Izvor: Politika, 12.Dec.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedodirljivi profesori na fakultetima
Studenti kažu da im neki profesori ne drže predavanja, ne dolaze na konsultacije, ne odgovaraju na mejlove, što je razlog i za lošu prolaznost na ispitima
Kada sam kao mlad doktorand dolazio u kabinet profesora u Americi i pitao ga da li da zatvorim vrata, on mi je svaki put rekao da to ne činim, jer time želi da pošalje poruku da su njegova vrata za sve studente otvorena… Svi moji studenti danas imaju moj broj mobilnog telefona, iako sam ih zamolio da ne preteruju sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korišćenjem, uvek sam dostupan putem mejla…
Ove reči dr Jovana Filipovića, profesora Fakulteta organizacionih nauka, govore da i na srpskim univerzitetima počinju da „duvaju neki novi vetrovi” i da mladi nastavnici pokušavaju da promene uobičajenu sliku o neuhvatljivim i nedodirljivim nastavnicima koji ne drže predavanja, ne dolaze na konsultacije, ne odgovaraju na mejlove i ne daj bože daju studentu broj svog telefona.
– Nisam ja za uvođenje novotarija po svaku cenu, moram da priznam da zatvaram vrata svog kabineta, ali se trudim da se sa studentima o svemu dogovaram. Hoću da im izađem u susret, ali ukoliko iznevere moje poverenje, zna se koje su posledice – kaže Filipović, koji je magistrirao i doktorirao na Mašinskom fakultetu Perdju univerziteta, koji je tada bio četvrti rangirani u SAD.
On dodaje da je to što je FON „zadržao akademsku striktnost, a oslobodio se nepotrebne, tradicionalne univerzitetske rigidnosti”, verovatno jedan od razloga što su akademci ovaj fakultet proglasili najboljim u Srbiji.
Međutim, nije tako na svim fakultetima. Studenti tvrde da je upravo to što se profesori ponašaju kao da su akademci tu zbog njih, a ne obrnuto, jedan od glavnih razloga loše prolaznosti na ispitima. Poslednja analiza Centra za obezbeđenje kvaliteta UB pokazuje da na svakom fakultetu postoje „uska grla”: od 2.928 predmeta, na 334 prolaznost je ispod 30 odsto. Za razliku od UB, na Kembridžu je prolaznost na ispitima dostigla 98 odsto.
Profesori u Srbiji većinom se oslanjaju na rad asistenata, a oni, željni dokazivanja i sticanja višeg naučnog zvanja, više vremena posvećuju nauci nego radu sa studentima.
– Ne može se baš tako generalizovati, istina je obično na sredini: niti su svi profesori loši, niti su svi studenti dobri. Ima pozitivnih primera, poput ekonomije, neki fakulteti su daleko odmakli u elektronskoj komunikaciji, pa i predavanja drže putem društvenih grupa, ali sve se to može posmatrati i pozitivno i negativno – kaže prof. dr Nada Kovačević, prorektorka Univerziteta u Beogradu.
Ona objašnjava da su na farmaciji, profesori redovni i na predavanjima i na konsultacijama, ali da je prisustvo studenata diskutabilno. Profesorka Kovačević kaže da ona radi kako su radili i njeni profesori, da se trudi da održi ličan kontakt, ali da je i kao dekan odgovarala na mejlove.
– Mislim da se samo jednom dogodilo da profesor nije držao predavanja, i to zato što je dve nedelje bio na nekoj međunarodnoj konferenciji – kaže Jovana Ružičić koja je na Floridi prvo stekla matursku diplomu, potom dve fakultetske – za novinarstvo i psihologiju i na kraju magistrirala odnose s javnošću na Mičigen stejt univerzitetu.
Po povratku iz Amerike pokrenula je grupu „Povratnici”, u kojoj je danas gotovo 500 mladih, fakultetski obrazovanih. Više od polovine njih su magistri i doktori nauka.
– Koliko čujem iz razgovora sa prijateljima u Srbiji, moj odnos sa profesorima u Americi je bio potpuno drugačiji, jer oni svoj profesionalni uspeh definišu na osnovu onoga kako ih studenti prihvataju i vrednuju. Na primer, ono što se dešava na geografiji, sigurno ne bi moglo da prođe na nekom univerzitetu u inostranstvu. Mi smo ocenjivali rad svakog profesora, a oni koji su bili loše ocenjeni bili su neka vrsta „crvene zastavice” za fakultet da tu nešto nije u redu i takvi se profesori obično nisu dugo zadržavali – priča Jovana.
Ona kaže da je sa profesorima imala više drugarski i kolegijalni odnos, a ne odnos „velikog autoriteta koji sve zna” i „malog studenta koji ne zna ništa”.
– Profesori su nam bili dostupni putem mejla bukvalno 24 časa, dobijala sam odgovore i uveče i ujutro, a od nekoliko njih sam imala i brojeve mobilnih telefona – kaže Ružičićeva.
Član Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Miša Živić kaže da većina profesora ima poslove koje rade u praksi u okviru svoje naučne oblasti i da je to glavni razlog zbog čega studentima nisu dostupni u pravoj meri.
– Potrebno je samo više dobre volje, jer ako ne mogu da budu fizički prisutni u kabinetima zbog obaveza, profesori bi mogli biti dostupniji za studente bar elektronskim putem – smatra Živić, inače nekadašnji predsednik SKONUS-a.
Zato će akademci Srbije u budućim izmenama Zakona o visokom obrazovanju insistirati da se oblast ocenjivanja profesora od strane studenata preciznije uredi, kako bi se i javno znalo ko zbog zatvorenih vrata, loših predavanja ili prestrogog ocenjivanja ne zaslužuje da „nosi šešir profesora Vujića”.
Sandra Gucijan
objavljeno: 12.12.2012.
