Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinari dolaze u Radojevo samo kad nešto ne valja
U selu koje se nalazi desetak kilometara od rumunske granice, u blizini nedavno otkrivenog žarišta opasne svinjske kuge, meštani nisu zabrinuti i spremaju se za "pečalbarenje" kod istočnog suseda
Radojevo - Nekada su u Radojevu, selu uz granicu sa Rumunijom, živeli plemići, prostirali su se čuveni vinogradi, a danas bi, kako objašnjava za "Politiku" Branislav Pavlišan, član saveta ove mesne zajednice, bili presrećni kada bi neko uložio novac u prerađivačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kapacitete, čime bi se podstaklo ratarstvo i stočarstvo. Zato je vest godine za Radojevčane, mogućnost da zaposlenje nađe u desetak kilometara udaljenom Žombolju, rumunskom mestu koje im je najbliže s one strane granice. Trenutno se i radi na zaključenju međudržavnog sporazuma, koji bi novim "pečalbarima" garantovao zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
A sa rumunske strane, koja se odavde vidi golim okom kao na dlanu, osim pomenute dobre vesti, stižu ovih dana i uznemiravajuće informacije o pojavi svinjske kuge. Ipak, iako kažu da znaju za muku koja je zadesila komšije, meštani Radojeva tvrde da je ovde stočna zaraza prava retkost, a da im boleštine iz Rumunije uopšte ne dolaze. U doba Čaušeskua tamošnji seljaci nisu ni mogli da drže stoku, pa je ova navika zadržana do danas i zato je mala verovatnoća od prenošenja bolesti švercom. Od ulaska Rumunije u EU, transport robe iz te zemlje u Srbiju sveden je na petinu, pošto za njih sada nismo tranzitno područje.
- Vi novinari! Pojavljujete se samo kad nešto ne valja i uvek nešto zlo slutite - prvi je, prekorni komentar Sime Radina, zvanog Larma, kada smo pokušali da saznamo da li ih brine larma o svinjskoj kugi u komšiluku, koja je, inače, pažljivo skrivana od očiju javnosti nekoliko nedelja, uz objašnjenje da su životinje masovno skapavale - od vrućine.
Lokalni kazandžija Larma, "lik" je po kome se Radojevo prepoznaje. Meštani su Simu, očigledno s pravom, tako prozvali zbog toga što glasno govori i komentariše zbivanja u selu i okolini, čak i kada ga niko i ne pita. Larma je, kaže, "učeni frizer za žene i muškarce", ali se ne bavi tim zanatom već se posvetio spravljanju rakije.
Radojevo slovi za jedno od najstarijih srpskih naselja, najpre se zvalo Peterda, pa Klarija, a do Prvog svetskog rata pripadalo je Rumuniji. Behu to teške godine, jer je selo, zbog svog geografskog položaja, počesto bilo svratište i utočište raznih drumskih pljačkaša, a negde pred Prvi svetski rat filoksera je uništila skoro 200 hektara vinove loze. Posle ovog rata i podele Banata, između Radojeva i njegove železničke stanice prošla je državna granica. Selo je pripalo Srbiji, a stanica Rumuniji.
Zanimljivo je da se, početkom 18. veka, ovde doselilo i desetak hrvatskih plemićkih porodica iz Turopolja. Nakon revolucije 1848, ukinute su njihove privilegije, pa paori više nisu morali da im plaćaju razrez i da za njih rade. Neke od plemićkih porodica tada su se iselile iz ovog kraja, a poneki su se, razočarani gubitkom privilegija, odali pijanstvu i drugim porocima. Ali, bilo je i onih koji su se latili obrade zemlje i nastavili da žive u ovom pograničnom području. I danas u Radojevu, sa suprugom Otilijom, živi Franjo Pozojević, izdanak nekadašnje plemićke porodice. Iz njihovog, kako ga Radojevčani zovu, hrvatskog sokaka, potiču i preci glumice Anice Dobre.
ovo selo (tada se zvalo Peterda) prvi put je dospelo u javnost, čak do Beča, 1732. godine. Tada je sa bečkog Dvora stiglo naređenje da se ispita zagonetna smrt 11 seljana, preminulih u januaru i februaru te godine. Meštani Peterde su navodno tvrdili da su počivši bili žrtve vampira po imenu Miloš, koji je, za života, važio za neku vrstu vrača. Legenda kaže da je imao pticu koju je naučio da govori, da je ulovio i pripitomio vuka, što je smatrano dokazom natprirodnih moći.
Predstavnik vlasti, koji je došao da ispita slučaj, pokušao je da ubedi meštane da vampiri ne postoje. Međutim, oni nisu hteli ni da čuju za njegove argumente. Tada je, po predanju, urađena i ekshumacija Miloševog groba, a njegov leš je, navodno, i 15 meseci nakon sahrane - bio neraspadnut. Oči su mu bile širom otvorene, a krv mu je u tankom mlazu curila iz usta. Videvši sve ovo, meštani su odlučili da leš probodu kocem. Ova neobična priča iz duboke rumunske provincije prepričavana je u to doba po Beču i drugim evropskim prestonicama, ali naši istoričari tvrde da je čitav događaj namerno izmišljen.
Iako se pretpostavlja da je ceo Banat uglavnom naseljen srpskim stanovništvom iz Raške, samo je Radojevo sačuvalo autentičan naglasak postojbine. Zato dikcija Radojevčana podseća na onu kakva se može čuti u Vranju i okolini, a ne na "lalinsko" otezanje, kakvo je karakteristično za Banat. Kao svog prosvetitelja, hroničari Radojeva pamte Marka Jakšića, koji je sredinom 19. veka u selu službovao kao učitelj. Marko je bio rođeni brat Đure Jakšića, najvećeg srpskog književnog romantičara.
U seoskoj osnovnoj školi danas ima 180 đaka, a žitelja je ukupno 1480. Odavde se uglavnom odlazi na sve četiri strane sveta, u potrazi za zaposlenjem i boljim životom. Selo ima asfalt, vodovod, gas, ali migracije nikako da prestanu. Novi žitelji oličeni su u 18 ovdašnjih izbegličkih porodica, kojima su u ovom pograničnom selu podignute nove kuće.
Đuro Đukić
[objavljeno: 24.08.2007.]
.jpg)
