Izvor: Politika, 12.Sep.2014, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaposlenost i nejednakost – vesnici sledeće krize
Da zadovolji životne aspiracije novostasalih generacija razvijeni svet do 2018. treba da stvori 600 miliona radnih mesta
„Svetska poslovna i državnička elita ima još malo vremena da razvije efikasna rešenja za tekuću ekonomsku krizu, najgoru od Drugog svetskog rata”, upozorila je januara 2009. godine Južnoafrikanka Marija Ramos, jedan od kopredsedavajućih Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, dodajući da ako za šest meseci ili godinu dana budemo i dalje debatovali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moraćemo da priznamo poraz. „Društveni nemiri sa kojima ćemo onda morati da se suočimo biće apsolutno dramatični.”
Pet i po godina kasnije, ove sedmice, predstavnici Svetske banke, Svetskog ekonomskog foruma (SEF), Međunarodne organizacije rada (ILO) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), priznali su, u dva odvojena izveštaja, da se razvijeni svet najmanje do 2018. suočava sa strukturnom krizom, šest godina od globalnog finansijskog kraha, izazvanog na Volstritu.
Razvijeni svet nije našao recept da zauzda nezaposlenost, posebno među mladima, niti je našao rešenje za obuhvatni i ravnomerni privredni rast.
Više od polovine zaposlenih u državama članicama G-20 (823 miliona ljudi) živi danas na ivici, ili u dubokom siromaštvu, preživljavajući sa oko dva američka dolara dnevno.
Među stanovništvom G-20 (66 odsto populacije sveta) istovremeno 100 miliona ljudi je bez posla i izgledne šanse da se uskoro dokopa pristojno plaćenog posla od koga bi mogli da žive, navodi se u zajedničkom izveštaju Svetske banke, ILO i OECD-a pripremljenog za sastanak ministara rada G-20 koji je juče počeo u Australiji.
Grupa 20 je istovremeno pred sizifovskim poslom. Samo da bi zadovoljila životne aspiracije novonastupajućih generacija, ta grupacija moraće do 2018. da stvori 600 miliona novih radnih mesta, i to u areni osiromašenih država, neravnomernog i krhkog privrednog rasta, rastućeg protekcionizma, geopolitičkih tenzija, manjka vode...
„Šest godina od početka krize, tržišta rada država članica G-20 rve se sa dubokim problemima na tržištu rada. Nema sumnje da postoji globalna kriza zapošljavanja. Novih radnih mesta nema mnogo. Još manje je kvalitetnih poslova od kojih može dostojanstveno da se živi. Bez toga nema ni potrošnje, novih investicija ni privrednog oporavka”, upozorio je Najdžel Tvoz, resorni direktor Svetske banke.
Oseku radnih mesta u razvijenom svetu istovremeno prate pad realne vrednosti zarada onih koji imaju sreću da rade i istovremeno dramatičan rast društvenih nejednakosti, upozorava izveštaj Svetske banke, ILO i OECD.
Ogromne društveno-imovinske razlike u vodećoj ekonomiji sveta –SAD – zapale su ovih dana za oko i SEF-u, ali i američkoj agenciji za kreditni rejting „Standard i Purs”.
„Imovinske nejednakosti postaju dominantni rizik sa kojim se suočava svet. Od tog rizika nije pošteđena ni vodeća ekonomija sveta SAD”, procenio je SEF u svom najnovijem izveštaju o konkurentnosti zemalja sveta.
„Standard i Purs” je nedavno iznenadio berze obarajući prognozu privrednog rasta Amerike zbog, kako je precizirao, „strepnje da bi nabujale imovinske nejednakosti mogla dovesti do političkog zagušenja i podozrenja”. Naime, tri procenta najbogatijih Amerikanaca uvećali su od 2010. svoj udeo u ukupnom privatnom imetku stanovništva SAD sa 51,8 odsto u 2010. na 54,4 odsto prošle godine, objavile su prošle sedmice američke Federalne rezerve (centralna banka SAD). Inače, 1989. godine, kada Federalne rezerve počele da prate imovinsku kartu Amerikanaca, ona tri procenta stanovništva u vrhu finansijske piramide raspolagali su sa 44,8 odsto bogatstva nacije.
„Rastući jaz između najbogatijih u Americi, srednje i nižih klasa je neodrživ, ali i bez izgleda da se u bilo koje dogledno vreme smanji. Jedno su uspesi vodećih američkih kompanija na svetskom tržištu. Nešto sasvim drugo je životni standard prosečnih Amerikanaca”, ističu eksperti sa Harvarda.
Legendarni američki investitor Džordž Soros izazvao je januara 2013. u Davosu buru reakcija prognozom da bi Amerika zbog rastućih društvenih nejednakosti mogla da se suoči sa „klasnim ratom” i sukobima na ulicama.
Danas, pak, Svetska banka, ILO i OECD upozoravaju da su nemiri moguća reakcija armije mladih u razvijenom svetu koji su danas i u bliskoj budućnosti lišeni prilike da rade. „Nezaposlenost među mladima je akutna. Države koje se ne suoče sa tim problemom dovode sebe u opasnost.”
Tanja Vujić
objavljeno: 12.09.2014.
