Izvor: RTS, 19.Okt.2013, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neuspešna odbrana od grada
Štete od grada procenjuju se na oko 45 miliona evra, što je duplo više nego prošle godine. U najvećoj meri one su posledica nedostatka protivgradnih raketa, ocenjuju nadležni. Uskoro zakon o protivgradnoj zaštiti.
Ove nedelje završena je sezona protivgradne zaštite, jedna od najneuspešnijih. Štete od grada procenjuju se na oko 45 miliona evra, što je duplo više nego prošle godine.
U najvećoj meri one su posledica nedostatka protivgradnih raketa, ocenjuju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nadležni U međuvremenu je završena i javna rasprava o Zakonu o odbrani od grada, pa bi u novu sezonu Srbija bi prvi put trebalo da uđe sa jasno podeljenim nadleznostima i preciznim budzetom za protivgradnu zaštitu.
Tri ali i manje raketa ove sezone, imali su na raspolaganju strelci, a za uspešnu odbranu od gradonosnih oblaka bilo je potrebno bar 15. Rezultat - dvostruko veća šteta, nego prošle godine. Ove jeseni, led je kad mu vreme nije, obrao i vinograde kraj Topole.
Iako se većina poljoprivrednika ne osigurava, u najvećoj osigiravaćoj kompaniji kažu da su im pristigli zahtevi za isplatu oko 700 milona dinara odštete. Smatraju da je zajednički interes, izbeći štetu. Zbog toga su, pred kraj sezone Sektoru za Vanredne situacije poklonili 141 protivgradnu raketu.
"Mi želimo ovim da pokrenemo akciju za sledeću godinu, da se uključe i druga osiguravajuća društva, opštine, posebno uspešni privrdnici da obezbedimo dovoljan broj raketa", kaže Marko Ćulibrk, direkror "Dunav osiguranja".
Procenjuje se da je za sigunu odbranu od ćudi neba, neophodno 30.000 raketa godišnje, za šta je potrebno sedam miliona evra. Nacrt Zakona o odbrani od grada predviđa jasnu podelu nadležnosti.
Đorđe Babić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a kaže da bi država finansirala održavanje radarskih centara i sistema veza i nabavku protivgradnih raketa.
Prema njegovim rečima, jedinice lokalne samouprave bi finansirale održavanje protivgradnih stanica i naknadu za strelce.
U javnoj raspravi čulo se i da Srbiji nije potreban poseban zakon, jer ga mali broj zemalja ima. Međutim, Hrvatska i Rumunija su uz regulativu - smanjile štete.
Lela Saković iz "Viner štediše osiguranja" kaže da je bitno da država nastavi sa davanjem subvencija poljoprivrednicima jer je primetan rast onih koji su zainteresovani za osiguranje poljoprivrede, od kada je država počela da daje subvencije.
Potvrđuju to i podatci Ministarstva poljoprivrede. U 2006. godini kada su počeli da dotiraju poljoprivrednike koji se osiguravaju, za tu namenu potrošeno je 12 miliona dinara.
Prošle godine ta cifra je dostigla 270 miliona, a polisu osiguranja sa subvencijom do 40 odsto, dobilo je 16 000 poljoprivrednika. Zahteva je mnogo više, ali su sredstva za tu dotaciju uvek ograničena.
