Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Dec.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od Temerina do Budima: Za "simetrični" 23. januar

BUDIMPEŠTA - Iz Temerina, Segedina i Budimpešte potiče inicijativa da se 23. januar proglasi danom evociranja uspomene na "nevine mađarske žrtve", nastradale krajem Drugog svetskog rata u Vojvodini, što je kako tvrdi Andraš Agošton, važno za srpsko-mađarsko pomirenje.

Kako se navodi u članku koji je danas emitovao Tanjug, nova inicijativa, potekla gotovo u isto vreme iz pomenuta tri grada, tiče se navodne želje vojvođanskih, ali i Mađara u matičnoj državi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da, odrede datum za sećanje na Mađare koji su krajem Drugog svetskog rata stradali u Vojvodini.

Agošton: Nije bilo srpskog izvinjenja

Najsvežija inicijativa potekla je od predsednika Demokratske partije vojvođanskih Mađara Andraša Agoštona, koji je iz Temerina, sedišta te stranke, poslao pismo ostalim članovima Mađarske koalicije sa željom da zajednički upute dopis srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću s predlogom da Vlada Srbije zauzme zvaničan stav o navodnom pogromu koji su u jesen 1944. i zimu 1945. godine počinili jugoslovenski partizani, pre svega u Bačkoj.

"Ono čega nema, a čiji značaj je s političkog stanovišta sve veći, jeste izvinjenje srpske strane. Znamo za neke slučajeve, kada su se pojedini lokalni srpski rukovodioci pojavljivali na našim komemoracijama, ali nije bilo izvinjenja u zvaničnoj formi. A ono bi bilo važno za srpsko-mađarsko pomirenje", naveo je Agošton.

Šandor: Vreme za suočenje

Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, najveće stranke u Mađarskoj koaliciji, još se nije oglasio, dok je lider Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) Šandor Pal odmah prihvatio predlog svog kolege.

"Došlo je vreme da vlast, koja sebe naziva demokratskom, suočimo sa stvranošću i istorijskim činjenicama", poručio je Pal i podsetio da je njegova stranka već predložila da dan sećanja na pobijene Mađare u Vojvodini bude 23. januar.

Preko "Čudesnog jelena" do predsednika

Datum je dogovoren na nedavnom sastanku mesnog ogranka DZVM u Segedinu i jedne tamošnje civilne organizacije koja nosi ime "Čudesni jelen", po mitološkom biću koje se pokazivalo na nebu u vidu svetlucavih zvezda i pokazivalo put ugarskim plemenima.

Put dve pomenute organizacije vodio je dalje do Palate "Šandor" u Budimu, rezidencije šefa mađarske države. Ispred nje je najpre održana konferencija za štampu na kojoj su, između ostalih, govorili istraživači "genocida nad vojvođanskim Mađarima": publicista Marton Matuška i Julija Teleki iz - Temerina.

Potom su organizatori skupa predali peticiju sa 2 300 potpisa šefu kabineta predsednika Lasla Šojoma i poslaniku Evropskog parlamenta Žoltu Bečeiju, inače zaduženom za Srbiju.

U tekstu se traži da predsednik Republike podrži inicijativu da 23. januar bude proglašen "danom sećanja na nevino stradale Mađare".

Datum je vezan za 23. januar 1945. godine, dan kada su iz Čuruga, Žablja i još nekih bačkih mesta odvedeni u logore preostali žitelji mađarske nacionalnosti, mahom starci, žene i deca. Među njima je bila i tada desetomesečna Julija Teleki.

Pre toga, oktobra 1944. godine, partizani su navodno likvidirali mađarski muški živalj u tim naseljima.

Sedma misa

Nedelju dana pre no što je pomenuta peticija predata, u bazilici "Sent Ištvan" u Budimpešti je, po sedmi put, održana misa posvećena sunarodnicima, žrtvama u Delvideku, kako Mađari zovu "Južni kraj", tojest Vojvodinu.

Prvi put je takva misa održana 2001. godine na inicijativu izvesne Magdolne Čerešnješ, rođene Budimpeštanke, ali čiji preci potiču iz Vrbasa. Povod je bio lične prirode - njen deda sa očeve strane je "ni kriv ni dužan" stradao početkom 1945. godine u svom rodnom mestu.

Na ovogodišnjoj misi okupilo se oko 80 ljudi iz Vojvodine, a domaćin njihovog kasnijeg druženja u jednoj vili na Beogradskom keju u Budimpešti bio je - Bečei, funkcioner opozicionog Saveza demokratske omladine (Fides).

Bečei, inače rodom iz Segedina, obećao je punu podršku predlogu da 23. januara postane "dan evociranja uspomene na nevine mađarske žrtve" i rekao - u intervjuu internet portalu "Vojvodina danas" - da je po tom pitanju već obavestio neke svoje sagovornike u Beogradu i Briselu.

Neupućeni u Beogradu

U Beogradu je, kako kaže, učestvovao na trodnevnom seminaru delegata Evropskog saveta i Skupštine Srbije i imao priliku da načne pomenutu temu.

"Čini mi se da aktuelni srpski političari ne znaju gotovo ništa o onome što se događalo u Vojvodini krajem Drugog svetskog rata. Mi smo se za nedela mađarskih honveda odavno izvinili, pa u tom pogledu nema ravnoteže u mađarsko-srpskim odnosima. Rešenje se može naći samo ako to pitanje mi - vojvođanski i Mađari u matici - držimo otvorenim i povežemo sa integracijom Srbije u Evropsku uniju", zaključio je Bečei.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...