Izvor: Blic, 09.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najevropskija zemlja severne Afrike
Na dvostruko većoj površini od Srbije, na severu Afrike (što je i dalje dovoljno južno od nas da bude primamljivo) smešten je Tunis, ipak jedna od manjih afričkih država. Za Tunis se kaže da je najevropskija afrička zemlja, a tome su najviše doprinele tri stvari:
Prvo, enormno istorijsko nasleđe koje je tu ostavilo dvanaestak civilizacija, po čemu Tunis ne zaostaje za najtraženijim destinacijama Evrope ili Male Azije, i svojim lokalitetima podseća i na Italiju, i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tursku, i na Egipat, i na Španiju. Šarenilo istorije od berberskih plemena, preko Feničana, Puna, Rima, Vizantije, pa kroz aglabitska nalazišta, pa sve do Otomanske imperije i francuskog kolonijalizma, može da prevaziđe očekivanja ljubitelja i izazove vrtoglavicu.
Drugo, upravo spomenuti francuski kolonijalizam, koji je od 1881. do 1956 godine pozicionirao evropsku kulturu i francuske manire u tada prilično kulturološki raslojenom Tunisu. Sadašnji turista prepoznaje stilove i način ponašanja koji mu nije toliko dalek, te se u Tunisu često oseti kao kod kuće.
Treće, lik i delo Habiba Burgibe (3. 8. 1903-6. 4. 2000), prvog predsednika Republike Tunis, na čijem je čelu bio od 1957 do 1987. godine. Burgibu su često poredili sa turskim liderom Kemalom Mustafom Ataturkom pre svega zbog prozapadne orijentisanosti u mnogobrojnim reformama koje je sproveo u zemlji, pre svega u obrazovanju i pravima žena. Ikonografija koja je i danas prisutna našem turisti će se učiniti veoma poznata: sve što ima bilo kakav značaj, od glavnih ulica u svakom naseljenom mestu do sportskih dvorana, nosi ime Habiba Burgibe. Nešto slično smo mi već videli ranije sa Josipom Brozom.
Sus, glavna ulica
Sve ovo učinilo je Tunis najevropskijom zemljom afričkog kontinenta, i verovatno zato naši turisti vole da često odlaze tamo. Ipak, i ostale civilizacije dale su svoj doprinos, tako da se orijentalno oseća u vazduhu, vodi, na ulici, svuda. I to je ono što ovu zemlju čini magnetom kako za one koji od putovanja očekuju samo dve boje, plavu i žutu, more i pesak, tako i za one koji na putovanjima konzumiraju ceo spektar. Za ove druge, idealno mesto za boravak je Sus (Sousse), jedan od najstarijih tuniskih gradova, lokacijski smešten na obali, dvadesetak kilometara od međunarodnog aerodroma u Monastiru, i na glavnoj železničko-drumskoj transverzali kroz zemlju. Zbog toga je izuzetno pogodan za obilaske, a idealan period za takav boravak jeste od kraja aprila do jula i od početka septembra do kraja novembra. Klima je tada blaža i obilazak je lakši nego u julu i avgustu kada temperature na obali dostižu 40 stepeni, a u unutrašnjosti i znatno više.
U centru grada nalazi se železnička stanica, i jedan je od najboljih izbora za odlazak u glavni grad Tunis. Karta košta od šest do 12 tuniskih dinara, u zavisnosti od odabrane klase (od 3,36 do 6,72). U grad Tunis se stiže na glavnu železničku stanicu, odakle se tramvajem broj 4 može doći do Muzeja „Le Bardo”. Muzej „Le Bardo” je jedan od najpoznatijih svetskih muzeja, i u njemu se može videti spektakularna kolekcija rimskih mozaika, najveća van Italije. Tramvajem broj 1 ide se do severne železničke stanice „Tunis Marine” odakle kreće laki metro ka Kartageni (Carthage) i Sidi Bu Saidu ( Sidi Bou Said). Ovo je najpovoljniji i najinteresantniji način za ovaj izlet.
