Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadigravanje dirki i tela
Peti beogradski festival igre: Nacionalni balet iz Maribora
Peti beogradski festival igre ulazi u samu završnicu, a ovogodišnja selekcija, u celosti, najkvalitetnija je do sada. Tome u prilog govori i osma predstava, „Prêt-à-porter”, u koreografiji Edvarda Kluga i izvođenju Nacionalnog baleta iz Maribora, izvedena na sceni „Sava centra”.
Rad i razvoj rumunskog koreografa Edvarda Kluga, koji već godinama živi i radi u Sloveniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naša publika je imala prilike da prati zahvaljujući njegovim gostovanjima na Bitefu, kao i na jednom od prethodnih Festivala igre. Prvo smo videli sasvim solidni „Tango”, potom još zreliji i osmišljeniji komad u novom rukopisu – „Radio i Julija”, i sada opet iznenađenje – ponovo originalan, inovativan, svež – komad „Prêt-à-porter”, koji stilski nema mnogo veze sa prethodnim radovima. Klug i dalje zadržava neoklasičnu bazu u pokretu i ne dozvoljava telu veliku slobodu, dapače – velikim delom ga ograničava. Ali zato izgrađuje fascinantni, novi plesni jezik.
Pokreti igrača su više trzaji tela, dok ono klizi po podu zahvaljujući samo brzom gotovo neprimetnom radu stopala. Onda usledi neka munjevito izvedena plesna figura, igrači liče na uznemirene ptice u nekom začudnom dijalogu. Njihove ruke se ukrštaju takvom brzinom da su jedva vidljive, tela su prilično ukočena, ali rad ruku, šaka i glave u neprestanom je muvingu. Povremeno, u mraku, začuju se udarci rukama o telo, kao klepeti krila. Muški igrači se posle nizova pirueta u deliću sekunde stvore na podu, devojke bacaju ruke i noge oštro kao da vazduh presecaju nožem. A pokreti su ipak sliveni, vešto nadovezani jedan na drugi, u sasvim logičnom, jasnom sledu. Za ovu brzinu i isprekidanost pokreta – oni su neverovatno precizni, svaki prst na ruci je na svom mestu, svaki grč torza je vidljiv, linije tela su čiste i besprekorno jasne.
Na sceni su dva koncertna klavira, gotovo u mraku, i tu dolazimo do još jedne atrakcije ovog komada – muziku Milka Lazara, uživo izvode sam autor i Bojan Gorišek. Lazar je izuzetan kompozitor, njegova muzika je zanimljiv spoj klasike i moderne muzike, tu ima uticaja džeza, pojedine fraze zvuče kao improvizacija, pa dok muzika zadržava slobodu u izrazu, ples iako formalno ograničen, odlično se uklapa uz zvuk.
Klug osvetljava scenu samo delimično, prvo je to samo jedan krug svetla po sredini, onda široki snop osvetli gotovo celu pozornicu, pa ponovo zavlada polumrak a četiri para igraju u četiri svetlosna kruga. Jedna devojka, viseći na sajli tek malo odvojena od zemlje, klizi preko scene, ali ovaj koreografski iskorak, kao i jedan sličan na samom početku, traje kratko – Klug se ne razigrava, ne koristi dodatne efekte, drži predstavu svedenu, čistu, fokusiranu samo na njegov neobični scenski jezik. Kostimi su takođe svedeni, devojke u jednostavnim crnim korsetima i pantalonama, muškarci u crnim pantalonama i belim košuljama.
Do samog kraja Klug ne gubi inspiraciju, naprotiv, pred kraj on kreira maštovitu ansambl deonicu i završava sasvim jednostavno, efektno, sa devojkom koja sedi na sredini scene, dok joj mladić sasvim lagano prilazi. Igrači su uigrani, tehnički izuzetno vešti i precizni.
Kao i većina predstava koje smo ovaj put videli na Beogradskom Festivalu igre – i predstava „Prêt-à-porter” Mariborskog baleta je nešto što neće tako lako iščileti iz sećanja.
Jelena Kajgo
[objavljeno: 20.04.2008]
.jpg)
