Izvor: Danas, 05.Jun.2015, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri zakoni koje niko ne čita
Beograd - U poslednjih šest meseci napredak Srbije u sprovođenju političkih kriterijuma obuhvaćenih poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) je bio ograničen i neujednačen. Postoje neke oblasti u kojima je bilo napretka, u nekima je već nekoliko godina na snazi status kvo, a u par oblasti je bilo nazadovanja.
Pomak je ostvaren u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Sa druge strane, u borbi protiv trgovine ljudima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nije bilo nikakvog pomaka i u junu će da bude tri godine kako Srbija nije usvojila strategiju za borbu protiv trgovine ljudima. U oblasti vladavine prava primećeno je i nazadovanje, sumirano je juče na predstavljanju četvrtog izveštaja koalicije prEUgovor. Koaliciju sačinjava sedam nevladinih organizacija koje prate napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 sa ciljem da se proces evrointegracija iskoristi za suštinske reforme i demokratizaciju društva.
Predrag Petrović, Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosne politike je rekao da se posmatrajući događaje u poslednjih šest meseci stiče utisak da vlastima u Srbiji nije baš mnogo stalo do vladavine prava. Najbolji primer toga je, kako je naveo, odnos vlasti prema nezavisnim državnim institucijama, ponajviše Zaštitniku građana.
Dodatan pokazatelj odnosa države prema vladavini prava je, prema njegovim rečima, i odugovlačenje sa izmenama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.
- Ukoliko primena zakona zavisi volje političara onda ne možemo da govorimo o vladavini prava - zaključio je Petrović.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je izrazila nezadovoljstvo načinom na koji je izabrana nova Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, pogotovo kada se uzme u obzir da je poglavljem 23 predviđeno da ogromno opterećenje na praćenju implementacije zakona protiv diskriminacije stoji baš na ovom nezavisnom telu.
Ona je dodala da indikator tretmana koji država ima prema pitanju rodne ravnopravnosti predstavlja i sastav Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u kojem sedi jedna žena i pet muškaraca.
- Nije došlo do poboljšanja po pitanju nasilja nad ženama. Imamo zakonske odredbe koje se ne primenjuju - rekla je Ignjatovićeva i naglasila da skrining izveštaj poglavlja 24 nema rodnu dimenziju.
Ivana Radović iz nevladine organizacije ASTRA je navela da su u Srbiji žrtve kriminala manje zaštićene od počinilaca, naglašavajući da to ne znači da organizacije koje se bave zaštitom žrtava smatraju da to treba da se učini na račun zaštita prava okrivljenih.
- Naš cilj je da se žrtvama obezbedi osnovna sistemska zaštita koje one sada nemaju. Postoje zakonske osnove za zaštitu žrtava, ali zakon prosto ne funkcioniše - kazala je Radovićeva.
Prema njenim navodima, žrtve u sudskim postupcima predstavljaju glavni dokaz i bez njihovog iskaza suđenja propadnu.
- Opšti utisak je da sudski postupci traju dugo, da su žrtve prinuđene godinama da dolaze u sud, daju iskaze i prolaze kroz veštačenja, često udaljene svega pola metra od počinioca zločina. Istovremeno se od njih očekuje da se oporave od trauma i nastave sa životom - rekla je Radovićeva.
Jelačić : Potrebna strategija za migracije
Miroslava Jelačić iz Grupe 484 je naglasila da je nemoguće upravljati migracijama bez postojanja nekog strateškog okvira kojim bi se takvo pitanje regulisalo. Prema njenim rečima, postoji veliki problem kod sprovođenja sporazuma o readmisiji koji je Srbija potpisala sa zemljama EU i sa zemljama u okruženju.
- Izvestan pomak predstavlja formiranje Kancelarije za azil - naglasila je Jelačićeva.