Tunis grad, bulevar
Treba napomenuti da se pred tuniskim vozovima, tramvajima i lakim metroom, naš turista iznenadi tačnošću, modernošću i čistoćom, i nema onoga ko ne pomisli da je naš, srpski transport u nekom momentu u prošlosti nepovratno skrenuo na pogrešan kolosek. Vozovi polaze tačno u sekundu, a kreću se brzinama koje su za nas sa ovog prostora u domenu naučne fantastike. Zato slobodno, ne ustručavajte se, vožnja će biti pravo uživanje.
U Tunisu još uvek postoje neka nama neshvatljiva pravila, pa tako ne sme da se fotografiše nijedna vladina zgrada, a prepoznaćete ih po tome što imaju zastavu. Isto važi za državnu zastavu. Zato, ako ste u Kartageni, obazrivo s kamerom, jer je nalazište tik pored brega na kome je Burgibina palata, i u tom smeru je kontraproduktivno usmeriti fotoaparat. Što se Sidi Bu Saida tiče, koncipiran je kao etnoselo, i od nekih znamenitosti tamo nema ničega, pa u tom smislu, kome nije do šetnje već do konstruktivnih obilazaka, ovde neće biti oduševljen.
Iz Susa vozom može da se krene i na jug, ka Monastiru, gradu iz feničanskog perioda u kome se nalazi impresivan Ribat i mauzolej Habiba Burgibe, i dalje do Mahdije, bivše prestonice Tunisa. Ova mala luka ima zavidnu istoriju. Proglašena glavnim gradom 921. godine. Mahdija (rt na kome je zovu „kapija Afrike”) dugo je bila centar borbe između kairskog kalifa i lokalnih suverena. Konstantno napadana od nomada, đenovskih vojnika, sicilijanskih trupa, oslobađana od Berbera, Mahdija na kraju postaje centar gusara i borbe španskih i malteških vitezova. Kao uspomena na to ostala je džamija iz 10. veka, Medina, svetionik i groblje mornara.
Sus, širi centar
Na zapad od Susa nalaze se El Džem ( El Jam) i Keruan (Kairouan). El Džem, bivši rimski grad Thysdrus, posle Kartagene drugi po važnosti grad tog dela rimskog carstva, do danas čuva jedan od najvećih amfiteatara starog Rima (šestog po veličini) koji je mogao da primi 35.000 gledalaca. S obzirom na to da je fantastično očuvan, zadovoljstvo je popeti se na najviši nivo jer se odatle pruža fantastičan pogled na ceo kompleks. Keruan je četvrto sveto mesto muslimanskog sveta ( Meka, Medina, Jerusalim i Keruan) i poseta Velikoj džamiji je ekvivalent hodočašću u Meku. Utoliko je ona nezaobilazno mesto. Do ove dve lokacije najinteresantnije je putovati putničkim kombijima ( „Louage”) gde ćete se od mesta do mesta voziti kroz živopisne predele, plantaže maslina i vinove loze, za svega nekoliko evra po pravcu. Stanice luaža se nalaze u predgrađima gradova, pa će vam to putovanje biti začinjeno i šetnjama kroz autentične delove gradova koji nisu skockani za tipične „bikolor” turiste.
Sam Sus ima impozantnu Medinu i Ribat, koji su kao i sve do sada spomenute znamenitosti pod zaštitom Uneska, što samo po sebi govori o njihovom značaju.
Taksi takođe figurira kao opcija za prebacivanje sa mesta na mesto, ali ga ne preporučujem iz prostog razloga, što čak i uz istaknute cene (koje su zaista povoljne) svi taksisti daju sebi za pravo da cene formiraju po slobodnom nahođenju, te je skoro uvek skuplja dara nego mera. S obzirom na generalno niske cene, kao i na sveopšti pokušaj da sve bude skuplje za turistu pa čak i uz obavezno cenkanje, taksi može zaista da bude „jagoda na šlag”, te stoga plaćajte samo onu robu i usluge sa istaknutom cenom i insistirajte na njoj. To će vam najbolje poći za rukom ako dobro govorite francuski jezik. Kada su u pitanju engleski, nemački ili ruski, Tunišani ih govore dovoljno dobro da vam prodaju nešto, ali prilično loše za komunikaciju dalju od cenkanja, te je tu potrebna upornost.
U svakom slučaju, nezaobilazna destinacija kako za odmor, tako i za ostale aktivnosti koje život čine lepim i ispunjenim.
.jpg)
