Izvor: RTS, 13.Mar.2013, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana traži oslobađanje Lazarevića
Odbrana generala Vladimira Lazarevića zatražila od Apelacionog veća Tribunala u Hagu da Lazarevića oslobodi krivice i poništi prvostepenu presudu kojom je osuđen na 15 godina zatvora.
Odbrana generala Vladimira Lazarevića traži od Apelacionog veća Tribunala u Hagu da ga oslobodi krivice za podržavanje i pomaganje progona Albanaca sa Kosova 1999. godine i poništi prvostepenu presudu kojom je Lazarević osuđen na 15 godina zatvora.
Pozivajući sudije da prihvate >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Lazarevićevu žalbu, branioci Đuro Čepić i Mihajlo Bakrač su tvrdili da dokazi pokazuju da je Lazarević, kao komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, postupao po zakonu u odbrani zemlje od vazdušnih napada NATO i terorističke OVK.
Odbrana je, kao nedokazan, odbacila navod iz prvostepene presude da je Lazarević bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata u cilju progona albanskog stanovništva sa Kosova.
Zbog pomaganja i podržavanja prisilnog premeštanja i deportacija Albanaca na Kosovu, Tribunal je 29. februara 2009. prvostepenom presudom na po 15 godina zatvora osudio generale Lazarevića i bivšeg načelnika Generalštaba VJ generala Dragoljuba Ojdanića.
Da bi Lazarevića osudilo za pomaganje i podržavanje zločina, prvostepeno veće moralo je dokazati da je on tu pomoć pružao svestan da će ona biti "direktno usmerena" za činjenje zločine, a, kako je naglasila odbrana, dokazi govore upravo suprotno.
Osvrćući se na greške prvostepenog veća, branilac Mihajlo Bakrač je rekao da je tokom suđenja morala biti dokazana konkretna veza generala Lazarevića i počinilaca zločina na terenu što, kako tvrdi odbrana, nije učinjeno.
Branilac Čepić naglasio je, pozivajući se na dokumente, da je Lazarević, tokom rata na Kosovu, "preduzeo sve što je u njegovoj moći" da se vojnici koji su činili krivična dela "kazne i krivično i disciplinski".
Zastupnik odbrane sugerisao je da o tome postoje mnogobrojni dokazi, uključujući i Lazarevićeva naređenja.
Odbrana je citirala Lazarevićeva naređenja iz aprila 1999. da se stanovništvo koje se "pomerilo" tokom rata, nađe i zaštiti, i da se "spreči bilo kakav dalji pokret", a civili vrate u naselja.
Uzvraćajući na argumente odbrane, tužioci su zatražili odbacivanje Lazarevićeve žalbe zato što odbrana nije dokazala da je prvostepeno veće počinilo grešku. Sudije su bile "i preterano oprezne" kada su generalu izrekle kaznu od 15 godina zatvora, ocenio je
tužilac Matijas Markušen.
