Izvor: Blic, 17.Jul.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova partijsko-politička mapa Srbije
Rezultati nedavnih vanrednih lokalnih izbora, pre svega u opštini Voždovac, dosta su pouzdan pokazatelj velikih promena na partijsko-političkoj karti Srbije. One su, pre svega, posledica iznenadnog dubokog rascepa u Srpskoj radikalnoj stranci prošle jeseni, koji je doveo do formiranja posebnog poslaničkog kluba „Napred Srbijo”, a zatim i Srpske napredne stranke.
Imajući u vidu činjenicu da je u Šešeljevom radikalskom poslaničkom klubu od 78 tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostalo 60 narodnih poslanika, kao i retko prljavu kampanju šešeljevaca i samog Šešelja protiv T. Nikolića i A. Vučića, izgledalo je da će većinski deo SRS, kao izrazito dogmatske i najdisciplinovanije stranke, ostati uz Šešelja. Međutim, već prvi vanredni lokalni izbori u četiri opštine, u novembru 2008. godine, na kojima su otcepljeni radikali nastupili kao grupa građana, dali su sasvim drugačiji, iznenađujući rezultat. Naime, ova novoradikalska „grupa građana” vrlo ubedljivo je potukla Šešeljevu SRS. Zatim je, zbog podele glasova, odnosno mandata u Prijepolju došlo do koalicije u kojoj su se zajedno našli dojučerašnji „smrtni neprijatelji” - DS i Nikolićevi „novi radikali”. Zato i nije neobično što se DS danas ne protivi formiranju zajedničke vlasti naprednjaka i SPS u Zemunu i Voždovcu. Doduše, lokalna vlast se ne bavi „visokom” državnom politikom, već komunalnim problemima koji su istovetni za sve građane, bez obzira na partijsku pripadnost.
I dalje je, međutim, zanimljivo pitanje šta je suštinski razlog neočekivanog raskola u do juče vrlo kompaktnoj Šešeljevoj stranci. Kako, naime, objasniti iznenadno buđenje proevropskih i demokratskih shvatanja kod Nikolića i Vučića kao najodanijih Šešeljevih sledbenika i glasnogovornika punih 16 godina! Ako su tako dugo nevoljno sledili nedemokratsku, ekstremno nacionalističku i antievropsku Šešeljevu politiku i trpeli njegovu ličnu diktaturu, postavlja se pitanje kvaliteta njihovih moralnih načela, kao i iskrenosti sadašnjih naglašeno proevropskih političkih izjašnjavanja. Reč je, nesumnjivo, o krajnje pragmatičnoj i racionalnoj odluci i zaključku da sa utamničenim nacionalističkim ekstremistom Šešeljem na čelu nemaju šansi da dođu na vlast. Tim pre što je poslednjih godina demokratski blok na čelu sa DS veoma ojačao, a njegova čvrsta proevropska orjentacija, kao i odlučna, ali racionalna politika zaštite nacionalnih i državnih interesa Srbije, zadobila podršku većine građana. Ali, nezavisno od navedenih i drugih razloga raskola među radikalima, on, sam po sebi, predstavlja pozitivnu političku pojavu i dokaz spremnosti većine Šešeljevih radikala za postepenu političku, pa i demokratsku evoluciju. Ona, naravno, još uvek daleko zaostaje iza njihovih formalnih demokratskih i proevropskih izjašnjavanja. Takođe, ubedljiva pobeda SNS nad Šešeljevim radikalima na proteklim lokalnim izborima, siguran je znak da ekstremni nacionalizam u Srbiji gubi na političkom značaju i uticaju. To je u stvari glavni demokratski učinak raskola u Šešeljevoj SRS, mada je SNS još uvek dosta daleko od demokratske i iskreno proevropske stranke.
Na globalnom političkom planu, duboki rascep u SRS i formiranje jake SNS, već je ostvario ozbiljne promene u odnosu snaga vodećih političkih stranaka. Naime, SNS je u vrlo kratkom periodu ne samo ojačala već i postala najjača politička stranka desnog centra i desnice uopšte. Svesna svoje snage, ona se već ponaša kao lider celog desnog političkog bloka, uključujući DSS-NS i radikale, uspostavlja političke kontakte sa Oli Renom, formira savet za evropske integracije i sl.
S obzirom na to da se proces privatizacije i uvođenja, makar i „divljeg” kapitalizma privodi kraju, on će uskoro dodatno uticati na jasnije programsko profilisanje vodećih političkih stranaka. A to vodi formiranju dva osnovna politička bloka - socijaldemokratskog i desnog, konzervativnog, a u relativno bliskoj perspektivi, verovatno, i do formiranja, u osnovi, dvopartijskog sistema. Dok se ova dva bloka mnogo jasnije nego danas programski i politički ne razgraniče, pre svega u domenu ekonomsko-socijalne, delom i nacionalne politike, nastaviće se njihova borba za glasače „svih boja” i iz svih socijalnih slojeva. Tako će desne partije, posebno naprednjaci, intenzivno nastaviti sa primenom „dvostruke” političke ideologije i taktike - i na nacionalnom i na socijalnom planu, izjašnjavati se za članstvo u EU i za bliske veze sa Rusijom, kao i za odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala. Time će pokušavati, a delom i uspevati, da preotmu deo biračkog tela tzv. demokratskog bloka, a pre svega da pridobiju one građane koji nisu jasno politički opredeljeni, odnosno koji su i za veoma razvijenu socijalnu funkciju države i za veoma odlučnu nacionalnu politiku.
Za očuvanje primata vladajuće koalicije na domaćoj političkoj sceni uskoro neće biti dovoljno ukidanje viza i sticanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU. Naime, građani Srbije prvenstveno žele da njihov ekonomski i socijalni položaj što pre bude mnogo bolji, da bude mnogo više socijalne pravde, zakonitosti i odgovornosti, a mnogo manje korupcije i kriminala. Ko u tom pogledu bude uverljiviji za građane - utoliko je bliži pobedi na sledećim izborima. To bi trebalo da bude signal za „uzbunu” u DS da im je SNS danas, a pogotovo sutra, glavni politički protivnik. Ovo stoga što je reč o najjačoj opozicionoj stranci, koja je veoma „gladna” vlasti, i koja je mnogo više promenila političku taktiku i rečnik nego svoju radikalsku prirodu.
