Izvor: Nezavisne Novine, 08.Sep.2016, 20:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema prijetnji koje mogu otkazati referendum

Između bojazni da će se referendum u Republici Srpskoj desiti 25. septembra i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli.

Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru protiču "predreferendumski" dani, dani prijetnji i ucjena odaslanih iz Sarajeva, sa raznih adresa, onih od bh. institucija, pa sve do ambasada nekih zapadnih sila. Istina, ti tonovi su svakog dana za oktavu niži, jer su, izgleda, svi shvatili da je Republika Srpska odlučna i jedinstvena da održi >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << referendum, a da su "bosanski lonac"  zakuvali Bošnjaci po prepoznatljivoj recepturi Bakira Izetbegovića.

Tek što je zvanični  Beograd, mimo želje i volje srpskog naroda u Srbiji, ali po  samovolji samo dvojice vlastodržaca,  okrenuo leđa referendumu, prema Banjaluci  su krenule, jedna za drugom, poruke i iz Brisela i iz Sarajeva, ali ovog puta primjetno pomirljivije nego prethodnih dana.  Najprije je Johanes Han, komesar za proširenje EU,  nedvosmisleno poručio Bošnjacima da smanje tenzije koje su sasvim nepotrebno podigli do usijanja, jer  se, kako je rekao, ne radi o referendumu o otcjepljenju, kako su ga  oni predstavili.  Onda su se i strani ambasadori  oglašavali porukom Republici Srpskoj da bi "trebali da traže neko srednje rješenje i da onda referendum ne bi bio ni potreban". I predsjednik Ustavnog suda BiH, koji je svojom političkom, a ne pravnom odlukom, osporio 9. januar šalje poruke da bi 17. septembra, na zakazanoj sjednici vijeća, sud  mogao još jednom  razmotriti tu svoju spornu odluku koja  je proizvela, od Dejtona  do danas, najveće  političke tenzije u BiH. Poslije (ne)očekivanog  sastanka  ambasadora  PIK-a sa  Bakirom Izetbegovićem, bošnjačkim članom Predsjedništva, i on  spušta lopticu,  i  on bi sada neko novo rješenje "koje neće  poniziti ni Srbe, ni Bošnjake, ni Hrvate".

Da je Republika Srpska zaista  u pravu  i da je referendum više nego potreban, potvrđuju ti isti  ambasadori  PIK-a koji su izašli iz svoje ljušture oholosti, iz svoje nadmenosti i došli u Banjaluku, na  noge njima  neomiljenom  Miloradu Dodiku, da ga prosto mole da odustane  od referenduma. Ali,  zaboravljaju  oni važnu činjenicu - to nije Dodikov referendum, kako se od  početka želi prikazati u javnosti, nego referendum  svih političkih partija u RS, a konačnu odluku je donijela Narodna  skupština RS.

Nepotreban strah  zbog referenduma raspiruje još samo ambasadorka SAD u Bosni i Hercegovini. Gospođa Morin Kormak  nastavlja da se bavi poslovima koji su daleko izvan diplomatskih okvira  u kojima bi svaki strani ambasador trebalo da se kreće. Pozvala je na sastanak predstavnike ljude iz Tužilaštva BiH i direktore svih policijskih agencija u ovoj zemlji. Svi oni koji odu na taj sastanak trebalo bi, naravno u nekoj pravnoj  državi, a ne ovako sterilnoj kakva je BiH, krivično  da odgovaraju i to za veleizdaju. Kako bi se, na primjer, proveo ambasador BiH ili bilo koje druge države  u Vašingtonu kada bi pozvao direktore CIA, FBI, NSA  i drugih agencija, pa im dijelio zadatke u njihovoj zemlji šta treba da rade. Ovdje američku ambasadorku treba podsjetiti da u Deklaraciji  o nezavisnosti SAD, između ostalog, piše: "…svi ljudi su stvoreni jednaki i njihovo je neotuđivo pravo na život, slobodu i težnju ka sreći. Da bi ta prava ostvarili, ljudi stvaraju države i organizuju pravednu vlast".

Događaji i poruke koji se smjenjuju iz sata u sat nameću pitanje u javnosti - hoće li referenduma uopšte i  biti. Političko rukovodstvo  Republike Srpske za sada je jedinstveno i nepokolebljivo - referenduma će biti. Pritisci, ma sa koje strane dolazili i koliko god snažni bili, kako sada izgleda, ne mogu ni zaplašiti, ni pokolebati, ni narod, ni političare da se odreknu osnovnog demokratskog prava da  na referndumu iskažu svoju volju. Prihvati li Milorad Dodik prazna obećanja, baš kao što je naivno povjerovao zvaničnicima EU i  2011. godine,  i  odustane li i ovog puta od referenduma, onda je ozbiljno ugrozio vlastitu političku budućnost. Jer, narod će osjećati gorčinu, biće pod pritiskom političke prevare i nove izdaje nacionalnih interesa.  Poslije  grba,  zastave i himne, koje su nam, takođe nepravedno, političkim i  pravnim nasiljem oduzeli,  narod ne bi podnio, a pogotovo ne bi podržao da nam i  Dan  Republike drugi određuju.

Zbog takvog jedinstva i zbog poruka koje svakog dana stižu "sa terena", bukvalno iz svih sela i gradova u RS, da narod hoće referendum i  da hoće 9. januar kao praznik nastanka ovog entiteta, još više  čudi postupak Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Njima je očigledno više stalo do mišljenja Brisela i Vašingtona  nego do Srba u Republici Srpskoj.  Mnogi bi  sada, s pravom, rekli da su oni na isti način izdali i interese Srba na Kosovu  i  Metohiji, pa je logično da  ni spirala izdaje  nema kraja. Vučić se već dugo, voljom Milorada Dodika, nametnuo kao vrhovni arbiter i branitelj države i njenog  ugleda, ne samo Srbije, nego i Republike  Srpske, i tu praksu, poslije okretanja leđa političkom rukovodstvu RS, treba odmah prekinuti. U zabludi su oni koji misle da je Vučić potreban Dodiku za održavanje na vlasti u RS. Veću potrebu za Dodikom u svom glasačkom tijelu ima premijer Srbije, jer narod s one strane Drine nikada nije oprostio ni Slobodanu Miloševiću sankcije koje je svojevremeno uveo Srbima u RS.

Ivo Andrić kaže: "Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, ma kako teško ono bilo".  Eventualno odustajanje od referenduma 25. septembra, pod pritiskom i prijetnjama  i Srbije i međunarodne zajednice, bilo bi preteško političko  breme liderima Srba u BiH, ali bi i ugasilo, možda njima poslednju, nadu da imaju pravo, kao i svi drugi civilizovani narodi svijeta, da sami odlučuju o pitanjima koja su od njihovog interesa,  da i  oni koriste referendum kao najdemokratskiji oblik izražavanja volje jednog naroda. Zato je naš nobelovac u pravu - ne bi odustajanje bila sramota za narod ili nacionalno poniženje,  ali bi bilo veliko razočarenje u političke vođe.

Nastavak na Nezavisne Novine...