Izvor: Radio 021, 04.Jun.2015, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema napretka vladavine prava
U proteklih pola godine u Srbiji nije bilo većeg napretka u oblasti vladavine prava, što ilustruje odnos vlasti prema nezavisnim institucijama, pre svega prema zaštitniku građana, i primeni zakona, rekao je predstavnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović.
Na predstavljaju četvrtog, polugodišnjeg izveštaja koalicije nevladinih organizacija "PrEUgovor" o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, Petrović je rekao da je primer odnosa vlasti prema zaštitniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << građana izuzetno važan za vladavinu prava jer pokazuje da su "ministri odlučivali da li će se zakon primeniti ili ne, odnosno u kojoj meri".
Kako je rekao, neki dokumenti su davani na uvid zaštitniku građana a neki ne, što je u suprotnosti sa zakonima koji regulišu nadležnosti i ovlašćenja te nezavisne institucije. Petrović je ukazao i na negativan odnos vlasti prema povereniku za pristup informacijama od javnog značaja kome su, kako je rekao, predstavnici vlasti počeli da osporavaju ovlašćenja u odnosu na sektor bezbednosti. Dodao je i da se jako kasni sa usvajanjem izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ocenio da vlast odugovlači sa tom reformom ne želeći da toj agenciji da veća ovlašćenja.
"To nam sve ukazuje da zapravo nije bilo nekog velikog napretka u oblasti vladavine prava jer se, ukoliko primena zakona zavisi od političke volje, ne može govoriti o vladavini prava", rekao je Petrović.
On je rekao i da zakon koji se priprema za reformu policije nije onemogućio njenu politizaciju kao i da ministru i dalje dopušta velika diskreciona ovlašćena. Predstavnica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović je na predstavljanju izveštaja rekla da nije bilo napretka u oblasti rodne ravnopravnosti i diskriminacije i dodala da nema poboljšanja kada je reč o nasilju nad ženama.
Ona je kritikovala proceduru i kriterijume za izbor poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Predstavnica organizcije Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA) Ivana Radović je rekla da su žrtve trgovine ljudima manje zaštićene u sudski postupcima od osoba optuženih za to krivično delo. Navela je da je u Srbiji od 2000. registrovano više od 800 žrtava trgovine ljudima a da je samo jedna od njih dobila status svedoka saradnika a jedna kompenzaciju, dok je prosečna kazna koja se dosuđuje za delo trgovine ljudim 3,9 godina.
Prema njenim rečima, u Srbiji je trgovina ljudima najčešće interna a između 10 i 30 odsto odnosi se na eksploataciju u inostranstvu. Žrtve su uglavnom ženskog pola i deca, iako je prošla godina bila izuzetak jer su muškarci činili 80% žrtava, rekla je ona i dala da je reč o eksploatisanoj radnoj snazi na gradilištima u Rusiji. Na planu migracija Srbija nema zaokružen okvir i nije iskoristila vreme da se pripremi za migracije, rekla je predstavnica Grupe 484
Miroslava Jelačić i dodala da Srbija nema definisane procedure za iregularne migrante i da se suočava sa teškoćama u sprovođenju sporazuma o readmisiji koje ima sa EU i zemljama u okruženju.
Ona je navela da je u prva četiri meseca ove godine 13.480 ljudi izrazilo nameru da traži azil u Srbiji i iznela procenu da bi njihov broj mogao da do kraja godine bude između 30 i 40.000.
