Izvor: Southeast European Times, 25.Apr.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obama obeležava pogibiju Jermena; Turska kritična

Pitanje je i dalje vrlo osetljivo, s obzirom da Turska odbija tvrdnje o genocidu.

25/04/2011

(Zaman, Galf tudej, Aysor.am – 25.4.2011; Bela kuća, Hurijet, Vorld buletin, RFE/RL, VOA, Vašington tajms, Dojče vele – 24.4.2011)

Američki predsednik Barak Obama obeležio je ovog vikenda Jermenski dan sećanja, opisujući smrt 1,5 miliona Jermena pre 96 godina kao „jedan od najgorih zločina 20. veka“, mada nije koristio termin genocid.

„Dosledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sam iznosio svoje lično mišljenje o onome što se dogodilo 1915. godine i moj stav o tom periodu istorije nije se promenio“, napisao je Obama u saopštenju objavljenom u subotu (23. aprila). „U interesu svih nas je da dođe do punog, iskrenog i pravednog priznanja činjenica.“

Njegove reči izazvale su velike kritike u Turskoj, gde je ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu izjavio da je saopštenje „jednostrano i tumači istoriju samo iz jedne perspektive“.

„Žalosno je što se svake godine pojavi to pitanje i baci senku na naše odnose sa Sjedinjenim Državama. Puno je bola pretrpljeno na otomanskim teritorijama tokom raspada imperije“, dodao je Davutoglu, a prenosi istanbulski dnevnik Hurijet. „Očekivali bismo od gospodina Obame da se seti i patnji Turaka iz tog vremena.“

Čak 1,5 miliona Jermena masakrirano je 1915. i 1916. godine, u, kako smatraju mnogi istoričari, prvom genocidu 20. veka. Međutim, Ankara odbacuje te tvrdnje, navodeći da su cifre preterane i da su se ubistva dogodila u trenutku opšte klime građanskog rata, u kojem su ginuli i Turci.

To pitanje je i dalje izuzetno osetljivo i godinama se u Turskoj nije čula javna debata. Međutim, to je nedavno počelo da se menja. Mala okupljanja održana su u nedelju u šest gradova širom zemlje, u znak sećanja na jermenske intelektualce i lidere zajednice koje su uhapsile otomanske vlasti 24. aprila 1915. godine. Većina njih deportovana je u centralnu Anadoliju, gde su izgubili život.

Mnogi kažu da je ta akcija predstavljala početak mnogo veće čistke, iako je Turska dugo isticala da nije postojao sistematski plan istrebljenja Jermena.

Pohvaljujući napore koje Ankara i Jerevan preduzimaju poslednjih godina na polju unapređivanja svojih veza, Obama ih je u subotu pozvao da se pomere napred na tom putu.

„Odajem priznanje Turcima koji su spašavali Jermene 1915. godine i ohrabren sam dijalogom između Turaka i Jermena, kao i unutar same Turske, u vezi sa tim bolnim periodom istorije“, rekao je on. „Turski i jermenski narod zajedno će biti snažniji kada priznaju svoju zajedničku istoriju i prepoznaju svoje zajedničko čovekoljublje.“

Obama je takođe pohvalio Jermene zbog njihovog doprinosa širom sveta, posle tih tragičnih događaja u Turskoj pre skoro jednog veka, posmatrajući to kao „dokaz snage, istrajnosti i hrabrosti jermenskog naroda".

Jermenska dijaspora u Sjedinjenim Državama takođe nije bila zadovoljna predsednikovim saopštenjem i kritikovala ga je zato što nije ispunio svoje predizborno obećanje da će priznati genocid nad Jermenima.

„Predsednik je ponudio samo eufemizme i dvosmislenu terminologiju da opiše ubistvo preko 1,5 miliona jermenskih muškaraca, žena i dece -- praktično zadržavajući pravilo zabrane otvorene i iskrene rasprave o tom zločinu, koje je nametnula turska vlada“, navodi Jermenska skupština u Americi.

Nastavak na Southeast European Times...