Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Dec.2018, 19:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najteže pitanje: Šta će biti s mojim detetom kad mene ne bude

Nepostojanje zvaničnih podataka o broju, položaju i problemima osoba sa poteškoćama u mentalnom razvoju jeste jedan od problema, ali problemi se javljaju već na samom rođenju i nakon dijagnoze, a zatim se razvijaju i najčešće su višeslojni, rekla je Tanja Štaljonić, predsednica humanitarne organizacije "Prijatelj u nevolji" na konferenciji u Medija centru, a na temu života i poteškoća osoba s mentalnim smetnjama u razvoju.

Humanitarna organizacija "Prijatelj u nevolji", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja s osobama sa smetanjama i njihovim porodicama radi već osam godina, pokrenula inicijativu za izmenu i dopunu zakona i za paket programa u cilju osnaživanja i poboljšanja sistemske podrške osoba sa poteškoćama u mentalnom razvoju i njihovih porodica.

Takođe, kako je rekla, ta je organizacija predložila izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, mere za osnaživanje osoba sa poteškoćama u mentalnom razvoju i njihovih porodica i programa legata i stanovanja uz podršku kako bi se osobe sa smetnjama pripremile za samostalan život kada više roditelji ne budu u mogućnosti da o njima brinu.

Dragan Vulević, savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govorio je o tri nivoa problema: materijalnim, u domenu organizacije života i o najvećem a to je za roditelje najteži problem i najčešće pitanje: "šta će biti sa mojim detetom kada mene više ne bude?".

"Kada je drug moga Igora ostao bez roditelja pozvala sam Instituciju koja mi je dodeljena da pitam da li bi mogli da ga dovode povremeno u udruženje kako bi ostao u kontaktu sa prijateljima i kako bi posećivao radionice koje sprovodimo, nasmejali su mi se i rekli da je to neizvodljivo", ispričala je Jadranka Bajčetić, mama deteta s poteškoćama.

Zbog toga je, dodala je, rešila da usvoji Vladu i spase barem jednu osobu, ali to je, primećuje, problem koji je potrebno što pre rešiti, jer, kako kaže, osobama sa poteškoćama u mentalnom razvoju nakon smrti roditelja nije mesto u staračkim domovima i institucijama već u životu uz podršku.

Sa ovom konstatacijom složio se u Vulević ističući da je to dobra inicijativa i da se slaže da smeštaj uz podršku ne treba da bude deo neke institucije već stanovi u gradu gde osobe sa invaliditetom mogu da se integrišu u društvo i nastave sa dostojanstvenim životom.

Na konferenciji je ocenjeno i da je jedan od najvećih problema funkcionisanje komisije za procenu invalidnosti koja i dalje radi kroz dijagnostički pristup, a ne funkcionalni pristup koji je adekvatniji.

Inače, u Srbiji se po broju prijava za diskriminaciju kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na prvom mestu nalaze prijave osoba sa invalidetetom po različitim osnovama: u pristupima informacijama, podacima i objektima, po osnovu obrazovanja, zdravstvene zaštite, istakla je Tatjana Prijić, viša savetnica u Sektoru za unapređenje ravnopravnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Zakon o socijalnoj zaštiti trenutno se nalazi u proceduri usvajanja novog nacrta koji je predvideo nove usluge: uslugu porodičnog saradnika koja ima za cilj osnaživanje porodica u riziku od izmeštanja, i predah - podeljeno hraniteljstvo, usluga povremenog boravka.

Na konferenciji je pomenuto da da uslugu povremenog hraniteljstva u Beogradu trenutno koristi samo Dušica Vukosavljević, mama deteta sa višestrukom ometenošću, koja je rekla da razlog za to nije što roditeljima nije potrebna takva usluga već zato što o njoj nisu obavešteni, ni roditelji ali ni službenici koji daju pogrešne informacije da je u pitanju pilot projekat koji se više ne sprovodi što nije tačno.

Tomislav Čolić, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj istakao je značaj saradnje sa Humanitarnom organizacijom "Prijatelj u nevolji", jer, kako je rekao, srpska dijaspora želi da pomogne matici i u dobru i u zlu i da uz podršku i razmenu saradnje i praksi se dođe do najboljih rešenja na dobrobit svih.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...