Izvor: B92, 25.Feb.2019, 13:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nordijsko skijanje u Srbiji – od meditacije do olimpijskog sporta

Šampioni u nordijskom skijanju su uglavnom Skandinavci, ali time su se bavili i Zlatiborci još pre Drugog svetskog rata.

Nordijsko skijanje ljubitelji opisuju i kao spartanski sport i kao meditaciju, ali se slažu u jednom - to je sport za sve.

"Ovo je aktivan način uživanja u prirodi, gotovo je spartanski pristup, ne postoji žičara, sami ste i svako brdo koje savladate, to je vaš uspeh", kaže Miloš Glišović iz Smučarskog kluba Zlatibor .

Glišović >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže da se osnovne tehnike - hodanje po snegu i plužno zaustavljanje - vrlo brzo nauče, pa se preporučuje i rekreativcima bez iskustva sa popularnijim alpskim skijanjem.

Smučarsko/skijaško trčanje (cross-country skiing) je disciplina koja spada u nordijsko skijanje koje obuhvata, između ostalog, i ski skokove, ski letove, orjentiring i bijatlon.

Veoma je popularno u Skandinaviji gde deca već sa dve ili tri godine staju na skije. Povrede su retke, a skijaško trčanje preporučuje se ljudima koji imaju problema s kičmom.

Gordan Paunović nakon teškog pada sa skija u detinjstvu nije stao na skije 30 godina. Sada nordijsko skijanje doživljava kao više od sporta.

"To je mnogo više meditacija nego sport, jer su izazovi drugačije postavljeni nego na običnom skijanju.

"Cilj je da dnevno izvezeš što dužu turu, u tom specifičnom raspoloženju koje donosi ponavljanje", kaže Paunović za BBC na srpskom.

Na Zimskim olimpijskim igrama, održanim u Pjončangu 2018, Damir Rastić iz Sjenice završio je trku od 15 kilometara na 68. mestu.

Bijatlonom se bavio Milanko Petrović, koji je učestvovao na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. i Sočiju 2014. Godine.

"On je bio evropska klasa, nalazio se među 30 najboljih svetskih bijatlonaca", kaže Glišović.

Dodaje da iako takmičari učestvuju individualno na smotrama, da bi se postigli dobri rezultati, mora da se radi u kolektivu.

Klubovi za skijaško trčanje nalaze na Zlatiboru i Sjenici. Nekad je postojala staza na Kopaoniku, ali se više ne održava.

Oprema za skijaško trčanje je drugačija u odnosu na standardnu skijašku opremu - laganija je, ne koriste se cokule, već vrsta cipele gde je samo vrh vezan za skiju.

Ljubitelji ovog sporta uglavnom opremu nabavljaju u inostranstvu.

Na Zlatiboru smučarski klub postoji od 1938. godine.

Glišović kaže da su njegovi pradeda i deda, koji su živeli u zlatiborskom selu Rudine, počeli da skijaju iz potrebe - zimi im je tako bilo lakše da obiđu stoku i odnesu hranu.

Član zlatiborske porodice Ćirović služio je vojsku u Sloveniji, pa je odatle doneo skije, na osnovu kojih su Zlatiborci pravili svoje.

Daske od jasenovog drveta bi se skuvale na pari, iskrivile bi se tokom tog procesa i tada bi nastala skija.

Za štapove je korišćeno je zovino drvo, jer je šuplje i šiljak bi bio zakačen za njihov kraj.

Najstariji skije u kući porodice Glišović kupljene su pre Drugog svetskog rata u prodavnici Kod lovca koja se nalazila u Balkanskoj ulici.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...