

Odbrana bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića traži od sudija Tribunala u Hagu da Stanišića oslobode optužbi za zločine nad nesrpskim civilima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-1995. godine.

"Stanišić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bi trebalo da bude oslobođen svih optužbi i da mu bude omogućeno da ode kao slobodan čovek, bez mrlje na svom ugledu... i da uživa u miru čijem je stvaranju doprineo", rekao je u završnoj reči Stanišićev branilac Vejn Džordaš.

Stanišić je, zajedno sa svojim pomoćnikom i prvim komandantom "crvenih beretki" Frankom Simatovićem-Frenkijem, optužen za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.

Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Tužilaštvo je juče zatražilo da Stanišić (62) i Simatović (62) budu proglašeni krivima po svim tačkama optužnice i kažnjeni doživotnim zatvorom.

Negirajući da su tužioci dokazali Stanišićevu krivicu, njegov branilac Džodaš je naglasio da je njihov dokazni postupak bio "kao kuća podignuta na pesku, bez čvrstog temelja". Dokaze optužbe, Stanišićev advokat nazvao je "dvosmislenim" i "nepouzdanim".

Odbrana je, kao nedokazanu, odbacila tvrdnju tužilaštva da je Stanišić bio "čovek broj dva" predsednika Srbije Slobodana Miloševića i "koordinator" Miloševićevog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.

Stanišić, kao "pragmatista, a ne nacionalista ili ekstremista", kako je rekao njegov branilac, "nikada nije verovao u Veliku Srbiju zasnovanu na širenju teritorije", ali je bio svestan i da Jugoslavija ne može da se održi.

"Posle erupcije na Balkanu, Stanišićev posao bio je da spreči erupciju u Srbiji", odnosno da suzbije "sve nacionalističke ekstremiste... međunarodni sukob, građanski rat i terorizam", rekao je Džordaš.

Ne negirajući da je Stanišić, kao šef srpske tajne policije "tokom ratnog stanja", bio blizak i "uključen" u ratna zbivanja, njegov britanski advokat tvrdio je da se Stanišićeva uloga svodila na prikupljanje obaveštajnih informacija važnih za bezbednost Srbije i napore za postizanje i sprovođenje mirovnih planova u Hrvatskoj i BiH.

U toj ulozi, Stanišić je, po odbrani, održavao kontakte sa liderima Srba u Hrvatskoj i BiH Milanom Babićem, Milanom Martićem, Goranom Hadžićem, Radovanom Karadžićem i drugima. Svi oni bili su, po tužiocima, učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Branilac Džordaš, suprotno tome, rekao je da tužioci nisu izveli nijedan dokaz o Stanišićevom učešću, a kamoli o značajnom doprinosu tom poduhvatu.

Po zastupniku odbrane, "rat nije bio Stanišićev izbor, nego njegova briga". "U vremenu ludila i etničke mržnje, Stanišić se izdvajao kao glas razuma", rekao je Džordaš. "Kada su lideri marširali u rat, on je posegnuo za međunarodnim partnerima da bi ga sprečio".

Stanišić "nije mogao javno da kritikuje politiku", za koju je zastupnik odbrane sugerisao da je Miloševićeva. Mogao je da podnese ostavku, ali bi tako "išao linijom manjeg otpora".

Odbrana je tvrdila i da "SDB Srbije nije bila stvorena za rat, niti je Stanišić imao ratne veštine".

"Kada im je rat odgovarao, Milošević i Karadžić posezali su za drugim ljudima od (načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila) Perišića, do (komandanta Vojske Republike Srpske Ratka) Mladića, Željka Ražnatovića-Arkana i Radovana Stojčića-Badže", rekao je Džordaš.

Suprotno tome, Stanišić je, po Džordašovim rečima, delovao kada je bila potrebna "hladna glava" i diplomatska veština za rešavanje kriza, poput oslobađanja pripadnika Unprofora koje je Vojska Republike Srpske 1995. uzela za taoce.

Negirajući bilo kakvu vezu Stanišića s paravojnim formacijama, poput "crvenih beretki", Arkanovih "tigrova" ili Škorpiona, preko kojih je, po optužnici, ostvarivao zločinački plan u Hrvatskoj i BiH, branilac Džordaš naglasio je da tužioci postojanje te povezanosti nisu potkrepili "nijednim Stanišićevim naređenjem ili uputstvom".

Odbrana je tvrdila da su "drugi", a ne šef SDB Srbije, "bili savršeno sposobni" da organizuju, obuče i u rat upute "specijalne jedinice" koje su činile zločine.

Tvrdnju tužilaštva da su razni službenici SDB Srbije delovali u Hrvatskoj i BiH za račun i po uputstvima Stanišića, branilac je odbacio kao "mešanje uloge institucije i pojedinca".

Pominjanje Stanišića u ratnim beleškama Ratka Mladića, advokat Džordaš odbacio je kao "nespretan Mladićev pokušaj da upetlja Stanišića". Verodostojnost tih beleški Stanišićev branilac osporio i sugestijom da nedostaju delovi o Srebrenici i Sarajevu.

Stanišić je, po odbrani, Mladića prvi put sreo tek 1993, a Mladićev zamenik Manojlo Milovanović svedočio je da je, kada je prvi put video Stanišića, "pomislio da je konobar".

U nastavku rasprave, završnu reč izložiće odbrana drugooptuženog Simatovića.

Raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija presudu će izreći naknadno.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Suđenje je, posle jednog neuspešnog pokušaja, počelo juna 2009, a izvođenje dokaza završeno je 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a u odbranu optuženih iskaz su dala 33 svedoka.

Više puta pre i tokom procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.

Nastavak na RTS...