Izvor: Blic, 23.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećemo više da čekamo Federaciju BiH
Banjaluka - Ministar pravde RS Džerard Selman uputio je juče u proceduru donošenje zakona o imovini Republike Srpske. U intervjuu „EuroBlicu“ on objašnjava da se RS odlučila na taj korak nakon stalnih opstrukcija predstavnika FBiH da se reši pitanje državne imovine.
Selman očekuje da će se zakonski predlog, kojim je predviđeno deblokiranje imovine RS koja se nalazi pod zabranom raspolaganja, a na osnovu odluke visokog predstavnika, pred narodnim poslanicima naći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << početkom jula.
Zašto se RS odlučila na taj korak, budući da komisija za državnu imovinu BiH trenutno sačinjava spisak imovine potrebne za funkcionisanje institucija BiH?
- Na to smo se odlučili iz prostog razloga, jer smatramo da postoji i politička i pravna opstrukcija u odnosu na stavove iz RS o rešavanju pitanja državne imovine. Ranije smo dali rok od 60 dana Savetu ministara da nam dostavi taj spisak, ali oni jednostavno nisu reagovali, već su formirali komisiju sa čijim sastavom i načinom rada nije bio saglasan čak ni OHR. Rekli smo da nećemo više da čekamo i da bi bilo krajnje neozbiljno da Vlada RS Savetu ministara produžuje rokove. Smatrali smo da je prvobitni rok bio primeran i da su u njemu mogle da se izraze potrebe BiH za smeštajem njenih institucija. To je osnovni razlog zašto idemo u ovom pravcu, jer smo potpuno svesni koje su nadležnosti RS i koja su njena imovinska prava. Nama apsolutno nije sporno da institucije BiH dobiju na raspolaganje sve ono što im je potrebno kako bi bili ispunjeni uslovi za pristupanje BiH Evropskoj uniji. Međutim, zašto neko želi da uknjiži imovinu na BiH i da 'vodi priču’ koja nema pravnog utemeljenja, nama nije jasno. Jedino ako se ne želi da se namerno odugovlači kako se ne bi ispunili određeni uslovi, a da se sav teret krivice prebaci na RS.
Da li RS donošenjem svog zakona odustaje od pregovora sa Savetom ministara i FBiH o raspodeli imovine?
- Ne, jer zakonska rešenja koja mi predlažemo su u cilju deblokade sadašnjeg stanja. Naime, mi predlažemo da se imovina koju je popisao OHR deblokira, jer je data takva mogućnost, ako entiteti donesu svoje zakone. Ako deblokiramo tu imovinu i kažemo da je to imovina entiteta RS i lokalnih zajednica u RS i dalje se ostavlja mogućnost da deo te imovine koja je potrebna BiH bude ustupljena na korišćenje.
Da li je moguće očekivati da će pitanje vojne imovine biti rešeno do septembra, kao jednog od uslova iz Akcionog plana za članstvo u NATO (MAP)?
- Nije realno to očekivati, jer izrada akata po nečijem nalogu i 'prebijanje’ tog pitanja 'preko kolena’ nikada nije donelo dobro, posebno kada je reč o političkim pitanjima. Naime, perspektivna vojna imovina i 69 lokacija su davno bili rešeni – sporazumom između Dodika-Brankovića i Špirića i to pre nekoliko godina. To pitanje je bilo rešeno i 'prudskim sporazumom’, a i tokom 'butmirskog procesa’. Međutim, problem je što imate drugu stranu - FBiH koja je isključiva. Za nas nije sporno da Oružane snage BiH koriste tih 69 lokacija, ali nema knjiženja na BiH. Znači, samo pravo raspolaganja do onog momenta do kada je to perspektivna vojna imovina. Kada više ne bude imala taj status, po automatizmu pripada entitetima, odnosno gradovima i opštinama na čijoj se teritoriji nalazi. Postoji mogućnost da to rešimo do septembra, ali ako neko želi da to sve prvo uknjiži na BiH, pa da onda dalje o tome razgovara – to onda ne može proći.
Znači, BiH ponovo rizikuje «napredak» ka NATO-u?
- Razgovarao sam sa predstavnicima NATO i oni ni jednog momenta nisu govorili o pravu vlasništva. Njihov je standard nesmetano korišćenje i posedovanje određene imovine na teritoriji BiH za potrebe OS BiH. Njih u princpu ne interesuje vlasništvo. Primjera radi, Švajcarska nije član NATO, ali imovina u Švajcarskoj pripada kantonima, a državi pripada samo deo imovine koja služi za obezbeđivanje ustavne pozicije Švajcarske kao države. I mi zagovaramo taj princpi. Međutim, ako to neko drugi ne želi da čuje, onda on ima problem, a ne mi.
Imovinsko-pravni odnosi sa Hrvatskom
Kada se očekuje usaglašavanje i potpisivanje sporazuma o rešavanju imovinsko-pravnih odnosa između BiH i Hrvatske?
- Mislim da će se to moći rešavati tek nakon oktobarskih izbora i to ne zbog izbora, već što je komisija koju je imenovala Vlada RS tek nedavno kompletirala dokumentaciju koja se odnosi na imvinsko-pravne odnose između BiH i Hrvatske. Radi se o kompleksnom pitanju i mi ne želimo da bilo koji građanin BiH i RS ostane bez određenog prava koje je stekao pre 1991. To je pitanje koje će sigurno, osim imovinsko-pravnih odnosa zadirati i u druga prava građana koji su živeli na teritoriji bivše SFRJ.
.jpg)
